Priče

Čađavi vetar zloslutno je hukao oko stare oronule zgrade noseći sa sobom gomilu sitnog otpada

2035. godina   „Mama, evo još jednog!“ „I još jedan je tamo malo dalje!“ „Mama,

Brojevi, slova, znaci…ređali su se po ekranu toliko brzo da nisam mogao da ih pratim.

– Napao me jutros!, dočekala ga je već na vratima. On skine cipele i hmne

Zvijezde, prah nebeski… Ovako, kroz okular teleskopa, izgledaju tek kao hrpa svjetlucavih kamenčića kojima se

Poglavlje I (Mora li tako Obi van?) „Sila u njemu izuzetna je, koliko god da

Hladno blato je prska po licu; Jelena zatvara oči pred žitkim grudvicama. Nekoliko kapi joj

Valjao je Muzaferija, od milja zvani Muzafer, po prstima ruku mješavinu treske i zemlje crnice

„Anđela, tvoj hod i tvoj miris mogu uvek da prepoznam.“ Denijevo mladalačko lice nije krilo

U središtu prostranog imanja, masivno zdanje se isticalo u svoj svojoj raskoši. Opasano čistinom, zelenilom