Serija Crno ogledalo (Black Mirror) je pravi predstavnik nove škole britanskog sf-a. Od emitovanja prve epizode zapretila je da postane kultni klasik, rame uz rame sa serijama sličnog formata poput Zone sumraka (The Twilight Zone), Dalje granice (The Outer Limits) i Alfred Hičkok prikazuje (Alfred Hitchkok Presents).
Ono što ovu seriju izdvaja iz mora antologijskih serija je njen originalni pristup istraživanja mračne strane tehnologije. Kroz šest autentičnih epizoda prisustvujemo napretku tehnologije dok ljudsko društvo ostaje isto sa svojim slabostima.
Svaka epizoda je priča za sebe, sa drugačijom glumačkom postavom i drugačijim svetom u kom se odvija radnja. Zajednička tema svih epizoda je uticaj tehnologije na savremeni život i društvo. Kao što su producenti serije rekli „serija predstavlja način na koji danas živimo i na koji ćemo živeti na deset minuta, ako ne budemo spretni.“
Prva priča „Nacionalna himna“ (The National Anthem) prati premijera Velike Britanije kome je otmičar britanske princeze postavio bizaran zahtev, u suprotnom će ubiti zarobljenicu. Dok se čovek bori sa svojom dilemom, razularena masa, poput zombija, sedi uz tv i čeka ishod njegove odluke.
U drugoj priči „Petnaest miliona meritsa“ (Fifteen milion merits) upoznajemo distopijsko društvo gde ljudi žive u podzemnim kompleksima, a vreme provode vozeći bicikle za vežbu dobijajući tako valutu merits neophodnu za nabavku namirnica poput hrane. Jedini način da se pobegne od te rutine je učestvovanje u rijaliti programu gde žiri nudi ne baš tako pristojne ponude u zamenu za odlazak iz monotonog načina života.
U priči „Cela istorija o vama“ (The entire history of you) prisustvujemo raspadu veze dvoje zaljubljenih u svetu gde ljudi poseduju implante ugrađene ispod ušiju koji im omogućavju da premotavaju svoja sećanja i uspomene.
„Odmah se vraćam“ (Be right back) je prva epizoda druge sezone i istražuje temu gubitka voljene osobe kroz priču žene koja gubitak muža pokušava da preboli uz sistem koji oponaša njegove uspomene i glas. Ubrzo odlučuje da konstruiše androida sa njegovim likom što dovodi do kulminacije u ovoj epizodi.
Putovanje se nastavlja epizodom „Beli medved“ (The white bear) gde žena sa amnezijom, sa grupom preživelih u postapokaliptičnom svetu beži od progonilaca dok usput nailaze na ostale ljude koji ih nemo snimaju svojim mobilnim telefonima ne sluteći zastrašujuću istinu o sebi i svetu oko nje.
„Valdov efekat“ (The Waldo moment) prati uspon i pad komičara koji je osmislio lik imaginarnog plavog medveda Valda koji zahvaljujući ulaskom u politiku dobija simpatije šire publike.
Pohvale zaslužuje i božićni specijal „Beli božić“ (The white christmas) koji prati priču dvojice kolega koji rade u osmatračnici u predelu okovanim ledom. Oni diskutuju o svojim životima, a ono što povezuje njihove priče jeste svet u kome ljudi mogu da pristupe internetu preko uređaja za proširene realnosti ugrađenim u njihovim očima koji im nudi širok spektar opcija.
Iza originalnosti epizoda krije se prava satira na račun opsednutosti savremenom tehnologijom i televizijom. Tako se u Belom medvedu može prepoznati opsednutost rijaliti programima koji služe za ispiranje mozga. U ostalim epizodama nisu zanemarene ni mreže poput Jutjuba (Youtube), Fejsbuka (Facebook), pop up reklama i sl.
Zahvaljujući širokoj planetarnoj popularnosti, posebno u Americi, Netfliks (Netflix) je otkupio prava od Kanala 4 (Channel 4) za prikazivanje treće sezone koja će umesto dosadašnje tri, imati dvanaest epizoda. Serija ima fanove i među poznatim licima, poput Stivena Kinga koji je pokazao izuzetno interesovanje za seriju. Glumac Robert Dauni Džunior je izrazio želju da se po epizodi „Cela istorija o vama“ snimi dugometražni film.
„Crno ogledalo“ nije ovde da nas zabavi. Poruka serije je da su ljudi postali otuđeni jedni od drugih. Opsednutost društvenim mrežama, rijaliti programima i internetom dovodi do zapostavljanja društvenog života, čime se upada u kolotečinu i život nalik zombijevskom, zbog kojeg čovek praznim očima gleda u ekran tražeći šta je sledeće u ponudi na tv programu. Njena prava svrha je da nas trgne iz Matriksa u kom živimo i da nas natera da se zapitamo u kom pravcu ide naše društvo.