„Džin Roh: Vučja brigada“ ili u originalu „Jin-Roh: The Wolf Brigade“, je animirani film Hirojukija Okijure. Ovaj anime je adaptacija „Kerberos“ mange, autora Mamorua Ošija. Postoji i igrani rimejk „Illang: the Wolf Brigade“ iz 2018. reditelja Kim Dži-Vona. Manga, animirani i igrani film su priče bazirane na motivima iz bajke „Crvenkapa“ braće Grim.
Sva tri dela su u žanru vojne fantastike čije su radnje smeštene u drugačija podneblja i razdoblja u istoriji. Radnja animiranog Džin Roha iz 1999. se dešava u Japanu tokom pedesetih, posle Drugog svetskog rata, kada se Japanu nameće drugačiji pravac ekonomskog razvoja. Kod igranog Illang iz 2018, radnja se odvija u distopijskoj i futurističkoj Južnoj Koreji koju svetske sile ugnjetavaju pošto su obe Koreje izjavile da žele ujedninjenje.
U ovom tekstu, baviću se samo filmovima i njihovom umetničkom vrednošću. Za potrebe teksta, važno je da razlikujete Džin Roh kao anime i Illang kao igrani film. Ova dva dela imaju dosta sličnosti i razlika, s tim da Illang ima „srećan“ kraj, a Džin Roh ostaje veran predanju mange. Reč srećan je pod navodnicima, jer je upitno da li se takav kraj može nazvati srećnim, ali je svakako drugačiji od onog u animeu. U suštini, tok priče je sličan, tema je ista, simbolika Crvenkape i Vuka dominira u oba dela i likovi su isti. Poruka u oba filma orbitira oko moralne dileme ko je veći vuk.
Problem Illanga je taj da pri ograničenoj minutaži pokušava da spakuje previše referenci i predanja iz štampanog dela, dok anime Džin Roh usvaja sopstveni svet kao takav i oslanja se na srž i simboliku same radnje. Istu stvar radi i igrani film, mada kopiranje Holivudskih blokbastera oduzima šarm koje istočnjačke produkcije tradicionalno ugrađuju u svoja dela.
Po mojoj proceni, to je i plus i minus Illangu, jer ono što nije zastupljeno u Džin Rohu, pojavljuje se u ovom delu. Na primer, u Illangu saznajemo zašto specijalni odred Kerbera nosi maske s dva crvena okulara za noćno izviđanje, dok u Džin Rohu to nemamo. S druge strane, Džin Roh poseduje veću dubinu simboličnog predstavljanja Crvenkapinog „velikog zlog vuka“ i umetničkih kadrova, dok u Illangu sličan element izostaje. Iako su sličnosti i razlike uočljive, bila bi greška da ova dva filma vagamo po tome šta je koje delo prikazalo, jer su oba celine sami za sebe. Predlažem vam da pogledate oba i prosudite sami da li je Džin Roh ili Illang bolji, mada su se meni i jedan i drugi dopali iz različitih razloga.
Oba dela započinju na sličan način u maniru klasičnog anime žanra. Upoznajemo se sa situacijom u podnebljima gde se odvija radnja. U oba slučaja vladaju društveni nemiri i haos.
U Džin Rohu je zavladala nemaština usled agresivnog forsiranja ekonomskog progresa, a u Illangu je ekonomija u kolapsu usled pritiska svetskih sila i kulturoloških nesuglasica sa Kinom i Japanom. Ipak, država donosi dekret o formiranju specijalnih odreda ‘Kerber’ unutar Prestoničke policije koja radi i kao obaveštajna služba. Uz njih, formira se i sektor Javne bezbednosti u okviru regularnih policijskih snaga. Ove dve organizacije su odgovor vlade na pojavu ultra terorističkih formacija koje sebe nazivaju Sekta. Unutar Sekte, javljaju se grupice koje se sastoje od fanatičkih srednjoškolki čija je uloga da dostavljaju eksploziv i oružje terorističkim ćelijama. Prestonička policija i Javna bezbednost ove devojčice simbolično nazivaju Crvenkapama, jer pri misijama obično nose crvene kapute i vetrovke s crvenim kapuljačama. Suprotno Crvenkapama, grupaciji unutar pokreta, imamo Vučju brigadu, element elitnih vojnika unutar samog odreda Kerber. Vukovi u Kerberu se staraju da čistoća ideje koja je stvorila Brigadu ostane takva – časna i neukaljana rđavim rabotama političara.
Početak u oba dela, to jest, prve prave scene, stavljaju nas u kordon koji se odupire napadu razjarenih civila u centru grada. Kroz tu masu se provlače pripadnici Sekte i jedna Crvenkapa dok izbija do prvih redova i dostavlja torbu s eksplozivom. Ta torba po kontaktu s kordonom razbija formaciju i nastaje vatrena stihija po vrištećim policajcima. Kao odgovor na ekstremni akt terorizma, aktivira se formacija Kerbera. Ova specijalna jedinica prati sektaše u kanalizaciju gde sledi okršaj u kom strada većina glavešina ovog pokreta. Možda ćete pomisliti da je tu kraj budućih konflikta i napada, međutim, ovo je tek početak. Priča će se dodatno zakomplikovati kada Crvenkapa iz prvih scena u jednom od tunela počini samoubistvo ispred Kazuki Fusea, mladog specijalca u odredu Kerbera, koji odbija naređenje da je neutrališe.
U Džin Rohu, ovaj podatak služi kao okidač Kazukijevog kolebanja i preispitivanja, jer je progonjen likom mlade devojke sa crvenom kapuljačom. Otud i nekoliko umetničkih scena gde on u snu juri za njom. Kadrovi gde čopor vukova proždire Crvenkapu dok Fuse to stojički posmatra, prepričavaju scene s početka. Ovaj motiv kasnije služi kao moment u vremenu na koji će se druge scene nadovezati i ponovo vraćati da objasne razvoj priče. Pored toga, ovi segmenti u animeu prikazuju savest glavnog junaka.
U Illangu, nešto drugačije, režiser se odlučio da usvoji PTSD kao prirodnu prateću pojavu i nešto što važi bez kazivanja. Upravo tu i leži jedna bitna razlika. Džin Roh je taj u kom se radnja zadržava na pokajanju, postavlja pitanja i dovodi junaka u situacije gde je Kazuki Fuse konstatno podvrgnut testrianju svojih moralnih ubeđenja. Da bi sama situacija u animeu dobila dodatnu težinu, Fuse stupa u kontakt sa starijom sestrom stradale Crvenkape koja je njena pljunuta kopija. Možete misliti kakve se mentalne slike javljaju Kazukiju kada u jednom momentu vidi živu osobu, a u drugom fanatičnog teroristu koji se raznosi pred njegovim očima. Odnos Crvenkape i Kerbera je ono što je glavna nit u delima, dok postrance posmatramo kako Prestonička policija i Javna bezbednost pletu mrežu prevara.
U filmovima dominiraju dve ličnosti, Crvenkapa i Vuk, ali samo u simboličnom smislu. Ukoliko pristupimo tome šta koji lik predstavlja, jasno je ko je junak, a ko zloća u bajci braće Grim. Za Crvenkapu možemo da kažemo da je oličenje nevinosti i dobrote, a ta crvena boja kapuljače, boja strasti i požude, govori nam da ona može biti nešto poželjno.
To kako Crvenkapa, u originalnom delu braće Grim, skreće s puta u mračnu šumu, može značiti da svako od nas, ma koliko neukaljan, ima potrebu za buntom. Prkos sistemu i pravilima se takođe vidi i u prepravljenoj priči koju Crvenkapa prepričava Kazukiju. Crvenkapa se u altrenativnoj priči oglušuje o upozorenja, odlučuje da veruje Vuku, i u jednom momentu se gosti mesom majke koju je Vuk ostavio u kredencu, zatim nastavlja da ispija njenu krv iz bokala misleći da je vino. U toj verziji, ne postoji drvoseča ili lovac koji će spasiti Crvenkapu, zato narator, anime Crvenkapa, i postavlja pitanje ko je glavni krivac u bajci, da li je to Vuk, ili Crvenkapa, ili onaj koji ju je poslao kolibi. U prevedenom značenju, anime Crvenkapa pita Kerbera, da li je Sekta kriva što tumači majku, da li je njena sestra Crvenkapa kriva što sluša Sektu ili su Vukovi unutar Kerber jedinice ti koji su krivci za smrt njene sestre. Igra reči i značenja će vas goniti na razmišljanje.
Pored toga što Crvenkapu iz priče u prenešenom značenju krase sve poželjne vrline, pozicija likova u animeu je namenski zamenjena, jer shvatite da su Crvenkape u Džin Rohu zapravo teroristi. Zaključuje se da ta crvena kapuljča služi kao maska, možda ista ona koja služi Kazuki Fuseu da sakrije svoje lice kada progoni pripadnike Sekte i ponaša se kao „veliki zli vuk“. Zaključuje se da svi likovi u delu, nose neku vrstu maske i čine zlodela. Tu se krije veliki zli vuk, ispod maski, vreba ispod svesti i čeka momenat kada će proždrati svu nevinost u liku koji je skrenuo s puta u mračnu šumu.
Pored očiglednih veza sa bajkom o Crvenkapi, u Džin Rohu imamo i druge kao što su sastanci Crvenkape i Kazukija u muzeju sa preprariranim zverima kada se dešavaju loše stvari i tajno sklonište u luna parku kada ovo dvoje mogu da pričaju. Naravno, tu i dijalozi često spominju zveri i nepoznate operativce priklonjene Vučjoj Brigadi unutar jedinice Kerber. Kod Illanga, mesto sastanka je Toranj u Seulu, a sklonište obična straćara u zabačenom delu grada, što može biti poređenje s našom percepcijom realnog. Sukob lepog i ružnog u delu se svodi na to da kada je sve lepo, lepo je kao na televiziji, a kada je ružno, tada je u nekom ćumezu gde ni pacovi ne žele da žive. Koreanci vole te klasne zavrzlame i često dramatizuju takve teme.
Džin Rohu fali malo dinamike, nedostaje mu brzine koju Illang poseduje, mada ko je navikao na anime ovo mu neće predstavljati problem. Logika i tok priča u oba ostvarenja je prikazana na odgovarajući i razumljiv način, pa ne verujem da će se neko zbuniti dok bude gledao bilo koji od ova dva filma. Illang treba da sakrije nešto bitnih informacija, jer se brzo sve uprosti do nivoa da možete naslutiti sledeću scenu i šta će se dogoditi.
Tu je možda i najveći problem kod Illanga, jer su likovi jasno definisani u delu, a misterija u animeu Džin Roh je ono što nas drži u neizvesnosti i vuče nas da pratimo radnju. Takođe, u Džin Rohu, do samog kraja se ne zna ko je pravi Vuk, a ko prava Crvenkapa, ko je predator, a ko žrtva. Anime igra igru zamene i duplih obrta, dok Illang bez uvijanja govori kako stoje stvari. To ne znači da je Illang lošiji film, već da je radnja prilagođena onima koji nisu poznavaoci predanja „Kerberous“ sage.
Vizuelni efekti u Illangu su moderni, mada zaostaju za vrhuncem tehnologije koju Holivud može da ponudi. S druge strane, Džin Roh ima animaciju koja verodostojno kopira pokrete vukova kao i ljudske pokrete. Kad već govorim o vizuelnom, Illang je dobro kopirao odela i rekvizite viđenih u mangi, ali i u Džin Rohu, jer nemojte zaboraviti da je igrani film rimejk animea. Moram da pohvalim kadar kada Illangov Kazuki sa sve maskom na licu pomeri šlem da naglasi svoj strah dok Crvenkapa aktivira bombu u tunelu. Maska je statična, a ovaj pokret je tako dobro kopirao anime stil radnje da sam ostao bez reči.
Kroz oba filma, ulovićete mnogo takvih detalja koji mnogo znače i navode vas na način kojim morate posmatrati likove i ono šta se događa.
Sama ideja obrade klasičnog dela za decu, ali transformisanog i prilagođenog na nešto drugačiji ton radnje me je oduševio. Džin Roh je više umetnički, Illang više akcioni, za svakog ima ponešto. Scene nisu preduge, niti previše isečene, ima vremena da se sve kaže i sevira pred publiku. Glumci su bili na vrhuncu zadatka i preneli su emocije i suštinu mange, a anime je već priča sama za sebe kojoj ću se vratiti nakon ovog teksta. Ako imate prilike, prvo pogledajte Džin Roh, zatim Illang što na korejskom znači čovek-vuk, a može se protumačiti i kao vukodlak. Spremite se za jednu tešku, emotivnu, jaku priču s dosta simbolike i pitanja bez očiglednih odgovora.
Od ’10 Marvina’, sa jedinicom kao promašaj i desetkom kao punim pogotkom, film „Džin Roh – Vučja Brigada“ ocenjujem sa ‘9 Marvina’, a rimejk „Illang: Vučja Brigada“ ocenjujem sa ‘8 Marvina’ iz gorenavedenih razloga. Do sledećeg čitanja, držite se staze, hodajte polako i nosite mitraljez sa sobom.