Daredevil S02E13

I have something that I need you to see… I am Daredevil

 

Žanrovski gledano, filmovi i TV serije bazirani na stripovima su veoma jednostrani kada su u pitanju raspleti. Generalno, rasplet je uvek isti. Imate heroja i zlikovca, fenomenalnu borbu, uglavnom dosta specijalnih efekata i predvidiv kraj. Ovaj jednostavan ali efektan recept je nešto čega se u Marvelu drže kao pjan plota, te se ništa drugo nije moglo ni očekivati od poslednje epizode druge sezone „Derdevila“. A kao žanr koji počiva na raspletu, i „Derdevilov“ rasplet je istinski bio sopstven test kvaliteta koji je podario ovoj sezoni odgovarajući kraj.

Nakon isklišeiriziranog kraja u kome nas Nobu obaveštava da Derdevil mora umreti, shvata se koliko je celi zaplet oko Ruke apsurdan. Probijajući takozvani „četvrti zid“, Nobuova konstatacija nije namenjena bilo kome, već gledaocima serije od kojih se očekivalo da je Derdevil u nekakvoj opasnosti. Interesantno je primetiti da se u divljenja vrednoj želji da se ulozi ove godine podignu, „Derdevil“ je zaškripao kod onih istih problema gde su i mnogi Marvelovi projekti bili isto toliko providni. Isto kao što niko nije poverovao da bi Ultronov robot #475 mogao da ubije Tora, na isti način je nemoguće verovati da bi nindža #31 mogao da ubije Derdevila. Ali hajde da verujemo Nobu i njegovoj izjavi. Derdevil stvarno mora umreti. Na Nobuovu žalost, ne mora, jer Derdevila čeka prva sezona „Defenders“-a.

Nobuov plan da pobedi „Derdevila“ se bukvalno bazira na otmici ljudi koje je Derdevil spasio poslednje godinu dana. Za to vreme, Met i Elektra planiraju napad na Nobua i Ruku, sa željom da Nobua zbace s trona. Metova odluka u ovome je jasna – on i Elektra će se zajedno obračunati sa Rukom i Nobuom.

I dok Fogi dobija posao u firmi Džeri Hogart, poznatijoj kao stalnog poslodavca Džesike Džouns, Karen se muči sa blokadom u pisanju. Met i Elektra posecuju Melvina koji Metu daruje specijalizovan pendrek a Elektri daje Betsino odelo. Scena ne samo da daje kakav-takav kontekst u Elektrino novo ruho, već i postaje veoma lepa prilika da Elektra vidi odanost koju Derdevil inspiriše. Melvinov poklon je koliko dirljiv za Meta, toliko i inspirišući za samu Elektru, koja jednim pogledom pokazuje divljenje prema Metovoj urođenoj sposobnosti da probudi ono najbolje u ljudima.

I dok se Met i Elektra spremaju da krenu u obračun sa Rukom, Fogi zove Meta kako bi ga obavestio da ih je Bret kontaktirao jer je neko ukrao Derdevilov dosije. Derdevil se sastaje sa Bretom koji mu govori da Ruka poseduje imena svih osoba koje je Derdevil spasao. Derdevil odlazi do Kareninog stana u žurbi, ali već je kasno jer je Ruka ovoga puta bila brža.

Kada Karen nagovori jednog od zarobljenika da uključi svoju elektronsku nanogicu kako bi i policija ušla u trag, to pokreće celi niz događaja u kome prvo policija dolazi do zgrade gde su taoci zarobljeni, samo da bi Ruka ubila patrolu. Osluškujući u potrazi za Karen, Derdevil saznaje za incident i sa Elektrom upada u zgradu gde oslobađa zatvorenike. Elektra i Derdevil bivaju saterani u ćošak na krovu dok policija bespomoćno na ulici čeka kraj borbe.

Trenuci pre bitke su prožeti emotivnim razgovorom između Meta i Elektre koji je spreman da beži sa njom. Najtužnije u celoj sceni je da je Elektra svesna ko je Met, i da iako je Met možda u pravu da ga ona shvata bolje od svih, upravo ta činjenica za koju Met misli da ih povezuje je ono što ih i razdvaja. Met i Elektra nakon toga izlaze na krov gde ih čeka Nobuova armija. Upustivši se u još jednu borbu sa Nobuom i armijom nindži, Met i Elektra se dobro drže sve do trenutka kada Nobu dođe do prednosti u borbi sa Metom i pokuša da ga ubije. Isprečivši se između njih, Elektra se žrtvuje za Meta a Elektra umire oduzimajući Crno Nebo od Ruke. Nakon đto shvata da je Elektra mrtva, Nobu naređuje nindžama da ubiju Meta, a u borbu se u tom trenutku umeša Punisher, koji s krova druge zgrade, snajperom ubija jednog po jednog nindžu. Met se poslednji put obračunava sa Nobuom, bacajući ga s krova, samo da bi se ovaj JOŠ JEDNOM digao iz mrtvih, te svoju smrt dočeo samo sekund kasnije kad ga Stik proburazi i obezglavi.

Poslednje scene ove sezone govore nam o rastancima i novim počecima. Met i Stik se rastaju od Elektre kada mu Met govori da je sve bilo vredno. Karen i Fogi ispijaju poslednje piće kod Džosi, a Fogi plaća dug Nelsona i Murdoka, time završavajući celu jednu epohu. I dok kasnije Karen piše o herojima, Punisher je u svojoj staroj porodičnoj kući gde uzima CD na kome piše „Mirror“, a onda i diže svoju kuću u vazduh ktime prekidajući sve veze koje je imao sa svojim pređašnjim životom. U idealnom kontrastu, dok se Punisher okreće novom životu, Met se nalazi sa Karen u staroj kancelariji gde joj, pokazaujući Derdevilovu masku, otkriva da je on ustvari Derdevil. A da smrt ne postoji, uverili smo se još jednom kada je Elektrino telo prebačeno u misteriozni drevni sarkofag koji čuva Ruka.

Ništa u ovoj epizodi nije bilo toliko dobro i toliko impozantno kao Punisherove i Derdevilove poslednje scene. Herojizam o kome smo toliko govorili i kojim smo se bavili uzima mnoge oblike. I dok Punisher kreće u novu etapu svog života bukvalno paleći svoj prošli život, Derdevil učvršćuje veze koje Met Murdok ima. U svetu dualnosti, ljudi i superheroja gde herojsko lice postaje nadljudska verzija jedne individue, Derdevilov herojizam i sve ono što ga čini herojem je neupitno ljudski. Ne postoje dve osobe, dva lika. Nema tu prividne šizofrenije gde se maska razlikuje od onoga što svet vidi. A davno naučena lekcija iz prve sezone da nema heroja bez čoveka, ove godine biva utpopunjena poslednjom porukom ove sezone da isto tako nema ni čoveka bez heroja.

Ne znamo baš koliko će proći do trenutka kada se „Derdevil“ vrati na male ekrane, ali baš kao što je Karen mogla samo da izdahne nakon što je saznala da je Met Derdevil, tako i mi gledaoci, nakon 13 epizoda druge sezone i nezaobilaznog bindža možemo samo da izdahnemo. Ova sezona nije bila savršena i možda je tu bilo par grešaka u koracima i par problema koje je trebalo rešiti, ali se nesumnjivo ova sezona završila upravo onako kako je i trebalo. S jednom dobrom borbom i daleko bitnijim priznanjem.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *