Dark Matter je još jedna u nizu solidnih serija koje nam je SyFy kanal isporučio u proteklih godinu dana. Izgleda da se neko tamo setio da su serije čija je radnja smeštena ,većim delom u svemiru, imale najviše uspeha, pa smo istovremeno pored serije o kojoj ovde govorimo dobili i svemirsku kaubojštinu Killjoys, a nešto kasnije i adaptaciju serijala knjiga Prostranstvo (The Expanse) čiji četvrti nastavak izašao konačno i u Srbiji pod naslovom Sibola u plamenu. Dark Matter druga sezona počinje sa emitovanjem 1. jula 2016. pa je zgodan momenat da se podsetimo serije.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=h6nwpNgPejA?rel=0]
Glavne likove ove svemirske opere čini šestoro ljudi koji su se probudili iz dubokog sna bez sećanja na to ko su, zašto su tu i šta treba da rade. Nazivaju jedni druge po brojevima prema redosledu kako su se budili i uspevaju da poprave kvar na brodu gde zatiču androida, koji je preko neuro linka povezan sa brodskim sistemima i vodi računa o brodu i posadi. Vrlo brzo nailaze na rudarsku koloniju koja je bila unapred podešeno odredište i tamo nalaze prve odgovore, ali i mnogo više pitanja koja produbljuju njihove slutnje. Polako dolaze do svojih pravih identiteta i shvataju da su oni zapravo grupa podlih, prljavih, pokvarenih plaćenika, traženih od strane Galaktičkih vlasti (neka vrsta Svemirske policije), koji obitavaju na ozloglašenom brodu Raza i obavljaju prljave poslove mahom za galaktičke korporacije koje se bore za prevlast u sektorima bogatim rudama i drugim resursima koje je moguće eksploatisati do besvesti, a raju tlačiti i dovesti do ivice egzistencije. Međutim, nije sve tako jednostavno, kako deluje na prvi pogled. Svaki od likova ima neku ličnu misteriju i tajnu koju krije ili je nije svestan. Veoma intrigantan zaplet tera na dalje gledanje. Iz epizode u epizodu napetost raste, a likovi na razne načine saznaju fragmente prošlosti i gledaoci polako sklapaju kockice. Obrt se krije na svakom ćošku i taman kada pomislite da ste nekoga prokljuvili, shvatite da je taj lik zapravo sasvim dobar ili da je totalni ludak (ili ludača). Obmane, prevare, zločini i misterije se prožimaju kroz čitavu seriju, ali ono što je za pohvalu jesu tempo i način na koji se otkrivaju detalji o likovima, njihova povezanost sa predmetima i događajima, kao i krizne situacije koje nisu baš u potpunosti predvidljive. Takođe, lep akcenat je stavljen na neke moralno nepodobne teme današnjeg društva, kao što je kloniranje koje je ovde stavljeno u svrhu dalekih putovanja, ali postoji i ona ilegalna strana koja se tiče biotehnoloških eksperimenata na subjektima koji nemaju mogućnost izbora, stavljanje fizike i drugih nauka u službu pravljenja oružja za masovno uništenje i sl. Korporativna manipulacija, zlo kapitalizma, porodične intrige i izdaja u okvirima carskih odaja se takođe provlače kao teme.
Iako serija obiluje klišeima, oni su zapravo prilično dobro ukalupljeni u atmosferu i ne smetaju ako ste tu prvenstveno zbog dobre zabave sa svemirskom družinom. Serija ne pruža mnogo toga novog, ali je sve to što pruža zaista na lep način ispričano. Toliko puta viđen koncept sa androidom koji je na određeni način (po)vezan sa brodom je jako dobro utkan u ambijent, a glumica Zoi Palmer (Zoie Palmer) i fizički i vokalno glumi savršeno. Njen Android je nešto poput Pilota iz Farscape i Dejte iz Star Trek: The Next Generation i na sličan način pokušava da pronađe balans između ljudskosti i veštačke inteligencije. Svi likovi imaju i dobrih i loših strana. Loše strane se mahom tiču glume, mada ona nikada nije bila jača strana serija iz produkcije SyFy kanala. Tako, imamo Jedan koji prilično podseća na Rajana Rejnoldsa i sa mnogo manje talenta deluje dovoljno tupavo i prepredeno u isto vreme. Dva je seksi i opaka cica. Iako me iz nekog razloga podseća na onu malu što glumi iCarly, bije k’o sveti Ilija i nikome ne ostaje dužna. Tri je praktično prekopiran Džejn iz Firefly. Daje pištoljima i puškama ženska imena, voli crvenokose sa oblinama, ali iznutra je mekan kao curica dok čita Šarlotinu mrežu. Četiri je predstavnik Azije i istočnjačke kulture. Smiren i mudar, besprekorno barata mačevima, bo štapom, saijem, nunčakama i naravno, majstor je borilačkih veština. Pet je genije za tehnologiju koja prilično podseća na Kejli iz Firefly. Često deluje uplašeno i izgubljeno i ne zna kome sme da veruje, ali je od izuzetne važnosti za druge likove i otkrića vezana za događaje i njeni talenti uvek izbiju u prvi plan. Šest je možda jedini lik kojeg ne mogu da uporedim sa nekim likom iz drugih serija. Glumi ga veteran žanra fantastike – Rodžer Kros (Roger Cross) koji je glumio, do sada, u velikom broju serija iz nama omiljenog žanra (X-Files, First Wave, Stargate, The Outer Limits, Taken, Eureka, The Strain, Continuum, Arrow…). Iako sve vreme deluje kao dobrica, i on ima svojih tajni koje jako dobro skriva.
Tokom prve sezone Dark Matter, posada Raze će nailaziti na živopisnu lepezu sporednih likova. Videćemo neke dobro poznate face iz drugih SyFy serija poput Tori Higinson i Dejvida Hjuleta, doktori Vir i Mekej iz serijala Zvezdana kapija Atlantida, Roba Stujarta (čuveni Nik Sloter) i bolesno-prepredenog Vila Vitona (nekada mladi Vesli Krašer).
Dark Matter na momente ima praznog hoda, pa ćemo se povremeno pitati zašto gledamo tri i po minuta kako posada uz muzičku podlogu pretražuje svaki kutak broda ne bi li pronašla uljeza, i na kraju ne pronalaze ništa. Humor u pojedinim trenucima deluje usiljeno, a ekipa u prvih nekoliko epizoda zaista iritira sa lošom glumom, naročito Jedan i Tri. Negde na sredini sezone i te stvari dolaze na svoje mesto i od tog trenutka sve manje zamerki se može naći seriji. Izvesno je da je budžet serije prilično skroman, pa verovatno usled toga smo i uskraćeni za bolje glumce, svemirske bitke i zanimljivijih efekata i kostima. Kvalitet scenografije napreduje sa svakom epizodom, ali bi mnogo jači utisak bio da je brod masno i prljavo okruženje koje oskudeva sa farbom. Ovde se to vidi na momente, najviše u kriznim situacijama, dok u situacijama gde nema uzbuđenja sve deluje previše sterilno. Lokaliteti na planetama su naravno kanadske šume i fabrička postrojenja. Kostimi su takođe previše čisti i deluju kao da su ih glumci pazarili u H&M umesto da su kreirani za svrhu serije. Fali im raznolikost. Muzika je s druge strane prilično dobra. Mračni ambijent Raze i napetost u radnji sjajno dočaravaju lagani distorzioni gitarski rifovi, dok blagi tehno rok lepo pokriva ravne delove tokom dijaloga. Naravno, scene borbe prate distorzioni rok rifovi u bržem tempu.
I pored svih pomenutih mana, Dark Matter obiluje kvalitetnim materijalom koji ima potencijala da konstantno podiže kvalitet serije sa svakom novom epizodom. Format od trinaest epizoda po sezoni primorava pisce da radnju konkretizuju i nađu formulu da na najzanimljiviji i najuzbudljiviji mogući način bez mnogo zastoja u radnji ispričaju glavnu priču.
Iza serije Dark Matter stoji dobro poznat dvojac Džozef Maloci (Joseph Malozzi) i Pol Mali (Paul Mullie) koji su se proslavili dobro poznatim klasicima Zvezdana Kapija SG-1, Zvezdana kapija Atlantida i Zvezdana kapija Univerzum. Kao kormilari ovog projekta sarađuju sa režiserima i drugim osobljem koje je radilo na Zvezdanim kapijama, pa tako za mnoge epizode režiju potpisuju veterani ovih projekata kao što su: Piter Deluiz, Endi Mikita, Martin Vud i Amanda Taping, koja ovoga puta režira.
Prema trejleru u drugoj sezoni nas očekuje mala promena ambijenta, barem u početku. Deluje da ćemo u prvih par epizoda gledati Bekstvo iz zatvora u svemiru. S obzirom na pitanja koja nam je ostavio kraj prve sezone jedva čekam premijeru nove sezone. Da ne zaboravim, najavljena je i Franka Potente u jednoj od uloga.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=dEj9WfrObuc?rel=0]
Dark Matter druga sezona počinje sa emitovanjem 1. jula 2016. Ja imam dovoljno razloga da ispratim i drugu sezonu. Podelite vaše utiske u komentarima.