Ne dešava se često da jedan strip podigne toliku prašinu u javnosti kao što je to uradila priča Dilana Doga o kojoj danas govorimo. U vreme pada prodaje tiraža, kada je serijal upao u problem gde je većina epizoda po kvalitetu bila prosečna ili čak i ispod proseka, pojavila se priča zbog koje je čak i italijanska ministarka zdravlja morala da se oglašava.
Mater Morbi je priča koju je napisao Roberto Rekioni a nacrtao Masimo Karnevale. U matičnoj Italiji izašla je 2010. godine, dok je kod nas nju objavila izdavačka kuća Veseli četvrtak tri godine kasnije. Priča je postala ključna tačka, iliti prekretnica, za scenaristu, koji je ubrzo nakon toga unapređen na mesto glavnog urednika serijala Dilan Dog, a i za sam serijal, koji je vođen zamisli novog urednika počeo da trpi promene, sa kojima ćemo se mi upoznati u bliskoj budućnosti.
Elem, o kakvoj se to priči zapravo radi? Naš junak, Dilan Dog, u ovoj epizodi susrešće se sa najvećim neprijateljom do sada – sa bolešću. Scenario ne podleže nikakvim klišeima koje viđamo u prosečnim epizodama, gde klijent dolazi kod Dilana, ispriča mu svoju priču i onda ovaj krene u rešavanje slučaja. Ovde nas scenarista vrlo brzo uvlači u mračan svet ljudi koji se bore sa teškim i opakim bolestima, među kojima se našao i Dilan. Ne znamo tačno o kakvoj bolesti se radi, a i zašto bismo, ni jedna bolest ne nosi ništa dobro u sebi i jednako je opasna i nepoželjna za svakoga. Ono šta izdvaja ovu priču od drugih je ta surova realnost u kojoj se Dilan našao, prikazana na takav način da svako ko je barem jednom ležao u bolničkom krevetu može da se poistoveti sa njom i kaže: „Da, ovo sam i ja doživeo.“
Atmosfera je još jedan deo ove priče koji u čitaocu izaziva nemir i nelagodu. Crtač Masimo Karnevale, kome je ovo jedini uradak u serijalu u redovnoj seriji, značajno je svojim crtežom doprineo toj atmosferi, koja je pre same operacije dok je Dilan „ćaskao“ sa doktorom bila opuštena i prijatna, da bismo nakon nje ušli u potpuno novu, strašnu dimenziju prikaza tog istog mesta, koja vas toliko uvlači u sebe da ćete se osećati kao da se i vi nalazite u istoj sobi sa Dilanom i proživljavate sve sa njim. Kad već govorimo o crtežu, jedno je sigurno, neskromno se može reći da se ovde radi o jednoj od najbolje nacrtanih Dilan Dog priča u regularnoj seriji, ako ne u celom serijalu onda svakako u periodu epizoda koje su u to vreme izlazile, s obzirom na to da se i epizode koje danas čitamo i one koje nas očekuju znatno poboljšavaju u vizuelnom delu dovođenjem novih crtača u Dilanov postavu.
Nazad na priču. Već smo pomenuli kako svi koji su nekad bolovali mogu da se poistovete sa Dilanom, Rekioni nam daje i pravu sliku onoga šta bolest zapravo jeste. Svi ljudi imaju svoje fantazije i okreću se i veličaju razne stvari kojima se običan čovek ne bi ponosio, pa čak smrt, ali bolest ne priželjkuje ama baš niko, i čovečanstvo se protiv nje bori od kad je svesno svog postojanja.
A ko je zapravo Mater Morbi i šta ona predstavlja? Mater Morbi, odnosno Majka svih bolesti predstavljena je u obliku zgodne, zavodljive žene, što i ne čudi toliko s obzirom na to da su Dilanu žene možda i najveća slabost (well played, Recchioni…), a i u ovoj priči ćemo se uveriti u to. Dilan će sa njom voditi onu najvažniju bitku, bitku za život, kakvu nije vodio ni protiv jednog čoveka, čudovišta, duha, vampira,… Kroz priču se provlači i uvek aktuelna tema eutanazije, koja je verovatno bila i jedan od ključnih razloga za dizanje tolike prašine i oglašavanje pojedinih ljudi, jer sigurno niko nije navikao da vidi obradu jedne ovako ozbiljne teme u stripu.
Mater Morbi je priča koja boli i mučna je za čitanje zbog teskobe koju u sebi nosi, ali ćete o njoj razmišljati još dugo nakon što zatvorite zadnju stranicu stripa, znam da ja jesam… Iako strip treba da bude opuštajuće štivo koje služi za zabavu i uživanje, pojedine Dilanove priče nisu takve, dosta su ozbiljnije i realnije od drugih. Ovde imamo primer toga, ali to svakako ne treba da zvuči negativno, i nije. Ah…Mater Morbi…pravi moderni klasik.
„Voleću te zauvek, Dilane!“