Dilan Dog: Super Book Br. 37 – Buđenje – Bela Rada – Podrum – Lim

Dilan Dog Super Book u izdanju Veselog Četvrtka je izdanje koje nas podseća na najbolje epizode DD-a koje su izašle što kao specijali što kao Giganti. Većinom su to klasici koje potpisuje Ticijano Sklavi, ali povremeno ima tu i tamo broj u kome se nađu epizode koje nisu pobudile toliko oduševljenje u vreme izlaska, ali sada mogu i same da se smeste u red klasika. Ovo je jedan takav broj koji će nam predstaviti četiri takve zaboravljene priče.
Ticijano Sklavi piše scenario, dakle sam tvorac Dilan Doga, koji pre stvaranja svog junaka piše epizode Zagora, Marti Misterije, Misster Noa i Kena Parkera. Nešto je manje poznato da on iza sebe ima čak jedanaest objavljenih krimi romana, te da su dva filmovana.
Ugolino Kosu je crtač ove priče i veći deo karijere radi na Dilanu, ali povremeno ima izleta u epizodama Teksa i Marti Misterije. Ono što mu zameram ja, a i mnogi drugi, je preterano tuširanje i usled toga crteži odaju dojam nedovršenosti.
“Buđenje“ priča u kojoj Dilana pozovu iz malog zaseoka da mu ispričaju događaj iz prošlosti kada je stvor harao krajem, a sada se opet budi. U susednoj kući se odvija drama druge vrste i to čitamo kao priču u priči. Tu ćemo videti kako indijansko groblje može da bude fijasko za savršen zločin. Dilan pokušava da nađe stvora, ali sve na šta nailazi je poprilično pogubljeni živi mrtvac iliti zombi te se pobrine za njega, a tu je i malo podsećanje ko inače stvara zombije u ovom serijalu. No, ova priča mi se čini posebnom jer od početka nije želela Dilana, pa je tako i sve sama rešila bez nekog ozbiljnog Dilanovog upliva. Ah, da, za one koje interesuje, stvor se ne odnosi na Karpenterov film, već na Jirvotov film „Mehur ubica“ iz 1968. Priča će, dakle, sama sebe zatvoriti, ali će Dilana za sporednu ulogu nagraditi devojkom.
Ovu priču nam crta fenomenalni Karlo Ambrozini kog sam imao čast već predstaviti više puta kao autora sjajnog, novog junaka kod nas, Napoleona.
“Bela Rada“ priča o tome kako Dilan vidi Radu, ali ona je svaki dan druga osoba, bar naizgled. Stvar je u tome da je i on za Radu uvek drugačiji i to ih oboje dovodi do ludila i pucanja. U suštini, još jedna priča koju bi se lako moglo svrstati u kategoriju nezaboravnih. Pomalo filozofska, pomalo šovinistička, ali suštinski ljubavna i tragična priča, crtana tako da bude nalik prvim feljtonskim stripovima.
Korado Roi je crtač koji je baš imao šarolik opus: Mister No, Marti Misterija, Nik Rajder, Brendon i još nekolicina, sasvim nepoznata na našem tržištu.
„Podrum“ je pričica u kojoj dečak Džonas ima problem sa podrumom jer mračan je i čuju se zvuci. Autori odaju dužnu poštu velikom Lavkraftu tako što Džonas čita njegov Nekeronomikon i posle ne može da zaspi. Interesantno, Dilan ovde ima samo jedan kadar.
Bruno Brindizi je crtač većinom posvećen Dilan Dogu, ali povremeno crta Teksa i Nika Rajdera.
„Lim“ je minijatura koja nam priča o automobilu koji je na neki način živ i glavni lik ove priče. Da, opet Dilan u suštini nije nosilac priče, sada je u ulozi posmatrača. Na neki način, ova priča nas može podsetiti na roman Stivena Kinga „Kristina“ gde je, takođe, automobil glavni lik.
Nakon što sam sklopio zadnju koricu ovog vanrednog izdanja bolno sam svestan razlike nekad i sad. Kvalitet nije za upoređivanje, kako smo mogli videti Dilan u nekim pričama nije ni važan, autori ga koriste priče radi. Danas je Dilan u gotovo svakom kadru stripa i to su mahom epizode koje te ne navode na neko naknadno razmišljanje. „Gručo“ je posebna priča, ovde smo ga videli tek u jednoj sceni, ali i tu se videla razlika – izrekao je šalu tonom fine ironije i to je toliko različito od novih epizoda u kojima na stranici ima po pet jeftinih viceva. Bilo je lepo vratiti se divnoj prošlosti i zanemariti bledu sadašnjost zarad nade u svetlu budućnost našeg istražitelja noćnih mora.