ŽANR: naučna fantastika
ORIGINALNI NAZIV: Murderbot Diaries 1
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
AUTOR: Marta Vels
ZEMLJA: SAD
PREVOD: Vesna Stojković
GODINA IZDAVANJA: 2017-2020
OCENA:
Bila je velika dilema sa čime započeti ovu čitalačku godinu. Za nekog ko poseduje desetak hiljada naslova to je iznimno težak izbor. Na sreću poštar me je spasao višesatnog biranja sa paketom iz Čarobne knjige. Iako novi autori počesto izazivaju ogromne količine nepoverenja i sumnjičavosti,nadao sam se da je delo iz edicije Beskrajni svet fantastika, o kome sam čuo samo najbolje glasove koji su pretekli njegov dolazak, pravi izbor. Verovatno je novi Hugo knjige iz ovog serijala na kraju prošle godine doprineo da budemo uvereniji u kvalitet.
Zamislite sada mnogo obimniju i vaskolikiju ponudu koju imaju urednici velikih izdavačkih kuća. Izbor koji se broji u milionima dela, bukvalno. Rekli biste sigurni smo da nagrade i tiraži kazuju mnogo, ali nisu to uvek faktori koji određuju da li je nešto dobro ili nije. U mnogim situacijama ovisimo samo od volje i ukusa jednog čoveka – urednika, i isključivo od tih ljudi zavisi šta ćemo konzumirati iz književnosti oni su ti koji takoreći i nama kreiraju ukus. Ne naravno u punom smislu te reči, ali dostupnost uveliko utiče na to šta ćemo čitati. Zarad toga morate biti zahvalni urednicima koji čine mnogo toga i preko svojih moći da bi nam čak i nove knjige bile odmah nadohvat ruke.
Marta Vels – višestruka dobitnica Huga i Nebule kao i ostalih žanrovskih nagrada. Autorka naučne i epske fantastike. Takođe i omladinske fantastike i franšizne fantastike. Ovo je njena prva knjiga na srpskom jeziku.
Sadržaj:
Prinudno
Opšta uzbuna
Veštačko stanje
Protokol odmetnika
Izlazna strategija
Dom: Stanište, područje, niša, teritorija
Knjiga satkana od dve minijature i četiri pripovetke koje tvore gotovo pa roman. No svaka priča dozvoljava taj luksuz da se čita neovisno od ostalih. Pripovest prati bezbednosnu jedinicu iliti ubibota. Čitava avantura se zasniva na činjenici da je bot hakovao modul kojim ga kompanija kontroliše. Dakle, pobunjena mašina za ubijanje. Doduše, koja je silno podbacila. I uvaljuje se sve dublje u kal sopstvenih neracionalnih odluka, pokatkad iznuđenih rešenja. Sve to uz antistresno bekstvo u svet serija, koje su, ispostaviće se mnogo korisnije od puke zabave.
Šta ti je dobar početak ciklusa i pravi izbor. Sjajno štivo puno emocija, zabave, pripovedano u prvom licu, brzo, potpuno stilski i epohalno usklađeno sa dobom u kom obitavamo. Jedina uočljiva mana je ta da autorka na početku svake priče podseti na dešavanja iz prethodnih. Ali to je stoga što su pripovesti nastale u različitim vremenskim periodima i uopšte nisu planirani za jednu knjigu. Pa čak je i to vešto i stilski odlično urađeno. Godina ni počela nije, a već sam svestan da ću teško pročitati išta bolje od ovoga.
Imate sreće još je tu pravoslavni Božić, čak iako ga ne slavite, blagdan je savršen izgovor da sebi ili voljenoj osobi umotate ovo remek-delo naučne fantastike u sjajni papir. Nemojte se propustiti smejati sa ubibotom dok zalazi duboko u vaša srca.
Posle čitanja knjiga Dnevnici ubibota 1 i 2 mogao bih da izrazim dva oprečna mišljenja o knjigama, jedno veoma pozitivno i drugo, ne baš tako pozitivno. Prvo pozitivno, knjiga je veoma zanimljivo i lako štivo, radnja je dinamična i veoma zarazna, tako da je teško odvojiti se od knjige, makar dok se ne završe presudni događaji u knjizi i dok se radnja malo ne smiri, da se knjiga može odložiti do sledećeg termina za čitanje. Knjiga je pisana pretežno u prvom licu i dijalozi koje Ubibot vodi su zanimljivi, duhoviti i sa pravom dozom sarkazma, to se odnosi i na unutrašnje dijaloge, takođe. E sad, ono što i nije baš najbolje je neobjašnjavanje pojmova, društvenih uređenja, tehnologije i ostalih stvari u momentu pojavljivanja u štivu, objasni ona njih kasnije, ali do tada neke pojave i događaji ostaju malo zbunjujući, a to utiče na sami tok knjige. Kada sam završio obe knjige i vratio se da ponovo pročitam prvu priču, tek tada je shvatanje priče zaokruženo i priča je dobila svoju pravu svrhu. Takođe, malo smeta i lakoća sa kojom Ubibot prevazilazi sve prepreke, shvatam da su ubibotovi napravljeni da budu dominantni u kritičnim situacijama, ali ipak je malo previše njihova mogućnost da hakuju sve sisteme, pa čak i one zaražene vanzemaljkim uticajem, a da ne govorim o brzini kojom to rade. Mnogo me podsetilo na “slavni” virus kojim je zaražena vanzemaljska tehnologija u filmu “Independent day”. Mada, kad se uzmu u obzir sve pozitivne i negativne stvari ovih knjiga, bilo je zadovoljstvo čitati ih, mislim da ću ih svrstati u kategoriju guilty pleasure dela koje sa zadovoljstvom čitam, ali se ne hvalim okolo.
Drugi deo još čitam – pa nemam celokupan doživljaj. Ali ima nešto u tome da je junak previše ‘ja sve mogu’ lik. Ali samo delom, u prvoj knjizi ga skoro unište. Velsova je nešto bolja u pripovetkama, baš zbog tempa koji radnja ima. Nisam imao problem sa tehnologijom i uređenjem, valjda predugo čitam NF. I apsolutno se slažem neverovatno zabavna priča i zadovoljstvo ju je čitati. Pa sad hvaljenje okolo za bilo koje čitanje šta znači? Neću čitati nešto što je zabavno, jer nam je nametnuto da je zabavno nekvalitetno, to je samo taj segment.