ŽANR: triler/drama/horor/dokumentarni
ORIGINALNI NAZIV: Green River Killer
IZDAVAČ ZA REGION: Makondo
SCENARISTA: Džef Džensen
CRTAČ: Džonatan Kejs
ZEMLJA: SAD
PREVODILAC: Bojan Bosnić
GODINA IZDAVANJA: 2015.
OCENA: 
Svaka izdavačka kuća ima određenu politiku kojom se rukovodi prilikom odabira i objavljivanja dela – ili makar pravac. I to nakon određenog perioda postane uočljivo i lako odredljivo. Makondo je međutim izuzetak od tih pravila, nemoguće reći kojim se stvarima upravljaju u selekciji onog što izdaju. Ima tu svega različitih žanrova, novih i starih stripova, i onih koji su u sklopu današnjih merila kvaliteta, ali je očigledno da značaj i uticaj na razvoj, kako domaće tako i strane, devete umetnosti prevagne ili naprosto ukus i upliv urednika. Tako je i kriterijum po kome je izbor pao baš na ovaj strip, nemoguće jasno i jednostavno odrediti. Istina, delo je neosporno vrhunsko, ali je ipak jako neobična odluka da se objavi zbog same njegove tematike i žanra, koji ne dopušta previše odstupanja.
Priča je zasnovana na istinitom događaju, ali nije biografska. Više je svedočanstvo o procesu istrage zločina, pa čak bismo ga mogli svrstati i u dokumentarni strip. Umnogome ovo predstavlja nov koncept za devetu umetnost, iako ne u potpunosti: Persepolis je vrlo sličnog sklopa. Ono što bismo nazvali novinarskim stilom u stripu. Imate pripovest koja se desila, ali menjate joj segmente u svrhu zaštite aktera. Na neki način, pričamo o drami koja postoji još od antike, ali kao i sve ostalo i nazive treba modernizovati u skladu sa vremenom i trendovima, i prilagoditi je novom dobu. Na kraju krajeva, šta je zapisivanje priča negoli dokumentovanje i čuvanje od najvećeg neprijatelja svih priča – zaborava.
Džef Džensen – pisac, scenarista i novinar. Osamnaest godina je radio za Entertainment Weekly, pišući priče s naslovne strane o Hariju Poteru, Zvezdanim ratovima i Izgubljenima. Zajedno sa Bredom Berdom i Dejmonom Lindelofom je napisao scenario za film Tomorrowland, a sa Džonatanom Kejsom i prikvel roman Before Tomorrowland. Trenutno radi kao urednik na HBO seriji Nadzirači.
Džonatan Kejs – crtač, pisac i slikar. Autorska izdanja su mu Dead Creature i New Deal (nominovana za nagrade Harvi, Reuben i Oregon buk), oba objavljena u izdavačkoj kući Dark Horse. Takođe je radio i na DC-jevim superherojskim stripovima Betmen i Supermen.
Ne možemo vam ni na koji način pokvariti čitanje sažetkom, jer je apsolutno poznat svakome koga zanima, te se ne moramo posebno truditi da nešto ne odamo. Pripovest prati Garija Ridžveja, najvećeg serijskog ubicu u povesti Sjedinjenih Američkih Država sa potvrđenih 48 ženskih žrtava. Ipak, veći deo pratimo kroz vizuru jednog od detektiva koji je radio na slučaju. I baš taj deo je onaj koji delo čini većim od života. Realni horor na stalnoj relaciji sa porodičnom dramom. To proputovanje tamo i nazad vrti se kroz čitav tom i uprkos našem poznavanju priče diže napetost svakim obrtanjem stranica, na zavidan nivo.
Valja reći da je ovo jako dobra priča i lična za scenaristu, jer mu je otac bio glavni detektiv na slučaju Zelene reke preko dvadeset godina, što dodaje emotivnom naboju, na istinitosti i uverljivosti. Svakako da je strip apsolutno zaslužio Ajznerovu nagradu kojom se diči, barem sa aspekta scenarija, pogotovo za maestralno prvo poglavlje koje stoprocentno žanrovski spada u čistokrvni horor. Objektivno, crtež je verovatno i bolji deo stripa, ali malo nam je, u poslednje vreme previše onih kojim je Maus uzor. To čak nije ni zamerka, više žal zbog manjka inventivnosti i hrabrosti jako talentovanog autora – da više eksperimentiše. Bila je ovo čista igra na sigurno, na kartu koju je već imao u rukama. Veliki strip i velika priča, i to ne bi trebalo dovoditi u pitanje. No, takođe se mora znati da se neće svakome dopasti, makar ne na prvo čitanje. Ali, ukus i kvalitet smo odavno razdvojili, je l’ da?
Miran prolećni dan, nigde na vidiku nečeg što će vas uznemiriti i dušu uzburkati. Dakle, upravo pravi dan da uvrebate ovaj strip i stegnete mu ruke oko hrbata, i stežete, stežete sve dok u njemu ima… priče.