Ovog decembra nam je u bioskope stigao veoma zanimljiv film koji bi trebalo da bude prava poslastica za sve ljubitelje SF-a koji je više naučan nego fantastičan. U pitanju je Dolazak (Arrival), inspirisan kratkom pričom Teda Ćanga iz njegove zbirke Priče tvog života. Film je u bioskopima od 1. decembra i imao sam priliku da ga pogledam ovog vikenda. U recenziji ću pokušati da vam ga predstavim uz minimum spoijlera, pošto mislim da film zaslužuje da ga publika lično otkrije i doživi.
Osnovna radnja filma
Dolazak nam predstavlja priču prvog kontakta sa vanzemaljcima, a posmatramo ga kroz oči vrsnog filologa Luiz Benks (Ejmi Adams). Film počinje sa nasumičnim scenama iz njenog života pre nego što ulazimo u glavni tok radnje gde iznenadno pojavljivanje vanzemaljskih brodova na dvanaest lokacija na planeti izaziva opštu pometnju.
Nedugo nakon toga, Luiz posećuje pukovnik Veber (Forest Vitaker), koji predvodi operaciju uspostavljanja kontakta sa vanzemaljcima koji su sleteli u Sjedinje Američke Države (konkretno, u Montanu). Na lokaciji se ona priključuje timu naučnika iz različitih sfera, koji uključuje i teoretskog fizičara Ijana Donelija (Džeremi Rener).
Istovremeno, na drugim lokacijama širom sveta se sprovode slične operacije i svetske vlade pokušavaju kroz saradnju da otkriju motive posetilaca. Kako radnja napreduje uočavamo sukob interesa između naučnih, vojnih i političkih krugova, koji preti da anulira bilo kakav napredak u komunikaciji i podredi ga primeni gole sile kao jedinog rešenja.
Naučni koncepti iza filma
Po premisi, film ne predstavlja novinu u odnosu na već viđene naslove koji su se bavili istom temom, pre svega kritički hvaljeni Bliski susreti treće vrste (1977) i Kontakt (1997). Ono gde se film izdvaja i nalazi svoju priču i identitet jesu ideje koje istražuje i razrađuje u sklopu priče o prvom kontaktu.
Osnovna tema u filmu jeste sprega između jezika i našeg shvatanja sveta koji nas okružuje. Zapravo, ideja da poznavanje nekog jezika može da oblikuje naš način razmišljanja je nešto što se zaista istražuje u naučnim krugovima još od 19. veka, a osnovu ove teze danas predstavlja takozvana Sapir-Vorfova hipoteza.
Još jedna usko vezana ideja iz lingvistike koja se provlači kroz film jeste sposobnost poliglota da lakše i brže uče strane jezike. Sa ova dva koncepta, film ideju da jezik oblikuje način razmišljanja kod pojedinca izvlači do tačke gde pretpostavlja da on može da utiče na naše shvatanje vremena i da je njegova linearnost samo naše subjektivno viđenje te dimenzije.
Kombinacija ovih ideje i njihova primena u filmu predstavlja osnovu razrade radnje i vodi do njenog konačnog raspleta. Na kraju ostajemo sa filozofskim mislima o predodređenosti naših života i pitanjem da li je on sled događaja koji se odvijaju po uslovljenom redosledu ili skup trenutaka koji jednostavno postoje bez preduslova.
Malo para za puno muzike
Za film koji je imao budžet od samo $47 miliona, Dolazak je izuzetno lepo urađeno ostvarenje. Naspram daleko skupljih filmova čije svetove posmatramo kroz prizmu specijalnih efekata, gluma troje glavnih aktera – Adams, Vitaker i Rener – je ono glavno što nosi film.
Tu se posebno ističe Adams, koja je uverljiva kao akademik koja je ceo život posvetila struci, na uštrb svega drugog. Ona, iako pribrana i staložena kao profesor na fakultetu, ne krije delimičnu suzdržanost svog lika u prisustvu vojnih lica, dok je mešavina straha i usbuđenja primetna tokom njenog rada na dešifrovanju vanzemaljskog jezika, a pri prvom kontaktu i neposredno nakon njega, na sebi svojstven način ispoljava očekivane simptome šoka.
Sve ovo čini lik Luiz stvarnim u našim očima, pa samim tim našu pažnji drži na filmu. Ostali glumci svojim nastupom ne narušavaju taj utisak, i što se nas tiče mi zaista gledamo naučnike kako uz prisustvo vojske pokušavaju da uspostave komunikaciju sa posetiocima.
Što se vizuelnog elementa filma tiče, većina scena su produkt dobrog rada sa kamerom, a specijalni efekti su ograničeni na svemirski brod posetilaca i same vanzemaljce. Sve je upotpunjeno odličnim pratećim zvučnim efektima, koji posetioce i njihovo neposredno okruženje čine podjednako uverljivim kao što to gluma Ejmi Adams čini ljude koji uspostavljaju kontakt sa njima.
Zahvaljujući svemu, atmosfera nas drži svih 116 minuta filma i ni u kom trenutku nam neki detalj ne deluje kao suvišan ili nametljiv.
Propuštena prilika
Dolazak je film koji je uspeo da nam proda lingvistu kao ključnog aktera u delu naučne fantastike. U tom smislu je u rangu sa Marsovcem (2015), koji nam je promovisao botaniku. Činjenica da i druge naučne discipline, sem fizike, mogu da nađu svoje mesto u delu naučne fantastike je za svaku pohvalu.
Međutim, film je zanemario da nam bolje uobliči Ijana Donelija, koji je u filmu samo deklarativno bio naučnik. Dok je Luiz kadgod je trebalo pokazivala i dokazivala da je vrsan lingvista, uključujući kratko objašnjavanje komponenti jedne rečenice, palindroma (reči koje se isto čitaju u oba smera, poput imena Luizine ćerke: Ana, tj. Hannah) i homonima (reči koje imaju različito značenje iako se isto pišu), Doneli nam nije u istoj meri nametnuo svoj naučni autoritet, zbog čega je mahom ostao u senci Luiz i odao utisak sporednog lika.
U intervjuu koji je scenarista Erik Heserer dao za portal Dedlajn, napomenuo je kako je u scenariju bila predviđena konkretnija uloga za Donelija, i da su te scene čak i snimljene, ali da se od njih odustalo da se fokus ne bi skretao sa Luiz i njine priče. Dok ta odluka ne šteti filmu u celini, nedovoljno oblikovan kao naučnik Doneli je jedina mana koja bi mogla da se pripiše ovom filmu.
Konačni utisci
Dolazak je odličan film, i to kažem bez preterivanja. Istovremeno, ovo je intelektualno delo naučne fantastike i oni koji u njega ulaze sa namerom da se samo zabave će ispustiti dosta toga što priča Dolaska pokušava da nam kaže.
Kvalitet filma je bio zapažen još od njegovog premijernog prikazivanja na festivalu u Veneciji ovog septembra, a nedavno je pokupio čak deset nominacija od Asocijacije filmskih kritičara, uključujući za najbolji film, glavnu žensku ulogu (Ejmi Adams), reditelja (Denis Vilenuev) i adaptaciju književnog dela (Erik Heserer). Kako stvari stoje, film će svakako biti u igri za Oskara.
Tako da ako ste iskreni ljubitelj fantastike koja je više naučna, ili željni filma koji će malo da vas podstakne na razmišljanje umesto da vam samo servira jeftinu zabavu, ovo je film za vas.