Posle relativno loše primljenog pokušaja da se DC univerzum izvede na „onaj surovo realan način, kako treba” u vidu serije Titani, u vidu ponekog izgovorenog „fuck”, scena seksa i ne toliko bezumne drame kao u Arrow univerzumu, dosta ljudi je pomislilo da je DC, tj. WB prdno u čabar po ko zna koji put, pošto nikako da im odsek za igrane serije primiriše odseku za animaciju, na red je došao spinof čija je oficijelno/neoficijelna pilot epizoda bila četvrta epizoda serije „Titani”, maštovito nazvana „Dum patrol”. Epizoda je posle mraka i teskobe prve tri epizode Titana bila nešto novo, sveže i zanimljivo, ali i daleko gledanija i bolje prihvaćena.
Vođeni uspehom nezvaničnog pilota, (mada je već bilo planirano), krenulo se sa snimanjem serije Dum patrol, koja je postala hit i to sa razlogom.
Serija se odvija u istoj postavci kao i Titani, iako se povezanost svodi na referencu-dve. Ovo se pokazalo kao zahvalan potez jer je omogućio seriji da bude svoja i svežija, zabavnija i slobodnija u eksperimentisanju sa temama i narativnim metodama.
Serija se bazira na istoimenom stripu, prvi put objavljenom 1963. godine, te sadrži originalnu postavku i jednog novijeg lika.
Kroz celu seriju se prožimaju razne teme ali bih rekao da su tri ključne – porodica, samoprihvatanje i to da svako ima svoje demone sa kojima se bori.
Protagonisti serije su skupina individua sa supermoćima koje žive u velikoj kući, i svako ima svoje probleme sa kojima teško ili nikako ne izlazi na kraj. Naravno, užasno su disfunkcionalni, non-stop se svađaju i čak potuku. Ipak se vole i radi su da se bore jedni za druge (neki manje, neki više) jer su porodica. Čovek bi na ovo uzdahuo i prevrnuo očima jer je koncept izlizan i viđen. Na sreću, Dum patrol ga se hvata na nov, svež i nadasve zabavan način, te uspeva da izbegne bivanje klišeom.
Naši protagonisti su:
Doktor Najls Kolder zvani “Šef”, enigmatični je patrijarh te male porodice. Sve ih je doveo tu, pokušavajući da ih izleči, ne od njihovih moći već strahova, nesigurnosti i psihoza. Sposoban je da bude izuzetno topao i human ali i hladan i manipulativan kada zatreba. Čovek je koji celoj porodici želi najbolje, ali ima agendu i skrivene ciljeve. Tumači ga uvek odlični, Timoti Dalton.
Luda Džejn, devojka je sa 64 ličnosti, svaka sa posebnom moći, osim same Džejn. Krase je nepristojnost, grubost i ekstremna defanzivnost (Kada je Džejn). Džejn je najzatvorenija, sa najmasivnijim zidovima od svih ukućana. Tokom sezone saznajemo zašto je to tako i kako je stekla svoje moći. Tumači je Dajen Gerero koja se pokazala iznenađujuće sposobnom glumicom ponekad menjajući ličnosti u sred rečenice.
Leri Trejnor a.k.a Negativni Čovek, heroj je američke vojne avijacije pedesetih godina, koji je na test letu doživeo bliski susret treće vrste sa entitetom sazdanim od čiste energije koji je zaposeo Lerijevo telo jer mu se dopalo. Njih dvoje žive u nekoj vrsti vrlo zategnute simbioze jer bi Leri umro ukoliko bi ga ovo biće napustilo zbog povreda koje je zadobio pri padu na zemlju. Leri je vrlo nezadovoljan svojom situacijom i vodi tihi rat sa entitetom. Glavni problem je što ne mogu da komuniciraju a entitet je vrlo svojeglav. Najbrži je da pobegne od problema i uvek za to da se od nečega potencijalno opasnog odustane. Njegova bezvoljnost i prividni kukavičluk dolaze iz teške depresije koju je fasovao zbog svog stanja, kao i tajnog života koji je morao da vodi u periodu kada su ljudi poput njega bili izloženi diskriminaciji i nasilju. Glas mu daje Met Bomer, koji ga takođe glumi u svakom flešbeku, dok je Metju Zuk fizički na sceni u sadašnjosti.
Rita Far ili Elasti-žena zvezda je crno-belih filmova dvadesetih godina prošlog veka. Rita je bila klasična razmažena diva, ohola, opsednuta svojim izgledom i izuzetno neprijatna prema njoj nebitnim osobama. Mnogi bi rekli da je ono što joj se desilo čista karma, jer je tokom snimanja filma pala u vodu i otrovala se nepoznatom supstancom koja ju je pretvorila u džinovski, bezoblični mehur od mesa. Koncentracijom uspeva da drži prethodni oblik, ali ukoliko joj se emocije poljuljaju, gubi tu sposobnost. Tumači je Ejpril Boulbi.
Robotmen ili Klif Stil (da, da, porno ime), bio je teška šupčina koja je svoju ženu varala sa dadiljom njihove kćeri. Takođe je bio uspešan i popularan trkač koji je doživeo užasnu nezgodu na trkačkoj stazi i sve što su uspeli da spasu jeste njegov mozak, koji je Šef uspeo da stavi u robotsko telo. Pored toga što je i dalje sebični šupak, Klif ima problema sa egom i muči ga krivica zbog pogibije porodice. Tumači ga glasom i stasom, povratnik Brendan Frejzer, koji uspeva da nepokretnom licu robota da emociju samo glasom i pokretima.
Njima se pridužuje i Kiborg, tipično član Titana ili Lige pravde. Kada je Viktor Stoun doživeo tešku nezgodu koja je prekinula njegovu uspešnu karijeru igrača američkog fubala, njegov zahtevni otac Sajlas je iskoristio kibernetsku tehnologiju da ga “popravi” i “unapredi”. Kiborg u ovoj seriji muči muku sa svojim stanjem, sumnjom i pitanjem da li poseduje slobodnu volju. Želi da bude heroj, što je i želja njegovog oca, ali Viktor se snebiva i nikako ne uspeva da upadne u Ligu, te se bavi hvatanjem džeparoša po ulicama. Krase ga mladalački entuzijazam i želja da se dokaže. U neku ruku je lepak koji drži ovu čudnovatu i razuđenu ekipu na okupu, a može se reći da je bitna pokretačka sila u seriji. Tumači ga Džoivan Vejd.
Glavni negativac serije (da li je?) jeste Gospodin Niko, izuzetno moćan lik koji pored probijanja četvrtog zida (što radi sa velikim zadovoljstvom), takođe na sebe preuzima ulogu naratora, te se njegovi komentari često mogu čuti u pravom trenutku. On i Chief su neprijatelji (da li su?) i cela radnja sezone se vrti oko gospodinovih pokušaja da se dokaže sebi i drugima(da li se vrti?).
Pored njega, tu su i bubašvaba koja voli da popuje, osvetoljubivi miš, drugi čudni superheroji, psihički nacisti koji prodaju supermoći, dvoglavi kinez sa glavom velociraptora, bodi bilder koji ima različite moći za svaki mišić koji fleksuje (uključujući i sposobnost da indukuje spontane orgazme u svima oko sebe), mnoštvo bizarnih događaja. I tako…
Serija je puna odličnog humora kako crnog tako i uobičajenog, kvalitetno je napisana, sa ljubavlju i pažnjom. Likovi su tretirani kao stvarne, višedimenzionalne osobe, svako ima neku svoju priču i razvoj lika, niko nije crno-beo. Glumci su dali sve od sebe da dočaraju likove i njihova klupka psihoza, nesigurnosti i ega. Bizarštine i čudnih stvari ima na pretek, serija to prihvata u potpunosti ne trudeći se uopšte da bude mračna, surova i realna (mada u tome uspeva kada treba).
Sve u svemu, 4.5/5, toplo preporučujem.