S ovom kultnom serijom Krisa Kartera upoznala sam se negde devedesetih, dok sam još išla u školu u svom rodnom Ležimiru (da, tako se zove moje rodno mesto, ne izmišljam). Kad su sva deca u mojoj osnovnoj školi čekala 23 časa da to prate ja sam imala precizno određeno vreme za spavanje . ,,Kako to misliš bio si budan posle 21h?’’ pitala sam preplašeno. To je meni bilo u ravni sa pitanjem ,,Ima li života u svemiru?’’. Bila sam baš kao i vanzemaljci, kao pala s Marsa. I dok su sva deca prepričavala epizode ja sam skupljala hrabrost da gledam reprizu. Dnevni termin, tu mi niko ništa ne može. Nije bilo toliko strašno ali kad padne noć bila sam više otvorenog uma. I onda je sve krenulo- Molder je bio moj duhovni vodič, Skali faza u kojoj sam htela da budem forenzičar je na svu sreću (i sreću mojih roditelja) kratko trajala. Imala sam ozbiljnu zaljubljenost u Aleksa Krajčeka i smejala sam se forama Usamljenih revolveraša. Ni sada 20 godina posle se bogami ništa nije promenilo :).
Molder i Skali
Kad sam završila drugu sezonu ,,Čudnijih stvari’’ pomislila sam- zašto samo ne nastavim logičnom putanjom, sa nostalgije na osamdesete da pređem na devedesete? Izbor je pao na ,,Dosije X’’ i ,,Prvi talas’’ (sećate se, simpatična serijica o Nostradamusovom proročanstvu i vanzemaljcima ali nju ću načeti kasnije). Bilo mi je super kada sam doživela sve te priče ispočetka ali u nešto drugačijim godinama. Sećam se koliko su mi epizode sa celom mitologijom iza serije znale da budu konfuzne i nisam mogla da presložim slagalicu šta se tu zapravo zbiva. Sada je konačno sve leglo na svoje mesto i mogu da kažem da je serija preživela test vremena. Iako su neke stvari mogle da se izvedu malo bolje jer me je deo sa objašnjenjem nestanka Molderove sestre razočarao. Jako.. Jeste da danas neki efekti sad deluju smešno ali gledajte u noćnom terminu i biće sve ok :D. Ljubavna tenzija koja se gradi između glavnih likova sezonama unazad je neverovatna. Dok se u novijim serijama sve vrti oko ljubavnog zapleta ,,Dosije X’’ se dugo opirao da krene ovim stopama. Znalo je da bude pomalo frustrirajuće jer je hemija bila gotovo opipljiva između glavnih likova i taman kad nam uliju tračak nade- opet je pogaze. I njih dvoje se opet prave ludi kao dvoje tinejdžera.
Epizoda ,,Postmoderni Prometej”
Molder i Skali kao jing i jang se prepliću sa svojim vernik – skeptik pogledima na svet, svako od njih nam je dao svoj unikatni pogled na stvari. I nekako nismo mogli da se ,,ljutimo’’ ni na jedno jer su na neki način oboje bili u pravu. Možda Molder malo više, on mi je omiljeniji. Vrlo jak utisak na mene ostavile su epizode ,,Postmoderni Prometej’’ na koji sam plakala kao malo dete i ,,Loša Krv’ (da, da, čuvena epizoda kad kažu da vampire u srpskoj kulturi odlikuje crvena kosa). Još uvek se štrecam na neka čudovišta… ali jedina razlika je što me sad plaše daleko realniji scenariji nego oni natprirodni. Uzmimo na primer ubicu iz epizode ,,Neodoljivo’’ koji ubija mlade žene sa lepom kosom. I sve to čini sa uznemirujućom dozom mira, sa gotovo blaženim izrazom lica. Od tog pogleda se provereno ledi krv u žilama. Interesantna mi je epizoda ,,Dom’’ koja nikada nije bila reprizirana jer je dotakla neke teme koje nikada nije trebala. Iako sad često imamo horor filmove sa tematikom kanibalizma, incesta u zabitima Amerike ova epizoda je bila pionir. Mnogo pre nego što je ,,Igra prestola’’ toliko opopularisala incest.
Usamljeni revolveraši
Ono što mi jedino jako smeta je deveta sezona koja je po mnogo čemu najgora. Potpuno nepotrebna ,puna nedovršenih likova i obrta bez kojih se zaista moglo. Prvo što nema Moldera, tako nešto se jednostavno ne radi. Agent Džon Doget koga je tumačio Robert Patrik je sjajno uradio svoj posao. I zaboravila sam da je on bio lik što je hteo da ubije malog Džona Konora, bio mi je interesantan. Bilo je teško preuzeti štafetu posle Moldera ali on je to uradio odlično ali ipak je publika znala ko je nezamenjivi miljenik. Jedan lik koji mi jako smeta je agent Monika Rejes. Razumem da su hteli da se drže proverenog recepta, to stoji. Doget je skeptik, ona je vernik i navodno postoji neka doza privlačnosti. Navodno jer je ja nisam videla. U celoj seriji od samog početka se gradila veza između dvoje glavnih likova a sada su hteli to da urade u jednoj sezoni. S najdosadnijom mogućom ženom.
Doget i Rejes
Drugo što ne mogu da oprostim je što su tako lako otpisali ,,Usamljene revolveraše’’. I to u epizodi u kojoj se Molder ne pojavljuje a Skali samo na kraju. Spinof ,,Usamljenih revolveraša ” je mnogo obećavao jer je postojala ideja da povežu priču Morisa Flečera (komičnog člana ,,Ljudi u crnom”) sa njima. To je bio idealan recept ali na kraju nije zaživeo jer je spinof dobio jako loš termin pa su rešili da ga ugase. Skrnavljenje svetinje i sjajnih likova, zbrzano i aljkavo. Vest o 10 sezoni me je obradovala, kao neka forma popravnog ispita koji će da malo popravi gorak ukus u ustima koji ne jenjava i godinama posle devete sezone. Deseta je praktično bila test kako će publika reagovati na svoje miljenike godinama posle kao i da pripremi teren adekvatno za najveću misteriju serije – Vilijama! Sećate se da su Molder i Skali u jednom trenutku imali njihovog bebca sa super moćima ali su ga tako olako predali drugim ljudima da brinu o njemu. I sad samo čekamo novu sezonu koja je počela 04.01.2018 u kojoj će neki tinejdžer koga tresu hormoni da dođe besan na svoje popularne roditelje. A mislili su da je najgori deo sa odrastanjem njihovog malog super vojnika prošao… Ostaje nam da vidimo šta su pripremili…