Režija: Majk Flanagan
Uloge: Juan Mekgregor, Kajli Kuran, Rebeka Ferguson, Klif Kurtis, Emili Alin Lind, Karl Lambli
Priča o Dr Sleepu počinje 2013. godine, kada je Stiven King napisao nastavak svog romana „The Shining“, poznatijim po tome što je na njegovom temelju Stenli Kjubrik zasnovao jedan od najboljih celuloidnih horora svih vremena. Već naredne godine, kako to obično biva kada je reč o delima Stivena Kinga, holivudski producenti počeli su da pripremaju filmsku adaptaciju. Razvoj ove adaptacije je tekao prilično sporo, međutim, pre dve godine prvi deo još jedne prerade Kingove proze, film IT: Chapter One, zaradio je više od 700 miliona dolara na bioskopskim blagajnama, naspram budžeta od tričavih 35 miliona. To se izuzetno dopalo finansijerima ovog filma, i tako je ovog meseca pred nama Dr Sleep: The Movie.
Za reditelja ovog nastavka izabran je solidni zanatlija Majk Flanagan, čiji opus čine prijatni mada generalno neupečatljivi horor naslovi (uključujući tu i film Gerald’s Game, koji je takođe zasnovan na Kingovom romanu). Svim ljudima koji su pratili Flanaganov dosadašnji rad bilo je jasno da od njegovog Dr Sleepa ne treba očekivati da se približi kvalitetu Kjubrikovog klasika.
Gle čuda, ova predviđanja su se obistinila: Dr Sleep zaista nije vanvremensko remek-delo, ali s druge strane, takođe je i daleko od katastrofalnog pokušaja. Zapravo, radi se o sasvim dobroj horor zabavi, koju vredi videti na velikom platnu.
Roman, „Dr Sleep“, se, logično, oslanjao na literarni „The Shining“, a Majk Flanagan je sa filmskom preradom pokušao da pomiri ova dva univerzuma (doduše, po tonu i pristupu svakako je mnogo bliži Kingu nego Kjubriku). Tako, na primer, iako je hotel Overlook na kraju romana „The Shining“ spaljen i uništen, on je u filmu Dr Sleep i dalje čitav. Paradoksalno, ovim postupkom Flanagan je zapravo učinio medveđu uslugu Kjubrikovom remek-delu (detaljnije o ovome u poslednjih nekoliko pasusa naše recenzije).
Radnja prati Denija Torensa, dečaka iz Shininga, koji je u međuvremenu porastao i postao Den. Nekada nevini dečačić, Den je danas teški alkoholičar koga opsedaju demoni prošlosti, ali i natprirodni entiteti poput onih iz hotela Overlook. On zbog toga izbegava da koristi isijavanje, seli se u neki gradić na istočnoj obali i pridružuje se programu odvikavanja od alkohola.
Osam godina kasnije, u istom tom gradiću upoznajemo devojčicu Abru (u veoma progresivnom prikazu tolerancije autora, Abrin otac je crnac, a majka belkinja… ako se iko pita, Abra je tamnoputa). Ova devojčica takođe ima mistične natprirodne moći slične Denovim, zahvaljujući kojima uspeva da ga kontaktira.
Radnja se zahuktava onda kada Abra telepatski „prisustvuje“ ubistvu jednog dečaka na sasvim drugom kraju Amerike. Počinioci ovog gnusnog zločina su članovi magijske grupacije True Knot, koji postoje već hiljadama godina i koji svoj životni vek, sa zadovoljstvom jednog zavisnika od heroina, produžuju upijanjem isijavanja drugih magijski-obdarenih osoba. Glava ove „porodice“, zavodljiva i prepredena čarobnica Rose the Hat, tom prilikom oseti Abrino prisustvo, kao i to da, kako se ispostavlja, Abra zapravo poseduje neviđeno snažno isijavanje. Kako su njene moći dovoljno jake da produže život porodici True Knot dugi niz godina, Abra se sada nalazi u velikoj opasnosti! Tako počinje bitka između ovih zlotvora sa jedne, i Abre i Dena sa druge strane. Ko će pobediti videćemo na kraju ovog prilično dugog filma (152 minuta, sa sve špicom).
Već tokom prvih nekoliko minuta filma, počinjete da primećujete koliko je ovo drugačiji horor od The Shininga. Pritom, ne mislim samo na koncept i ambicije autora, već i na ikonografiju i „world-building“. Dok je Shining bio horor sa realističnom osnovom, koji je pratio obične ljude koji su na udaru nepojmljivih (i, između ostalih razloga, zato veoma jezovitih) sila, Dr Sleep je znatno šarenije ostvarenje, koje nam pokazuje da je zlo hotela Overlook samo jedan deo mnogo složenijeg natprirodnog mozaika.
Svet Dr Sleepa sačinjen je od starih dobrih, poznatih gradivnih elemenata, koji mogu da budu manje ili više prijatni, u zavisnosti od ukusa i sklonosti gledaoca. Tako scene u kojima je u centru pažnje True Knot odlikuje karnevalska atmosfera; Rose the Hat je rođena u Irskoj i nosi magični šešir (ne bi bilo čudno da poznaje i nekog leprikona); postoji scena telepatskog upadanja u nečiji um koji izgleda kao biblioteka u kojoj su organizovane informacije; tu je, recimo, i mačka koja može da oseti kada će neko da umre…
Način na koji su autori baratali ovim deža-vi sastojcima znatno udaljava ovaj film od iskonske, zlokobne strave The Shininga i približava ga mnogo laganijoj, pitkoj zabavi. Nema tu klinički hladnog prikaza karaktera kao kod Kjubrika; tvorci ovog filma žele da se saosećamo sa njihovim likovima, pa čak i da nas sa nekim scenama dirnu u srce. Režija je više nego solidna, ali i konvencionalna (izuzev ponekog zanimljivog vizuelnog rešenja, što je i inače Flanaganova odlika). Otprilike cela prva polovina filma ima epizodnu strukturu, a ove deonice upoznaju nas sa svetom filma i brojnim likovima, što sve podseća, recimo, na prvu epizodu neke serije kao što je American Gods. Juan Mekgregor se, očekivano, dobro pokazao u ulozi Dena, a od glumaca i glumica najupečatljivija je Rebeka Ferguson (Rose the Hat). U jednoj sceni ona dobija kompliment da je najlepša žena koju je ta osoba do tada videla. Meni je ovo isprva bilo… netačno, ali kako je film odmicao, sve više mi se činilo da tu ipak ima istine. Čudno, možda je došlo do nekog… isijavanja…
Najviše zadovoljstva u ovom filmu zapravo generiše jedan jeftini, vašarski trik. Osnova ovog trika postavljena je užasavajućom pomenutom scenom ubistva dečaka, koja je ujedno i vrhunac filma. Ova scena je toliko efektno napisana, snimljena i montirana da se u tom trenutku kod gledaoca (da ne kažem kod mene) javlja intenzivna mržnja prema ovim zlikovcima. Pritom, ovog dečaka tumači Džejkob Tremblej, a ljudi koji su gledali Flanaganov Before I Wake pamte koliko je to simpatičan klinac.
Nadalje, zahvaljujući pomenutim Abrinim neviđeno moćnim sposobnostima, ona u više navrata lagano uspeva da se odbrani od opasnosti, i da pritom veoma zadovoljavajuće povredi „ženski-pol-psa“ Rouz. Iako je tačno da tu i tamo nešto pođe naopako, to nikad ne potraje i naši junaci ponovo vrlo brzo objasne negativcima kako stoje stvari. U kontekstu nekog ozbiljnijeg filma, ovo bi bilo loše; u kontekstu ove limunadice, ovaj trik sasvim lepo funkcioniše…
Nema mnogo ljubitelja horora koji ne vole filmsku verziju „Isijavanja“, ali među tim neobičnim ljudima nalazi se i – Stiven King! Kako je Kjubrik uneo mnogo značajnih promena u odnosu na književni predložak, među kojima je Kingu najviše zasmetalo percipirano dehumanizovanje njegovog junaka, koga u filmu tumači Džek Nikolson, ovaj pisac je 1997. napisao još jednu adaptaciju, u vidu istoimene TV serije koja je mnogo vernije pratila dešavanja iz njegovog romana.
Najveća mana ovog filma neraskidivo je povezana sa još jednim njegovim, konceptualnim nedostatkom. Naime, rekli smo da je The Shining bio toliko efektan, između ostalog, i zbog toga što njegove stravične sile nisu bile objašnjene. To je zlo čiju prirodu običan smrtnik, jednostavno, ne može da pojmi.
Stivenu Kingu i Majku Flanaganu se, pak, ovakav koncept nije svideo, te se Dr Sleep bavi opštom demistifikacijom užasa hotela Overlook. Ovo kulminira tokom poslednjih pola sata filma, koji se dešavaju upravo u ovom neslavnom hotelu (to otkriva i sam poster filma, tako da ovo nije spoiler). Na primer, u jednom trenutku Rouz prolazi pored čuvene reke krvi, koja se sliva iz lifta čija se vrata polako otvaraju, i na to se samo prezrivo osmehne! ’Ej bre, pa ne možeš ovako da nipodaštavaš ikonični kadar koji užasava gledaoce već 39 godina, i to bez pokrića i zarad jeftine zabave!
Tako da, čitav ovaj poduži finalni obračun odskače od ostatka inače dobrog filma. Bolje rešenje bilo bi da su autori nekako u završnici filma upotrebili ostale članove True Knota, koji su većinom nedovoljno iskorišćeni. To posebno važi za devojku sa nadimkom Snakebite Andi koja je, s obzirom na to koliko je njen lik zapravo nebitan u opštoj konstelaciji faktora, dobila preveliku minutažu na početku filma. Jasno je da je putem njene inicijacije u True Knot publici na početku predstavljena ova grupacija, ali njena uloga ipak štrči i nije adekvatno zaokružena u kontekstu filma kao celine (slutim da je u knjizi, koju nisam čitao, njen lik bio znatno izraženiji).
Rešenje ovog problema bezobrazne demistifikacije je da se Dr Sleep ne posmatra kao kanonski deo ovog univerzuma, već više kao fan fiction. Jeste da je i ovo priča Stivena Kinga, ali zna se da je ovde Stenli Kjubrik ključna figura.