Ove godine sam na jednom strip festivalu u Nišu, mom rodnom gradu, zapazio strip „Drako.“ (Drakko) Pažnju mi je privuklo što je crtež radio naš čovek, Aleksa Gajić, poznat kao autor prvog domaćeg animiranog filma „Tehnotajz Edit i ja.“ Posle kratkotrajnog razmišljanja sam pazario strip i kući ga pročitao za nekih sat vremena. Kakvi su utisci? Koje su mane? Da li je strip vredan samo za to što je na njemu radio naš čovek? O tome više u sledećim pasusima.
Strip „Drako“ nam donosi priču o Saurijanskom carstvu koje je u neprekidnim ratovima sa novootkrivenim svetovima. Uspevaju da ih pokore zahvaljujući svom tajnom oružju, zmajevima sa mlaznim pogonom. Ukratko, svaka planeta na koju bace oko postane pepeo i dim. Udarna pesnica Saurijanske vojske je Trinaesta horda kojoj pripada i gorepomenuti junak ove epsko naučno fantastične priče. Međutim Trinaesta horda biva desetkovana od strane imperatorove naslednice pod optužbom za izdaju. Drako jedini uspeva da preživi i počinje sa pripremom osvete i otkrivanju pravog razloga uklanjanja specijalnih snaga.
Po čemu je ovaj strip poseban? Kao prvo, zahvaljujući dobrom spoju epske i naučne fantastike i jednom originalno izmaštanom svetu. Valeri Manžen (Valerie Mangin) je, kao diplomirani istoričar, fascinirana Rimskom istorijom što se vidi i iz prethodnog ostvarenja „Bič Božiji“ (Le Fleau des dieux) koji je takođe radila u saradnji sa Gajićem tako da su ovo dvoje postali dobro uvežbani tandem koji garantuje uspeh.
Sam scenario je kvalitetno osmišljen. Manženova nije omanula, ali desio se uticaj više sile o kome ću reći par reči malo kasnije.
Što se tiče crteža Gajić je ovde pokazao sve najbolje od sebe. Kako je sam priznao, ovo mu je bio najkompleksniji i najzahtevniji strip na kom je ikada radio. Imao sam tu čast da ga upoznam na tom festivalu gde mi je dao potrebne savete vezane za strip scenariste. Iskoristio sam tu priliku da mi potpiše moj primerak i nacrta figuru zmaja.
Strip se sastoji iz dva dela „Trinaesta horda“ (Treize hordes) i „Maglina Zmije“ (Nebuleuse Nebuleuse) koji čine celokupnu priču. U originalu je trebalo da budu tri dela, ali je slaba prodaja prvog broja propraćena velikom krizom u koju je zapalo strip tržište dovela do toga da dobijemo ono što imamo pred sobom, potpuno zbrzanu priču. Prvi deo je već ok, dok je u drugom na brzinu dodata radnja koja je u originalu trebala da se odigra u završnom poglavlju. Ovo mi je sve Gajić ispričao kada sam ga letos video na jednom drugom festivalu u mom rodnom gradu.
Zadovoljstvo da ovaj strip bude na našem tržištu dugujemo izdavačkoj kući System Comics koja je i ovaj put izašla u susret domaćim autorima, svetskim, a našima. Pored Gajića tu je i Gera sa „Prokletima“, Marko Stojanović sa „Vekovnicima“, jednim od najdužih strip serijala u našoj zemlji, „Linije fronta“ na kojima radi različit tim domaćih autora i koji je dobio značajno priznanje u Francuskoj i od skoro Nina Bunjevac sa svojim stripom „Bezimena.“
Da rezimiram celu priču tandem koji nam je podario ovu priču je obavio perfektan posao. Manžen je dokazala da je talentovana scenaristkinja, dok je Gajić opravdao svoje pšrisustvo na međunarodnoj strip sceni. Ostaje nam žal što je prodaja prvog broja išla loše pa nismo dobili priču u originalu kako je zamišljeno. Ali opet, bolje išta nego ništa.
I ono što mi se naročito svidelo kod ovog stripa je sam završetak. Namerno neću ništa odati jer ćete se i sami iznenaditi. Poslednja tabla će vas ostaviti bez reči.
Savetujem vam da ipak kupite ovaj strip. Dobićete jednu solidnu priču kakva takva je i nećete ostati razčarani, a sa druge strane ćete dati podršku domaćem strip izdavaču da nastavi da nas obraduje novim izdanjima u skorijoj budućnosti.