Druna, četiri priče dva albuma – Paolo E. Serpieri

Ovaj prikaz, ili recenzija nekako stiže k’o poručena, s obzirom na to da se zadnjih dana razbuktala rasprava po Fejsbuku da li je erotika neophodna u fantastici i da li je potrebno cenzurisati je zarad manjine kojoj to ne godi.

Iako je sigurno da neki od tih propovednika morala isto to čitaju i gledaju u nekoj svojoj hobitskoj rupi. Oh, da, pogrešan izraz – oni su samo namćori koji kvare zabavu, jer seks postoji i u Bibliji, tačnije u Pesmi nad pesmama (Kako su lepe noge tvoje u obući, kćeri kneževska; sastavci su bedara tvojih kao grivne, delo ruku umetničkih.). Ovi stihovi su doslovno ljubavno-erotska pesama, a to što teolozi imaju alegorijska tumačenja za istu može i ne mora nešto da znači. Uostalom, biblijski pisci su prilično nedvosmisleni i teško podložni za drugačija tumačenja, a svakako doslovno značenje ne mogu da izbrišu. Da tri puta sam je čitao. A vi?

E pa, Druna će mi biti korisna, jer će pokazati da erotika ima svrhu u priči, i da određuje karakter heroine, a da uz to predstavlja vrhunski izraz umetnosti. Ali, pre toga, još malo analogije.

Erotika je izvedena iz starogrčkog jezika, iz reči eros, što znači zanos, čežnja ili želja, te se koristi kao naziv za umetnička dela kao što su kipovi, crteži, filmovi, fotografije ili slike sa namerom da deluju stimulišuće na seksualnost. Moderna umetnost pod tim podrazumeva ljudsku anatomiju sa umetničkim aspiracijama, što je podložno raznim tumačenjima, ali se bitno razlikuje od pornografije.

Dok pornografija dolazi od grčkih reči porne i grafia, odnosno prostitutka i pisana stvar, dakle samim tim se u biti razlikuje i ne da se pomešati sa erotikom. Pornografiji je jedini smisao da izazove seksualno uzbuđenje, iako se često ovi termini mešaju, pripisujući im svojstva sinonima. Ono što bi bio dobar primer erotike jeste prekrštanje nogu Šeron Stoun u Niskim strastima, što svakako ne znači da nema i očiglednijih primera – sve je u onome kako umetnik to vidi.

Da rezimiramo, erotika je nešto što je senzualno ili nagovešteno, dok pornografija teži eksplicitnim scenama i jasno prikazanom seksualnom činu, a linija između dva izraza je tanka, ali jasno vidljiva. Pogotovu jer postoji i sredina, odnosno soft iliti meka pornografija, koja ne prikazuje sam čin, već samo nagoveštaje zvukom ili slikom, i dozvoljena je čak i u zemljama gde je zakonom strogo zabranjena njena tvrđa verzija. Samim tim je dosta bliža svojoj umetničkoj strani odnosno erotici.

Dok sam ovo pisao, osećao sam se pomalo poput Lerija Flinta: jeste dobio on bitku, ali još postoje oni koji čitaju taj isti “Hustler”, a javno su zgroženi.

To ipak ne znači da ćemo se povući pred svim onim moralistima koji ne vide mesto za erotiku u našem žanru, pardon, barem ne pred onima koji joj ’javno’ ne vide mesto. Ne morate se brinuti, ovaj sajt nikad neće okrenuti leđa fantastici, pa makar bila i malo provokativna, jer čisto sumnjamo da će ikad fantastika postojati zbog erotike. Po našem skromnom mišljenju, erotika će uvek biti samo jedno od oruđa fantastike, kao i mnogo šta drugo.

A sad, da vidimo kako to Druna koristi dotični alat.

Paolo Eleuteri Serpieri je autor koji se proslavio svojim provokativnim serijalima Druna i Anima, ali ništa manju umetničku slavu mu je doneo i rad na Teksu. Dobitnik je Hejvi nagrade za najbolju američku ediciju iz 95’ godine.

Morbus Gravis – Počinje prizorom iz snova za veliki broj nas – seksi devojkom među gomilom knjiga. I dok smo još pomalo očarani, polako shvatamo iz onog šta i kako čita da nešto sa Druninim svetom suštinski nije kako treba. Sledeće scene nam pokazuju da živi sa nekim koga izgleda mnogo voli, ali sa njim nešto nije u redu. Pošto bi svako od nas uradio sve za svoje voljene, tako se i Druna izlaže mnogobrojnim opasnostima odlaskom u zabranjenu zonu: razrušenom svetu, zarazi, mutantima, sveštenstvu, perverznim doktorima i bandama u potrazi za dozom više – ali, hej, ko je ikada rekao da je ljubav laka. Pošto joj za neke stvari čari njenog zamamnog tela nisu dovoljne, mora da ih prepusti svom voljenom, ma koliko se grozila i užasavala. Već joj je spomenuto da njen dragan zna neku veliku i krucijalnu istinu, i ona pokušava da ga, ubrizgavajući mu serum, natera da je se i seti. I kroz more nasilja, surovosti i grotesknih likova, odvešće nas do neočekivane istine o sveštenstvu i gradu, a sve to zahteva i neke krajnje žrtve.

Delta – Uvodna scena druge priče odiše erotikom, ali je toliko nabijena nekom radošću da ni ne razmislite dobro a već ste se osmehnuli. To što u nastavku vidimo i seksualni odnos, nikako ne znači da nam je prvi utisak pogrešan – ovo jeste umetnost i samim tim uvek će izazivati oprečne komentare.

Taj će se san raspršiti kao magijom odnet, a naša heroina će se naći baš tamo gde smo i stali u prethodnoj priči. Sa istim saznanjima i nemogućnošću da išta promeni. Druna dobija zadatak od vrlo neobičnog entiteta da uništi njegovog suparnika i spase svoj svet. Što nije nimalo lako sa obzirom da se njen svet menja i postaje neprepoznatljiv za nju. Usput vrebaju i mnogobrojne druge opasnosti, kao što su očajni ljudi, vojnici-sadisti, poludeli androidi, horde mutanata i još mnogo šta. Ipak i ona ima nekog na svojoj strani i uprkos tome što većinu vremena visi nad ambisom, stići će tamo gde se i uputila. A tamo će shvatiti da opet ništa nije kako je mislila.

Stvorenje – Treća priča počinje mešanjem dve stvarnosti, a ljudi sa obe strane misle da je to samo san ili proizvod entiteta. No uskoro im postaje jasnije o čemu je reč. Ili su to samo mislili, jer uskoro ni nama samima nije najjasnije šta se tu tačno dešava. Svi su izgledi da STVORENJE kontroliše sve zarad nekih svojih, samo njemu znanih ciljeva. Priča će i nama postati jasnija kako se bude primicala svom kraju i povezaćemo sve konce u jedan savršen tok. Na fascinantan način će postaviti i sva ona velika pitanja, i sve to kroz mnoštvo nasilja, erotike, ljubavi i ludila. Sam kraj čini se zatvara jedno poglavlje u Druninim avanturama, ali otvara bezbroj mogućnosti za nove, što ćemo videti već u narednoj priči.

Mesožderka – Čini se da je prošlo mnogo godina, jer doktorov zapis u brodskom dnevniku tako počinje. A onda vidimo Drunu kako beži od nekoga, u bolovima i strahu, i biva uhvaćena. Ali opet nije sigurno da li je to stvarnost ili uobrazilja. Strah prerasta u zbunjenost, da bi se brzo vratio u strah. Dok Druna polako saznaje stvari od svojih davno umrlih ljubavnika, priča se pretvara u pravu svemirsku (horor) operu, mešavinu Tuđina i Skrimersa. Druna opet susreće moguće i nemoguće likove kompjuterske projekcije, replikante, prolete i kiborge, u svemu tome je teško znati ko je ljudsko biće. Kraj priče nam opet nudi nešto za filozofiranje i razmišljanje o životu posle smrti i, naravno, Drunin osmeh kao obećanje da nam ovo nije poslednji susret.

Nakon dva čitanja mogu mirne duše da kažem da je ovde erotika u službi fantastike i same priče. A svim viktorijancima Srbije bih poručio da se seksualna revolucija desila 60-ih i 70-ih, kada se Ula Džakobsen skinula na filmu, a Fil Blum se pojavila na televiziji k’o od majke rođena, te zaista ne vidim svrhu vraćanja na uštogljenost i neznanje. Ljudi moji, svakako ne bismo ni postojali da nije seksualnog čina! Ili mislite da su nas rode donele? Dole sa tabuima, ovo je umetnost gde erotskim primerima autor i njegova heroina pokazuju dehumanizaciju i humanizaciju i tako kroz celu priču. Svakako, ako se osećate nedovoljno zrelo za scene seksa koje se pojavljuju mnogo puta, još manje ste spremni za gomilu nasilja, krvi i tame, te uzmite ipak omladinski strip i uživajte s mirom. Ukoliko ste prevazišli ono ’neko će videti šta čitam’, imate preporuku da čitate i da zavirite dublje iza kulisa erotskih scena, te uživate u dobroj priči i vrhunskoj umetnosti kada je u pitanju crtež. Pošto se priča većim delom oslanja na Serpiriev maestralan crtež, i tu njegovu percepciju Drunine lepote naspram ružnoće njenog sveta.

Godina nije ni počela, a System Comics nam je doneo nešto što svaki iole ozbiljan stripadžija mora da poseduje u svojoj vitrini. Ništa nam ne preostaje nego da se nadamo što skorijim nastavcima.