Verujem da su mnogi od vas upoznati sa franšizom Duh u oklopu (Ghost in the shell) koja među ljubiteljima animea, uz Akiru (Akira), ima kultni status (da ne kažem božanski). Poslednji put se interesovanje probudilo kada je izašla prosečna filmska ekranizacija sa Skarlet Johanson (Scarlett Johansson), ali sada je priča mnogo drugačija. Letos je kod nas izašla originalna manga čiji uspeh je iznedrio brojne ekranizacije iste od kojih po kvalitetu vredi izdvojiti naširoko poznati anime iz 1995. godine pod istim imenom i seriju Ghost in the Shell: Stand Alone Complex.
Pre nego što se osvrnem na mangu rekao bih par reči o razvoju žanra sajberpanka (cyberpunk) koji je, uporedo na Zapadu, svoj procvat doživljavao i u Japanu. Razvoj je počeo 1982. godine izlaskom prve sveske Akire po kojoj je 1988. godine snimljen kultni anime. Nakon njega je usledio novi talas ostvarenja iz žanra među kojima su najpoznatiji Borbeni Anđeo Alita (Battle Angel Alita), Kauboj Bibop (Cowboy Bebop), Serijski eksperimenti Lain (Serieal Experiments Lain) i već pomenuti Duh u oklopu čija je anime ekranizacija iz 1995. godine glavni krivac, pored Akire, za porast interesovanja za anime na međunarodnom tržištu.
Uporedo sa mangom razvoj je zahvatio i devetu umetnost. Takođe je ključna 1982. godina kada izlazi film Zapaljeni grad (Burst City) koji ima elemente žanra. Prava evolucija je ipak došla sa izlaskom filma Tetsuo Gvozdeni čovek (Tetsuo: The Iron Man) u kome je prikazan ključna radnja mnogih japanskih sajberpank radova, ljudske mutacije u mašinu.
Sada prelazimo na glavnu temu ovog teksta. Duh u oklopu je ugledao svetlost dana maja 1989. godine i izlazio je do novembra naredne godine u delovima u poznatom japanskom anime časopisu Weekly Young Magazine. Verujem da ste upoznati sa radnjom i tematikom, ali nije zgoreg pomenuti ako se kojim slučajem našao neko kome je promakao ovaj naslov.
Radnja mange je smeštena u futuristički Japan 2029. godine koji dosta podseća na svet Istrebljivača (Blade Runner). Tehnologija je znatno napredovala što omogućuje ljudima posedovanje sajber mozgova koji im omogućavaju komunikaciju preko drugih mreža i ugradnju prostetičkih delova tela s tim što jedino mozak ne može da se zameni. Ovo je ujedno Meka i Medina za sajber kriminal i hakere.
U fokusu priče je 9 jedinica Javne Bezbednosti, antiteroristička jedinica, čiji je cilj borba protiv sajber zločina na čelu sa Makoto Kusanagi, poznatijom kao Major. Od ostalih pripadnika 9 jedinice možemo izdvojiti njenu desnu ruku Batoa, Togusu koji jedini u timu nema prostetičke delove tela i njihovog šefa Aramakija. Kroz priču pratimo njihovo rešavanje različitih slučajeva, ali glavni fokus ostaje na poteri za hakerom poznatim pod imenom Lutkar koji ima sposobnost hakovanja ljudskih sajber mozgova kako bi ostvario svoje kriminalne ciljeve.
Autor mange je Širo Masamune (Shirow Masamune) koji je ujedno i crtač. Svojom neograničenom maštom je stvorio jedan od najoriginalnijih sajberpank svetova i dokazao da je vrstan pripovedač pokazavši sjajnu fascinaciju svetskom geopolitikom i tehnologijom što se najbolje vidi u jednom od najboljih prikaza sajbersvetova koji je nadmašio Gibsonovog Neuromansera. Pitanje kojim se bavi kroz radnju je „Da li mehaničko telo može da ima dušu?“ budući da je većina ljudi korisnik istog dok su oni drugi retka grupa, poput Toguse.
Pored sjajne priče crtež je nešto što daje na dodatnom kvalitetu. Sedamdesetak strana u koloru je sjajno osenčeno i na njima su sjajno prikazani likovi koji nam se urezuju u sećanje pa, kada se izvrši nagli prelaz na crno bele strane, pred sobom imamo pravi fizički izgled u svim bojama. Naročito su dobro prikazane scene akcije i tehnološki svet budućnosti. Na to trebati imati na umu da je Masamune pravi fetišista što se tiče iste pa mu nije bilo teško da na osnovu svoje mašte prikaže svet koji je zamislio i veštačku mrežu koja je više nego odlično prikazana.
Što se tiče zamerki mogao bih prvo da izdvojim veliki broj fusnota ispod tabli crteža. U nekim trenucima je poželjno čitati ih kako bi se pratio tok radnje da se nešto ne bi propustilo, ali vrlo lako čitaoc može biti zbunjen i da tako izgubi tok sa radnjom. Druga zamerka je što je pored fascinacije prikazom tehnologije i sveta zanemaren karakterni razvoj pojedinih likova. Glavni fokus je na pomenutoj trojci (Kusanagi, Bato i Togusa) i Aramakiju, ali šta je sa ostalim pripadnicima 9. Sektora? Trebali su i oni da imaju svoj prostor.
Darkwood, za čiji opstanak smo se sa pravom brinuli, se vratio na velika vrata izdavanjem ove mange. Za razliku od prethodnih izdanja ovo je tvrdokoričeno i obuhvata sve priče iz prvog serijala. Naravno, poštovao se način čitanja u Japanu pa je pravi redosled s desna na levo, kao i u ranijim izdanjima mangi na našem tržištu.
Šta mi ostaje da kažem za kraj? Ne oklevajte, ne dremajte, izdvojite nešto novca za ovo fenomenalno izdanje jer bolje nije moglo. Ovo je još jedan dragulj koji će stajati na polici i koji će se čitati iznova i iznova.