Četvrt veka striparenja
Ako niste do sad čuli za školu stripa, ilustracije i koncept arta ,,Đorđe Lobačev“, treba vas doslovno tući (u lokaciju mesta neću da ulazim, Frojdov duh bi podivljao). Školu, tj. radionicu ,,Đorđe Lobačev“ je osnovao Vladimir Vesović, likovni umetnik, stripar, animator i ilustrator, 1992.godine (matoro, matoro). Cilj radionice je da se u dobroj atmosferi polaznici podučavaju ne samo stripu, ilustraciji i koncept artu nego i ostalim oblastima likovnog stvaralaštva. Radionica je bila svojevremeni Fejsbuk – polaznici i prijatelji škole su često sticali vredna poznanstva iz sveta devete umetnosti, kako iz zemlje tako i globalno. Današnja manifestacija (1.mart 2017.) je dva u jedan – proslavlja se dvadeset pet godina postojanja radionice, a tu je ujedno i dvanaesta godišnja izložba radionice sa prijateljima. Mi smo se malo promuvali (i uzdisali za prikazanim radovima), popili (sokić, jer smo fina deca) i ,,na blic“ pročešljali jezike sa osnivačem škole, Vladimirom Vesovićem.
AVKF: Dobar dan, nalazimo se na dvanaestoj godišnjoj izložbi radionice stripa, ilustracije i koncept arta ,,Đorđe Lobačev“ sa prijateljima, koja je otvorena danas u 19h, i traje od 1. do 18. aprila 2017.godine, u ,,Dečjem kulturnom centru“. Mi razgovaramo sa gospodinom Vladimirom Vesovićem, koji je osnovao ovu školu i već dvanaest godina organizuje izložbu. Da li bi mogli da sa nama podelite kako se sada osećate, koja su osećanja vezana za ovu školu i ovu izložbu?
V.V.: Pa evo, čula si, uopšte mi nije bilo lako da govorim, to je dvadeset pet godina rada, a da nisam ni sanjao da ću uopšte doći do ovoga, da dvadesetpet godina ova škola postoji, da možemo da radimo. Jednostavno, vremenom sam shvatio da kad nešto tako lepo krenete da radite i kad vas ponese ta ljubav i to osećanje, i rad, i zadovoljstvo, i raditi s mladim ljudima, nema stajanja. Tako da sam dočekao ovih dvadesetpet godina i nadam se da će raditi još narednih godina, jer nemamo razloga da stajemo. Mi smo sada u ,,Dečjem kulturnom centru“, ima jedno tri godine od kako smo se našli ovde, u ovom prostoru, radimo svih sedam dana, subotom redovno, i svako može da nas poseti, da se druži sa nama.
AVKF: Vi stalno pominjete neke promene prostora. Zašto se dešavaju te promene, nedostatak fondova ili?
V.V.: Nije, prosto, znaš kako, kad nešto ne funkcioniše, počeli smo na jednom mestu, pa to nije trajalo, pa je došlo drugo mesto, treće, četvrto, pa eto, bili smo dvanaest godina u ,,Studentskom kulturnom centru“, nismo više tamo, sad smo ovde i nadam se da ćemo ovde zaista ostati duže, jer je DKCB (,,Dečji kulturni centar Beograd“) pravo mesto za rad na ovakvim stvarima, iako moji đaci nisu samo deca i mladi ljudi, jer ima i starijih, jer takva je škola stripa, takva su nastojanja, da može svako da dođe, da nema ograničenja u godinama, sem ako su deca mlađa od deset godina, ali od deset pa naviše zaista može svako da dođe da radi.
AVKF: Dobro, vidi se po radovima, neki od njih su stvarno napredniji, vi se u to i razumete, ali možda su to i ruke zreliji ljudi. Pomenuli ste ,,koncept art“. Da li bi mogli da objasnite pojam?
V.V.: ,,Koncept art“ je uvek postojao ali se nije tako zvao. Zadnjih pet, deset godina se to naziva u svetu koncept art. Pa šta je ,,koncept art“? To je ono što morate da nacrtate i pripremite pre nego što napravite neku igru, napravite neki film, ili napravite neku predstavu, ili strip, morate da prostudirate koncept karaktera, likova, pozadina, zaista šta radite, sve je to koncept art. Znači, jako je bitno, mnogo se koristi u industriji, mi smo to radili kao da izlazi iz glave, a onda smo dodali taj naziv ,,kolor strip“, a strip-crtači dodali taj naziv ,,koncept art.“
AVKF: Ako sam dobro razumela, ,,koncept art“ je početak neke ideje, kako bi neka ideja mogla da izgleda, na primer.?
V.V.: Nije, prosto, dobijete neki scenario ili neki tekst, bilo čega, treba da radite na nekoj ideji, znate šta je potrebno video – igri? To je ono što nacrtate, to jeste koncept art video – igri. Znači, ako sad imamo tri glavna junaka, nećemo nacrtati jednog, napravićemo stotine crteža lika, dok ne nađemo pravog. Znači, uradimo više ideja, a onda izaberemo ono što je najbolje za video – igru, film ili već ne znam šta drugo.
AVKF: Verujete li da je strip nekad bio obrazovni medij?
V.V.: Bio je i jeste još uvek, u mnogim zemljama, da izdvojimo Francusku i Belgiju, odakle su najbolji udžbenici, ja sam imao prilike da vidim primerke tih udžbenika, strip je otišao najdalje u Belgiji, strip je tamo tako jako razvijen, a u Francuskoj je strip izjednačen s književnošću, i zato su udžbenici napravljeni da budu sa 10% stripa i drugačijim ilustracijama, tipovima teksta, tako da, da još je obrazovni medij, ja se sećam da sam kao klinac čitao u školi istorijske stripove o našoj istoriji, znači, klasični strip o istoriji.
AVKF: Da li bi možda mogli da izdvojite neki strip koji vam sad pada na pamet?
V.V.: Teško. Znaš kako, ja se time bavim mnogo godina i obično me pitaju: ,,Da li imaš neki strip koji najviše voliš?“, ne mogu da imam jedan strip nikako, zato što sam ja profesionalac, ja ne znam da izdvojim najgenijalnije, ja imam neke stripove koji su mi jako dragi i bitni u mom radu, ali ja, kad me to pitaju, kažem: ,,Pa da, ima sto pedeset takvih stripova, možda ih ima i više.“ Znaš, kako, sad ću spomenuti jedan strip koji je prilično aktuelan, uskoro ćemo gledati i film – ,,Valerijan“, tako se zove. Lik Beson je napravio film po motivima Mezijera i Kristina, tako se zovu autori, je jedan od mojih omiljenih stripova. Eto, pomenuo sam jedan, a ima ih mnogo.
AVKF: Ja imam dvadeset osam godina, ja sam odrastao na ,,Alan Fordu“, na ,,Dilan Dogu“, na ,,Zagoru“ i tim nekim stripovima. Kao i dosta starijih generacija, generacija moga oca, šezdesete, pedesete koji su odrastali na tome, sada smatraju kako je strip nešto što odumire i nešto što prolazi. Npr. ja nailazim na dosta mlađih od mene, do negde petnaestak, kojima je teže premostiti bilo šta što je strip a da nije Marvel ili DC. Zanima me na koji način vi premošćavate taj jaz da te neke klasike približite njima, jer to jednostavno, taj humor i taj način crtanja, to nije njihovo vreme?
V.V.: Naravno. Vidi, pošto ja mogu da pričam o tome, od svih koji dolaze u našu školu da rade, oni nisu samo čitaoci, oni su jednostavno stvaraoci, oni shvataju da je besmisleno baviti se stripom, ilustracijom ili koncept artom, i susreti se sa bilo kakvim tradicijama, i američkom i japanskom i evropskom tradicijom, ne samo stripa, nego i filma, delima velikih ilustratora i slikara, ali to je jedan krug ljudi koji želi da se bavi time, njima je to sasvim prirodno i normalno. Ja se s njima ne bavim samo stripovima, ja pokazujem i dela klasične umetnosti. Uostalom, to radim i na Fejsbuku, na mojoj stranici je upravo to, sve što sam sada rekao, to je upravo ono što govorim i na Fejsbuku, da ljudi mogu da vide najrazličitije vrednosti. Strip ne može da izumre, on nikad neće izumreti, uvek će biti onih koji će da ga drže u ruci, iako ima sve više oni koji ih čitaju pomoću elektronskih medija, možda malo više u Americi, Evropa drži i dalje, eto ja volim da čujem da se kod nas voli držati strip u ruci, ja nemam sad, ali moji đaci i kolege prelistavajuju…
AVKF: Kako da ne, novi strip…
V.V.: …Miris nove knjige.
I sad ste čuli abstrakt večerašnjih događaja. Nadajmo se da će vas to malo poterati da posetite izložbu (traje do 18.aprila), a ko zna, možda vas vibracije radova nateraju da ostanete malo duže, možda i za ceo život. Upozoreni ste i nastavite sa oprezom. (wink, wink)
Link za fotografije sa izložbe, fotograf je Lazar Ajdačić.