“Enderova igra” je američki igrani film iz 2013. godine baziran na istoimenoj knjizi Orsona Skota Karda iz 1985. godine. Kao i svaki drugi film, najavljen je trejlerom, koji me nije spremio za ono što sledi. Video sam napad vanzemaljaca na Ameriku, i da, kao i svaki put, spašavaju svet. Video sam klinca koji će biti naš spas; taktičara, vojnika kome je svaki potez proračunat i koji ne razmišlja poput ostale dece. Ono što me je dočekalo na velikom platnu bilo je mnogo više. Ne samo da sam bio oduševljen vizuelnim efektima, već i glumcima i načinom na koji je knjiga preneta na veliko platno.
Ender Saga ili Enderverse kako se naziva ovaj serijal trenutno čine 15 romana i 13 priča. Iako prva izdata, „Enderova igra“ se hronološki nalazi na sedmom mestu. Autor se potrudio da proširi svet ali i objasni neke stvari koje vam možda ne budu bile jasne u filmu. Ono čega mnogi nisu svesni je da su producenti proveli 3000 časova pokušavajući da zamisle svet u kome je smešten film, i to pre početka snimanja. Do sada sam pročitao mnogo komentara o tome kako je “Enderova igra” jedna od najboljih adaptacija neke knjige na velikom platnu, i sklon sam da se složim, iako smatram da filmu nedostaje par detalja iz romana.
Što se tiče samog filma, odmah ću vam reći da će vam delovati kao da priča nije originalna. Gomila klinaca na obuci, rat protiv pripadnika druge vrste, par starijih vođa koji ih treniraju, sve to liči na: Hari Potera, Persi Džeksona, i slična dela, ali moram vas podsetiti da je knjiga starija od svih tih ostvarenja. Takođe će vas scena kada Mazer Rakham uleće u matični brod i raznosi ga, podsetiti na “Dan Nezavisnosti” sa Vil Smitom, ali opet napominjem da je „Enderova igra“ svima njima bila inspiracija.
Priča je fantastična, držaće vas prikovanim za sedište, nijednog trenutka nećete osetiti da vam je dosadno, da je priča previše razvučena ili da može mnogo bolje. Ne. Po mom mišljenju, bolje nije moglo. Film me je toliko uvukao u sebe da nisam želeo da se završi. Nisam želeo da se prekine ta nit koja me povezuje sa fantastičnim Enderom, borbama koje oduzimaju dah i “školama” kroz koje Ender prolazi.
Sinopsis:
Endru, Ender Vigin je naizgled dečak kao i svaki drugi. Pohađa školu, živi sa roditeljima, tuče se sa bratom, igra sa sestrom. Ono što mnogi ne znaju jeste da je on izuzetno inteligentan i prilagodljiv dečak. Nizom okolnosti postaje polaznik vojne škole koja ima za cilj da proizvede narednika koji će voditi rat protiv Formiksa, vanzemaljske rase koja je napala čovečanstvo i skoro ga istrebila. Tamo se susreće sa raznim problemima, budući da je jedan od najmlađih polaznika ali i da se često drži sam jer ga drugi odbacuju zbog njegovih sposobnosti i inteligencije. Priča nas vodi kroz različite vojne vežbe i predavanja o svemiru i ratu i prikazuje Enderov napredak u komunikaciji sa drugima, njegovo znanje i daje nagoveštaje zašto je baš on izabran da bude predvodnik. Kako film teče radnja postaje sve interesantnija, ulozi su sve veći i Ender se susreće sa sve većim problemima. Sve ovo je savršeno zaokruženo „sporednim“ dešavanjima, tako da imamo jednu odličnu celinu. Ne želim da vam otkrivam previše, zaista preporučujem da odgledate ovaj film.
Što se borbi tiče, daleko je ovo od “Bitke za Pacifik” ili bilo kod filma koji se skoro pojavio u bioskopima. Ender je taktičar, te će svaki potez biti dobro promišljen i imaće svoju svrhu. Mnogo fanova knjige je bilo protiv ekranizacije jer nisu verovali da je moguće verno predstaviti sve što mašta može stvoriti. Lično smatram da nisu bili u pravu. Vizuelno, film je sve ono čemu smo mogli samo da se nadamo.
Što se priče tiče, tu nema mnogo rasprave. Knjiga je bestseler, više generacija je smatra obaveznom SF lektirom, te je film samo preneo tu magiju na veliki ekran. Autor je za pomenuto delo dobio Nebulu i Hugo nagrade.
Glumci su veoma bitan faktor u svakom filmu, ali u “Enderovoj igri” izbor je bio odličan. Harison Ford je pukovnik međunarodne flote zadužen za obuku regruta. On smatra da je Ender najbolji i to će vas u par navrata iznenaditi, jer ćete steći utisak kao da ga previše forsira. Viola Dejvis glumi majora Gven Anderson, koja je zadužena za mentalno stanje regruta, i koja je tu da pomogne Enderu da uvidi svoje mogućnosti i učini ga sigurnijim u sebe, ali i posavetuje i pomogne mu kada mu je pomoć neophodna. Asa Baterfild me je naprosto oduševio. Zaista nisam očekivao kvalitet glume koji je mladi Asa prikazao.
P.S. Pukovnik Graf vozi audi u filmu. Kako smo u par SF ostvarenja do sada videli da akteri voze upravo audije, nameće se pitanje, da li svi ostali automobili u budućnosti nestaju?