Ereja – Miloš Mihailović

„Ereja“ je drugi roman, velikog fana epske i naučne fantastike Mihailović Miloša. Premda je ovo delo više orijentisano ka YA populaciji, ja ga svakako preporučujem i starijem naraštaju. Koristeći svoje stečeno znanje iz oblasti mitologije, religije i okultizma, pisac uspešno osmišljava i uvodi čitaoca u svoj svet. Knjiga je na mene ostavila snažan dojam zbog  dubokoumnosti poruke koja se provlači od prve do poslednje stranice: sačuvaj svoju ljudskost. Ovo delo ne daje čitaocu odgovore na sva pitanja. Opravdano. Jer roman se bazira isključivo iz Arkamovog ugla, glavnog lika.

Roman počinje prologom koji se dešava nekoliko decenija unapred. Kult Vulpikos čiji članovi su primenjivali histomagiju, je izumro. Poslednji histomagičar Mer Taskal, kome je jedini zadatak bio da čuva Tehuine mošti – misteriozno je nestao. Arkam kojeg je obučavao kult Vulpikos je jedini preživeli koji se seća korišćenja ove magije. Atmaseni ga zarobljavaju i ucenjuju da će mu pobiti porodicu. Ubeđen, pripoveda im sve čega se seća. Znaju da se moć može darovati, preneti, oduzeti, steći, ali ne znaju na koji način. I ne znaju kakav je osećaj posedovati je. Pošto je kult Vulpikosa vezan istorijskim dešavanjima, Arkam im pripoveda i ta dešavanja.

„Ereja“ je oštro i inteligentno napisana sa sjajno raspoređenom dozom slikovitih opisa, solidno odrađene karakterizacije i duhovito osmišljenih dijaloga ( koji na momente deluju kao da čitam „loše izrežiranu predstavu!“) i to je ono što vam garantuje da ovaj roman nećete ispuštati iz ruku od prve do poslednje stranice. Autor je izuzev epske fantastike, ovo delo obogatio i sa horor elementima u kanibalističkim scenama.

Primenivši satiru, pisac uspešno iskazuje svoje mišljenje ne samo o jednoobraznosti ovog  žanra, nego i da prikaže  svakodnevnicu u kojoj živi – za šta treba posedovati hrabrost i umeće napisati. Drevna proročanstva o Izabranom (ovde su obojica lažna) koji spašava svet se ne ispunjavaju, dok sa izbacivanjem otrcanog klišea „ živeli su sretno do kraja života“, „Ereja“ dobija intrigantan završetak. Nije zastupljena klasična podela dobra i zla – receptura koja se po mom skromnom mišljenju primenjuje u većini  satiričnih EF dela.

Sve ovo napisano neporecivo ukazuje na to kakvi su moji opšto utisci o ambijentu ovog sveta: surova realnost potlačenih Erejaca, značaj krvoločnog kulta Vulpikos,  likovi koji nisu skroz dobri ni u potpunosti zli, u svojoj potrazi za izlazom iz problema pronalaze neobična rešenja u tragično-komičnim situacijama – sve ovo je na mene ostavilo pozitivan i dubok dojam, te  me je podstaklo na ponovno (i pažljivije!)  iščitavanje ovog dela.   

Stil, premda prijemčiv, jednostavan i pitak na momente postaje čipkast. Kroz dosta redova sam osećala autorovu ljubav prema poeziji, što za mene može da bude samo veliki plus, jer s ovim nije preterivano i primenjivano je u prikladnim situacijama. Tek iz drugog čitanja postaje očigledno autorov trud i uspeh  da složi sve kockice i stvori jednu logički doslednu celinu, koristeći misticizam na sebi svojstven način. Vidi se da pun potencijal ovog sveta nije iskorišten do kraja. Obradovala bi me vest da se autor posveti pisanju nastavaka.

Elizabeta Zec

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *