Voda koja ne teče, koju ne remete talasi, u kojoj ne vri od života lako se pretvori u baru. Društvo koje podjednako ne prihvata doprinos različitosti umire na kraju jer se opire prirodnom zakonu evolucije. Književnost koja sama sebe ograničava, ne podstiče i ne razvija, skreće ili u propagandu ili u bledo kopiranje, pri čemu je svaka naredna kopija bleđa od prethodne.
U širokim raspravama o mestu i ulozi žena u fantastici, nekada i sada, provlači se poput rugla, dugo ignorisana predrasuda o kvalitetu njihovog pisanja. A ako se odmaknemo od ukorenjenih rodnih stavova i kulturoloških uslovljenosti koje bi mogle biti uzrok ovoj predrasudi, i pozabavimo se percepcijom, ustanovićemo još jedan nakaradni momenat: da i dalje preovlađuje poražavajuće mišljenje da autorki fantastike jednostavno – nema. Ovaj stav nije izražen samo među čitaocima već, nažalost, i među velikim brojem samih autora, pa i autorki, fantastike.
Bez zalaženja u brojne uzroke ove pojave nemilosti prema autorkama, rešili smo da se osvrnemo na široki i raznovrsni doprinos proistekao iz njihovih pera. Izdvojili smo samo neke koje su svojim delima ostavile traga u fantastičnoj književnosti, u nadi da ćemo vas barem delimično zainteresovati.
OSAM VELIČANSTVENIH – SF/DISTOPIJA
Ursula Legvin danas se smatra neprikosnovenim majstorom i jednim od najvećih autora (namerno u muškom rodu) žanra. Iskoristila je sve prednosti koje naučna fantastika kao i fantazi nose kako bi se fokusirala na ispitivanje socijalnog i psihološkog identiteta pojedinaca ali i opštih, rasprostranjenih kulturnih obrazaca i društvenih struktura i njihov uticaj na ljudsko društvo i pojedinca a na primerima koji uključuju vanzemaljske kulture. Osvojila je brojne nagrade. Prva je osvojila i Huga i Nebulu (za romane „Leva ruka rame“ i „Čovek praznih šaka“) dva puta zaredom. Osvojila je 19 nagrada Lokus od strane čitalaca, što predstavlja rekord kada je u pitanju ova nagrada.
Meri Šeli je autorka čiji je život jednako uzbudljiv i neuobičajen, koliko i njena ideja za roman „Frankenštajn“ (Frankenštajn ili Moderni prometej, 1818) koji je nastao iz takmičenja u smišljanju priča o duhovima, tokom izuzetno hladnog leta 1816. godine, u Ženevi, gde su Šelijevi bili gosti Lorda Bajrona. Može se reći da je ovaj roman, koji u suštini ispituje etičnost ljudskih postupaka i poteže pitanje ko je u stvari čudovište, ne samo utemeljio žanr naučne fantastike, već značajno doprineo i razvoju horora. Osim „Frankenštajna“, od naučnofantastičnih dela Meri Šeli je napisala i „Rodžer Dodsvort: Reanimirani Englez“ (kratka priča o čoveku koji je zamrznut), kao i roman „Poslednji čovek“, o jedinom preživelom nakon kuge.
Margaret Atvud je autorka (i aktivistkinja) čiji rad obuhvata niz tema koje se bave rodom, identitetom, religijom i mitom, odnosom političke moći, klimatskim promenama i sl. Nama najpoznatija po romanu „Sluškinjina priča”, koji je poslužio kao inspiracija političkoj grupi u SAD, pod imenom „Koalicija sluškinja”, kao odgovor na zakone, propise i akcije čiji je cilj ograničavanje prava žena i marginalizovanih grupa. Tokom protesta i zagovaranja, aktivisti kao simboliku borbe koriste prepoznatljive crvene ogrtače i bele šešire, opisane u romani. ‘Sluškinja’ je na putu da postane prepoznatljivi, međunarodni simbol.
Oktavija Estel Batler je američka autorka afroameričkog porekla. Ona je 1995. postala prva autorka naučne fantastike koja je dobila stipendiju ’Genije’ od Fonadcije Makartur. Njena dela su složena, odraz su surovosti i beznađa stvarnog sveta i bave se problemima u vezi sa rasom, rodom, seksualnošću. Nažalost, izuzev priča u Sirijusu B, nije prevođena kod nas.
En Mekafri je autorka nama poznata po serijalu „Zmajevi jahači Perna“ – bila je prva autorka koja je dobila nagradu Hugo (1968), a njen roman „Beli zmaj“ je među prvim naučnofantastičnim romanima koji su se pojavili na Njujorškoj listi najprodavanijih knjiga. Dobila je titulu 22. majstora žanra (nagradu za životno delo) i uvrštena u hol slavnih autora naučne fantastike.
Meri Doria Rasel je biološki antropolog i autorka koja se oprobala u više žanrova. Poznata je po pažljivom istraživanju tema kojima se bavi, pitkom narativu i kvalitetnoj prozi. Roman „Vrabac“ istražuje problem zla i odnosa svemogućeg božanstva i svakodnevnog života punog patnje i u neku ruku predstavlja kritiku katoličke crkve i njene vekovne diskriminacije žena.
Aliet de Bodard je francuska autorka, francusko-vijetnamskog porekla. po profesiji kompjuterski inženjer, najpoznatija je po serijalu priča iz žanra svemirske opere koje su smeštene u Ksija univerzum – u kome su, nakon alternativnih istorijskih događaja, Kinezi ti koji su otkrili Ameriku i formirali veliko međugalaktičko carstvo zasnovano na konfučijanskim principima.
Suzan Kolins, televizikski autor i pisac za decu, ujedno je i autorka jednog od najpopularnijih omladinskih (YA) distopijskih serijala „Igre gladi“, delom inspirisanog grčkim mitovima a delom poslom njenog oca (u avijaciji) koji joj je omogućio uvid u siromaštvo, glad i razarajuće efekte ratova.
OSAM BAJKOVITIH, MAGIJSKIH I EPSKIH DAMA
Anđela Karter je bila poznata po magijskom realizmu i pikarskim romanima, ali i po svojim feminističkim esejima. Osim romana, pisala je i kratke priče od kojih je veći broj adaptiran u radio-drame. Njen roman „Noći u cirkusu“ vodi čitaoca kroz Evropu i Aziju baveći se temama vremena, magijskim realizmom, postfeminizmom, postmodernizmom, individualizmom, pitanjem klasa i bogatstva i poigravajući se tradicionalnom strukturom bajke. Studenti Edinburškog univerziteta proglasili su ga za najbolje delo britanske književnosti svih vremena.
Džoana „Džo“ Mari Rouling, autorka čuvenog serijala o čarobnjaku Hariju Poteru, daleko je poznatija pod svojim spisateljskim imenom Dž. K. Rouling (Džoana Ketlin Rouling). Uspela je da stvori fantastični, magijski svet u kome punim srcem podjednako uživaju različite generacije.
Grozdana Olujić je srpska književnica, prevodilac i antologičar. Njeni romani i bajke doživeli su brojna izdanja u zemlji, prevedeni su na dvadeset osam svetskih jezika. Napisala je nekoliko zbirki bajki׃ „Sedefna ruža i druge bajke“, „Nebeska reka i druge bajke“, „Dečak i princeza“, „Princ oblaka“, „Zlatni tanjir“, „Kamen koji je leteo“, „Snežni cvet“, roman-bajku „Zvezdane lutalice“, a u priredila je i „Antologiju ljubavnih bajki sveta“, prvu ove vrste u svetu.
Ivana Brlić-Mažuranić – najveći deo svog književnog opusa posvetila je delima za decu jer je želela da najpre sopstvenu decu usmeri ka „onom bajnom, šarolikom svijetu bajke“. Zbirka „Priče iz davnine“ (1916), zasnovana je na slovenskoj mitologiji i narodnom verovanju, a mnoge od nas su upravo priče poput „Šume Striborove“ uvele u svet bajki i slovenske fantastike. Prevođena je na desetak jezika, a nazvana je i „hrvatskim Andersenom“.
Marija Jurić Zagorka je bila prva profesionalna novinarka i urednica i, verovatno do današnjih dana, najčitanija hrvatska književnica. Borila se protiv društvene diskriminacije i za prava žena. Njene romane, posebno serijal „Grička vještica“, široka publika je veoma dobro prihvatila, mada je stručna kritika u to vreme često omalovažava, pa se tek danas njenim delima pridaje adekvatna pažnja.
Marija Vasiljevna Sejmonova smatra se jednim od osnivača slovenske fantastike. Piše fantastiku i istorijsku fikciju zasnovanu na slovenskoj i nordijskoj mitologiji, a najpoznatija joj je tetralogija „Vukodav“ i naučno-popularna knjiga „Mi, Sloveni“ – u kasnijim izdanjima „Život i verovanja starih Slovena“.
Stefani Mejer je američka književnica, najpoznatija po omladinskom serijalu „Sumrak“, koji je doživeo veliki uspeh uprkos manje-više uspeloj ekranizaciji.
Dž. V. Džouns – Džuli Viktorija Džons je britanska autorka epske fantastike, kod nas najpoznatija po serijalu „Mač senki“. Iako je često porede sa Martinom, autorka pronalazi fin balans predstavljajući život bez ulepšavanja, ali ne sasvim mračan.
BONUS: FANTASTIČNE DAME IZ REGIONA
Pozivamo vas, takođe, da se upoznate i sa radovima, ali i širim angažmanom i doprinosom u oblasti fantastike u regionu sledećih dama:
Veronike Santo ( „Granice na vetru“, „Jedne noći, u šumi, koraci na stazi”…); Dušice Lukić („Zemlja je u kvaru“ i „Institut doktora Paka“), Tamare Lujak („Priče sa oblaka“, „Vilina planina“…), Milene Benini („Kaos“, „Svećenica mjeseca“ i zbirka priča), Milice Cincar Popović („Kako ugristi vampira“…), Viktorije Faust (četiri zbirke priča, roman „U anđeoskom licu zvijeri), Milene Stojanović („Pertruški zmaj“, „Čuvari proročanstva“, „Zov krvi“), Mine Todorović („Vir svetova“, „Gamiž“, „Magma“…), Matilde Veljković („Vidarka“, Zmaj i Milena“), Ivane Delač („Pegazari“, „Izgnani“), Dragane Ćosić i Aleksandre Savić („Loza Pelina“), Jovane Ristić („Ravijojla – Veliko proročanstvo“…), Vladimire Becić („Orsia“, „Kuča slomljenih lutaka“, „Početna nit“), Mirjane Novaković („Strah i njegov sluga“,…), Drine Steinberg („Bejla“, „Jar“), Ljiljane Prizović („Knežević i severni vetar“, kratke priče), Andree Baskin („Tama i Osveta“), Mirne Zakić („Strava u Ulici kuge“,…), Ivane Antović („Tajna napuštenog grada“), Bjanke Prkljačić („Adisco Carantino“…), Nataše Podgorac („Druga dimenzija“), Ane Dudaš („Putovanje na planetu Zlatosan”), Vesne Aleksić („Vetar je, Aja“), Jelene Vučić („Pratnja“), Tatjane Popov („Afanasi“), Ksenije Pešić („Crni dijamant“), Snežane Kanački („Polaris – poslednji grad“), Moree Banićević („Demon školske biblioteke“, „Dvojnici iz tame“, „Tragovima Crnog Petra“), Petre Rapaić („Poslednji vilenjački princ”),…
Zatim sa radom Spomenke Stefanović – Pululu (književnice, urednice i izdavača), prof. dr Ljiljane Pešikan Ljuštanović (stručni radovi), Dragane Bošković („Moć fantastike“), Angeline Meringer (urednice i autorke), Ivane Milaković (kratke priče)…
Dame u fantastici prisutne su u velikoj meri i u kratkoj formi, često joj dajući prednost nad romanom. Neke od regionalnih autorki, a pišu ili su pisale prvenstveno kratke priče, na koje bismo vam skrenuli pažnju su i: Alma Zornić, Nataša Milić, Tamara Babić, Mira Satarić, Ana Jevtić Kos, Tatjana Milivojčević, Vesna Gorše, Lidija Beatović, Jelena Crnjaković, Sandra Maksimović, Snežana Bulić-Atanacković…
Ovde se lista fantastičnih dama ne završava. Ovo je podsticaj da istražujete dalje, želeli smo samo da vam zagolicamo maštu. Mnoge od autorki koje pišu književnost glavnog toka koriste elemente fantastike, pojedine čak i imaju sasvim fantastične priče. Jednako ima i onih koje svoj stvaralački potencijal ograničavaju na različite platforme, blogove i prisustvo na društvenim mrežama, ne želeći da se ozbiljnije upuštaju u izdavačke vode. Isto tako, veliki je broj autorki koje imaju objavljenu jednu, možda dve priče i o njima ćemo tek imati prilike da čujemo i tek ćemo imati prilike da ih čitamo.
Do tada, uzburkajte svoju baru, preispitajte svoje stavove, otvorite svoj um. Obogatite svoje čitalačko iskustvo. A ako se bojite da u suviše otvoreni um može svašta da upadne, setite se da iz otvorenog uma ono loše lakše može i da ispadne.