Ova jesen nam je baš bila puna magije. U septembru smo imali Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu, pre koju nedelju je na velike ekrane stigao Doktor Streindž, ali evo konačno i filma koji mami daleko širu publiku od oba gore pomenuta, možda i zajedno. U pitanju je film iz magičnog sveta spisateljice Džoan Rouling, sveta svima nam poznatog Hari Potera – Fantastične zveri i gde ih naći.
Uvodne napomene
Baš zbog pomenute primamljivosti i pozadine filma prvo ću da pojasnim neke stvari da ne bi bilo zabune. Film je smešten u svetu Hari Potera i nosi naziv knjige koju su učenici Hogvort škole za čarobnjaštvo i veštičarenje imali na raspolaganje kao stručnu literaturu. I tu se za sada završava svaka veza ovog novog filma i serije knjiga o dečaku koji je preživeo.
Još jedna stvar koju treba napomenuti je da Fantastične zveri i gde ih naći nije adaptacija književnog dela kao prethodni Hari Poter filmovi. Ovaj film je zapravo debi Džoan Rouling kao scenariste, nakon što je sarađivala na izradi scenarija za prethodne adaptacije svojih knjiga i kao koscenarista napisala dramsku predstavu Hari Poter i ukleto dete.
Jedine dve verzije Fantastičnih zveri i gde ih naći u papirnom obliku su knjiga koju je Džoan Rouling objavila 2001. godine u sklopu dobrotvorne akcije Komik rilif (Comic Relief, tj. komična ispomoć), i koja je mini enciklopedija nalik fiktivnoj knjizi iz Hari Poter sveta. Druga je scenario filma koji je ove godine objavljen u formi knjige.
Sad, pošto smo razjasnili ove pojedinosti, da se bacimo na film.
Filmski roman
Fantastične zveri i gde ih naći je smešten u dvadesete godine prošlog veka i prati magizoologa (čarobnjaka koji proučava životinje) Njuta Skamandera (Edi Redmejn) koji istražuje i piše knjigu o magičnim zverima, a njegov rad ga dovodi u Njujork gde ga zatičemo na početku filma. Po dolasku u ovaj za njega novi svet, Njut spletom okolnosti uspeva da zameni svoj kofer, koji sadrži njegov istraživački materijal, sa Džejkobom Kovalskim (Den Fogler), ne-magom, tj. običnim smrtnikom, koji radi u fabrici i mašta o tome da otvori pekaru. Nesvesan toga šta se desilo, Kovalski otvara kofer i oslobađa egzotične zveri koje predstavljaju Skamanderov istraživački materijal.
Sve ovo privlači pažnju Porpentine „Tine“ Goldstajn (Ketrin Voterstoun), veštice inspektorke Magičnog kongresa Sjedinjenih Američkih Država (MAKSAD/MACUSA – Magical Congress of the United States of America), koja gleda da revnosno obavlja svoju dužnost. Ovo Njuta i Džejkoba uvlači u paralelni svet čarobnjaka i veštica koji, vođeni strogim pravilima, pokušavaju da koegzistiraju zajedno sa ne-mazima. Međutim, ima u svemu tome i nešto dublje, što već sami možete da otkrijete u bioskopu.
Ono što treba reći za radnju je da je poprilično slojevita, pošto su fantastične zveri iz naslova samo deo priče. Međutim, Rouling je nekako uspela da ispreplete sve elemente koje je rešila da iskoristi u scenario koji nam ono što gledamo čini poprilično autentičnim. Zbog ovoga se može reći da je film sasvim solidan prvenac za Rouling kao scenaristu.
Film, naravno, ima svoje nedostatke, od kojih kompleksnost priče za neke može da bude jedan. Takođe se nekad na trenutke čini da priča usporava malo, a neke stvari možda ostaju neobjašnjene ili baš nemaju smisla. Ipak, u filmu ima toliko toga interesantnog da navedene manjkavosti mogu lako da se potisnu u drugi plan.
Interesantno je da za jedan film kome je ciljna publika stariji osnovci i srednjoškolci, Fantastične zveri ima mračne momente, od kojih će neke možda razumeti samo odrasla publika, ali su baš ovakvi momenti ono što celoj priči daje na težini. Ono što je svakako primetno je utisak da pratimo razvoj radnje koja kao da je izvučena iz nekog romana, a ne osmišljeno samo za film.
Naravno, već se zna da je film prvi od pet, ali je Rouling uspela da ne pretera sa previše očiglednog nameštanja za buduće filmove. Mada je početna scena sa gomilom naslova koji pominju Grindelvalda na granici da uradi tako nešto. Može se reći i da za glavne aktere radnja filma predstavlja jednu zatvorenu celinu, a nerazrešena pitanja s kraja nam više deluju kao nešto što može da se iskoristi za nastavak, umesto što nam ga nametljivo potura.
Vizuelni magija
Džoan Rouling je možda napisala scenario za film, ali je reditelj Dejvid Jejts, uz pomoć Filipa Rouzelota (kinematografija) i Marka Deja (montaža) sve to realizovao. Čak možemo reći da je i Fiona Vir, koja je bila odgovorna za glumačku postavu, takođe doprinela tome da film izgleda potpuno uverljivo.
Jedna opaska koja se provlači kroz komentare američkih vlogera koji su odgledali film, jeste da on deluje nesumnjivo američki, bez obzira na britansku ekipu koja ga je realizovala. Njujork dvadesetih nam liči na Njujork dvadesetih kakav je predstavljan na slikama i u filmu toga doba, i o tom dobu.
Imamo stare Ford automobile (crne, naravno) i starinske tramvaje koji se kreću širokim bulevarima. Moda i ambijenti u kojima se radnja dešava su takođe kao izvučeni iz dvadesetih. Čak imamo i medijskog magnata, Henrija Šoa Starijeg (Džon Vot), koji kroz svoje novine manipuliše javnim mnjenjem dok pokušava da progura svog sina, senatora Henrija Šoa Mlađeg (Džoš Kauderi), na poziciju predsedničkog kandidata.
Pored gomile vizuelnih detalja, tu je naravno i ono najbitnije – magija i fantastična stvorenja. Magija gospođice Peregrin je bila zanimljiva, Doktora Streindža tripozna, ali je ova haripoterovska prosto čarobna. A magična stvorenja iz naslova, bez obzira što su više u pozadini same radnje filma, su bila odlično osmišljena i lepo prikazane na velikom platnu.
Potvrda vizuelnog spektakla je činjenica da je bioskopska sala u TC Ušće bila puna roditelja sa decom koja su, sudeći po njihovim reakcijama tokom i posle filma, sve sa uživanjem pratila. Tako da roditelji među vama sigurno neće razočarati svoju decu ako ih odvedete na film. Vi ćete razumeti kompleksnu priču, a oni će vam ostatak nedelje pričati o njuškavcu i deblanku, između ostalog.
Likovi glavni i sporedni
Već sam pomenuo Fionu Vir, koja je imala zadnju reč o tome ko će da glumi koga u filmu, i zaista kroz ceo film vidimo likove, a ne glumce. Možemo da budemo subjektivni o tome da li je neki od njih mogao i trebao da ima veću minutažu, ali Njut Skamander jeste akademik izgubljen u svojim studijama i otuđen od običnog sveta, dok je Tina potpuno uverljiva kao osoba koja naivno želi da uradi ono što se od nje očekuje, čak i ako pravi greške.
Najsimpatičniji od svih likova je Kovalski koji je oličenje običnog Amerikanca – neko ko radi beznačajan posao dok mašta o ostvarenju svog sna. On je ujedno i odlična protivteža svemu magijskom što se dešava oko njega, što opet tu magiju čini uverljivijom.
Čak i likovi sa manjim ulogama, poput članova porodica Šo i Berboun (Golokost) koji su integralni za zaplet filma, ostavljaju upravo onakav utisak u svojim scenama kakav i trebaju i ni u kom trenutku ne izgledaju suvišni ili isforsirani.
Jedini detalj koji štrči ovde, bar meni, jeste odnos Tinine sestre Kuini Goldstajn (Alison Sudol) sa Kovalskim. Ovo je možda više odraz Roulingine sklonosti da gradi romanse sa likovima kod kojih tako nešto baš i ne očekujemo, pošto odnos Kuini i Kovalskog, koliko god oboje da su dobro odglumili svoje uloge, pomalo deluje neuverljivo.
Par ključnih likova koje do sada nisam pominjao jesu inspektor Persival Grejvs, koga je odlično odigrao Kolin Farel, sa finim doziranjem autoritativnog držanja, proračunate hladnokrvnosti, pribranosti i lukavstva, i Kridens Berboun, koga kao potištenog mladog momka dosta uverljivo glumi Ezra Miler.
Zaključak
Ako se po jutru dan poznaje, Fantastične zveri i gde ih naći deluje kao solidan početak nove franšize. U trenutku pisanja teksta, projektovana zarada za vikend na američkoj blagajni je bila $75 miliona, što Fantastične zveri stavlja u rang sa Doktor Streindževih $85 miliona. A imajući u vidu da ovaj film ima daleko kompletniju i kompleksniju priču od Marvelovog ostvarenja, i koja usput može da pleni znatno širu publiku, sasvim je moguće da će na duge staze film da ostvari solidnu zaradu – na globalnom nivou Fantastične zveri su već prešle $200 miliona.
Možda je najjači utisak to što film istovremeno ima dovoljno živosti i šarenila da uvuče mlađu publiku u svoj svet na isti način kao što je to sa nama uradio Hari Poterov Kamen mudrosti, dok upravo za sve Poterovce taj magični svet širi i diže na jedan novi nivo gde nam je sve dovoljno poznato, a opet potpuno novo, ali na zanimljiv način.
Vreme dešavanja je drugo i likovi su novi, ali film Fantastične zveri i gde ih naći i dalje ima prepoznatljivu magiju iz pera Džoan Rouling, i svakako je vredan vašeg vremena, novca i saznanja da ste 133 minuta posvetili uživanjući u jednom lepo uobličenom filmu.