Fantastika, odnosno spekulativna nauka kao pojam, grubo podeljena na naučnu fantastiku, fantazi i horor sa svim njihovim podžanrovima, najviše se zadržala na književnosti i drugim granama umetnosti kao što su filmovi i serije, i digitalnom slikarstvu. Međutim, koliko je fantastika, u svom najširem smislu, zastupljena u svetskoj muzici, ali i u muzici domaćih izvođača, pitanje je delom zapostavljeno i iziskuje dublju analizu muzičkih arhiva. Vođen idejom da zagrabem površinu domaće muzičke scene u potrazi za fantastikom, pronašao sam jednu numeru koja me je podstakla da napravim ovaj tekst. U ovom članku, voleo bih da kažem koju reč o numeri hip-hop umetnika Vladana Aksentijevića koji se predstavlja publici pod alijasom Ajs Nigrutin i njegovoj pesmi „Spejs Nigrutin“.
Ajs je postao poznat na domaćoj sceni po eksperimentalnim numerama u kojima često ubacuje vulgarnosti, seksualna iskustva koja su obično groteskna, bizarna i ne tako prijatna. Pored takvih pesama, u Nigrutinovom opusu ćete često naći pesme koje se dotiču upotrebe raznih vrsta opijata, najčešće marihuane, kao i raznih opisa dogodovština iz svakodnevnog života. Svoju publiku je privukao baš tim iskakanjem iz okvira hip-hopa, odstupanjem od trenda po pitanju zvuka i unikatnim nazivima pesama i albuma, kao i tekstovima koji govore o stvarima na koje prosečni ljubitelji hip-hopa nisu navikli. Opšti ton i utisak ukomponovan u dela, kao i opisi života, fokusirani su na bedu, bedna iskustva i bednu interakciju sa još bednijim članovima društva, bilo da su oni prijatelji ili potpuni stranci. Ipak, svaka pesma nonsensom vuče na komičnu stranu i čini satiru modernog društva.
Izdvojio bih numeru „Izlazak iz hibernacije“ iz 2011 s albuma „Mononukleozni rođaci“ kao odličan primer eksperimentalnog u Nigrutinovom stvaralaštvu. Ta numera, u trajanju od jednog minuta i trideset i tri sekunde, sastoji se od ritma, melodije, čudnih tonskih efekata i neartikulisanih grlenih i nazalnih glasova umesto rima. Upravo ti glasovi i krici su karakteristične odlike Nigrutinovog pevanja koje koristi kao lični pečat prepoznatljivosti. Pesma predstavlja umetnički vid pretrpljenog moždanog oštećenja usled procesa hibernacije, vidljivih tek nakon izlaska iz krio komore. Gubitak koherentnog i nedostatak kognitivnih sposobnosti, jasno se čuju u nizu glasova koji se ponavljaju u sekvencama, aludiraju na nemoć govora, nemogućnost razmišljanja. Muzički elementi i namerno nemelodični tonovi naglašavaju neartikulisane glasove, što čini pesmu nepovezanom i apstraktnim izrazom, ali zbog ponavljanja i ritma, opet se stiče utisak nekakvog sklada.
Nešto slično, a opet originalno obavljeno, možemo primetiti i u pesmi „Spejs Nigrutin“. Tekst za pesmu je napisao sam Vladan Aksentijević. Ova numera je jedna od trinaest pesama s albuma „Štrokavi pazuh“, koji je izašao 31. oktobra 2005. godine. Pored ovog albuma, tu je i stariji album sličnog naziva „Štrokavi mozak“ iz 2002, nešto kao strana A i strana B, koji je pratio uspon Nigrutinove karijere.
Ukoliko ste propustili priliku da se upoznate sa stvaralaštvom hip-hopera iz Koteža, preporučujem vam da priupitate Google ili YouTube za pomoć, ili jednostavno ukucajte „Bad Copy“ i prepustite se nesvakidašnjem zvuku ovog umetnika. Naravno, preporučio bih i da poslušate pesmu „Spejs Nigrutin“, i pogledate spot za pesmu. A spotove ćete naći u nekoliko verzija i izvedbi, s tim da je jedan original, poprilično lošeg kvaliteta, ali podjednako iščašen i svojski zabavan. A o čemu se radi u pesmi i o čemu je pesma? Da bih je analizirao, prilažem vam tekst pesme poređan po strofama kako bi jasno videli elemente fantastike. Važno je napomenuti da su sve rime u italiku rezervisane za produkcijski modulisani i značajno utanjeni govor Marsovaca.
Seo sam u kola, krenuo na Mars.
Poneo sam sendviče i jedan paradajz.
Javi se Nigrutine da l‘ si u orbiti?
Ponesi sa Zemlje hašiša i rizli.
Poneo sam više nego prošli put.
Vi spremite Hentor i 2 grama Žljut.
Već u prvoj trećini strofe dobijamo dosta bitnih informacija. Saznajemo da se Nigrutin kolima zaputio na Mars. Užina koju čine sendviči i paradajz, kao jeftina i pristupačna hrana, govori nam da se radi o kratkom putu. Time što su ovo neke od uobičajenih namernica, Nigrutin nam poručuje da i sam automobil verovatno nije poslednji krik tehnologije, jer da je skupoceni automobil, sam vlasnik verovatno ne bi računao na paradajz da mu utoli glad, već bi odabrao delikatese, ili nešto pikantnije.
Istovremeno saznajemo i svrhu njegovog puta na Mars, kada Marsovci poručuju Nigrutinu da sa Zemlje ponese opijate. Njegov odgovor nam naznačava robnu razmenu i drugi povod za put. Jasno nam se stavlja do znanja da su Hentor, i Žljut koji se meri u gramima, neka vrsta Marsovskih opijata, jer nam je već opštepoznato da se droga isključivo meri u gramima. Moram da pohvalim Ajzakovu kreativnost, jer je za potrebe pesme i rime izmislio pojmove, i ujedno im dodelio značenje, i to u drugom delu rime, što nije tako lako izvesti.
Jer Klampor je jak za moj organizam.
Na benzinskoj pumpi sipam kerozina.
Svi misle da su Marsovci zeleni.
U stvari su metalik roze i debeli.
Usput sam svratio na planetu Vikler.
‘De se žene šetaju gole i sa štikle.
Imaju 3 sise i po 4 pičke.
Dolazim u miru i donosim viršle.
Tu nema vegetacije, samo raste Žbidelj
To je biljka koja leči i od side.
Druga trećina, kao i prva, sadrži još nepoznatih pojmova i objašnjena. Klampor je verovatno teži oblik opijata, snažnijeg dejstva od već spomenutih Hentora i Žljuta. Uz to, vidimo i delimično građenje Marsovaca suprotno od ustaljenih ideja njihove konstitucije i izgleda.
Dalje, kako idu rime, Nigrutin je iskoristio priliku da ubaci i vulgarne elemente opisujući Viklerke. Dolazak u miru, kao jedan stereotipni pozdrav viđen u fantastičnim delima koja se bave prvim kontaktom sa vanzemaljcima, vrlo je zanimljiv omaž, međutim, drugi deo rime zvuči kao nonsens. Ukoliko nastavimo sa slušanjem pesme, dobijamo još objašnjenja o planeti Vikler. Ova planeta je posebna po tome što ima Žbidelj, biljku koja ima mogućnost da leči od side. Već s tom informacijom, možemo da pretpostavimo da je Vikler planeta, koju naseljavaju obnažene žene u štiklama, rezervisana za svemirski bordel, mesto za ispoljavanje erotskih poriva, ali i da je koitus s Viklerkama potpuno bezbedan usled Žbidelj biljke i njenih lekovitih svojstava. Nigrutin kaže da ova travčica leči „I od side“, što znači da Žbidelj kao takav može biti lek za mnoge bolesti, pa na kraju može poslužiti kao i medikament za ovu neizlečivu bolest.
U kola se vratio, krenuo dalje, idem.
Meteori lete, jedva da se vide.
Uključio sam mod svetlosne brzine.
Ajzače, barabčino, kada ćeš da stigneš?
Posle 4 dana, slećem u svemirsku bazu.
Jesi lepo putovo, jesi doneo travu?
Doneo sam sve, moj metalik brate.
Bongove, pajpove, zemaljske opijate.
Treća trećina nas dovodi do kraja prve strofe, ali i uspešno izveden put do Marsa koju je početak pesme najavio. Ono što mi je posebno zanimljivo jesu fantastični elementi poput „moda svetlosne brzine“ i vremenski period od četiri do pet dana do pristizanja na destinaciju. Još mi je zanimljivije to što ga po prispeću u svemirsku bazu, dočekuje topla dobrodošlica, prijateljska, s upitom „Da li je lepo putovao“. Značajnost ove rime je u tome što nam se predstavlja jedna bliska povezanost Marsovaca i Zemljana, odnosno Nigrutina sa njegovom metalik ružičastom sabraćom.
Ref.
Volimo hašiš, oči nam se cakle.
Volim i ja Žljut, Kentor i Mespatle.
Volimo hašiš, oči nam se cakle.
Volim i ja Žljut, Kentor i Mespatle.
U refrenu imamo pozdravnu i otpozdravnu poruku, odnosno dijalog ili konstatacije koje govore o suštini same pesme. Ovaj razgovor me podseća na epsku liriku po svojoj konstrukciji. Nešto slično može se videti i u tekstu pesme, jer se i tu dešava momenat pozdrava i otpozdrava. Iako je očigledno da u epskoj imamo, na primer, zvezdu Danicu i Mesec kao sagovornike, a u ovom slučaju Marsovca i Zemljana, uviđam povezanost. Možda se Nigrutin namerno poigrao epskim elementima, ili je pak slučajnost, i njegova prava namera je bila da dobije jednostavan refren koji će lako ulaziti u uho. Svakako je pitanje za samog tekstopisca da pojasni motiv sa stvaranje ovakvog refrena.
Pored toga, vidimo spoj dve vrste u zajedničkoj ljubavi prema opijatima. Na taj način se izjednačavaju, što jasno opisuje mogućnost saradnje uprkos tim razlikama i distanci koja deli dve planete Sunčevog sistema.
Tu sam os‘to godinu i nekoliko dana.
Spakov‘o Mespatle za ortake iz kraja.
Doviđenja Ajzače, dođi nam opet.
Marsovci mi mašu dok spremam se za pokret.
Podelio im diskove od gazda Valderame.
A sledećeg puta, doneću im sarme.
Primećujem da je Nigrutin u početku prve trećine druge strofe pridao ljudske, odnosno Balkanske manire Marsovcima, time što interakcija odiše toplinom i srdačnošću. Zatim, imamo kulturološki momenat od Nigrutina koji namerava da pri idućoj razmeni upozna Marsovce sa balkanskom kuhinjom.
Još jedna stvar koja se ističe u ovom segmentu strofe jeste suptilno prikazivanje umetničkog stila života, jer se pored opijata diluje i muzika, odnosno kultura. Možda je za današnjicu kada sve imamo na internetu, ovo spominjanje diskova deluje kao zastarela tehnologija. To još više štrči ako se osvrnemo da postoje automobili s modom svetlosne brzine. Možemo i te diskove da gledamo na drugačiji način, kao da se u pesmi radi o nekom drugačijem dobu, ili prostijem načinu života, što se povezuje s opisom sajberpank žanra „Visoka tehnologija, loši uslovi života“. Verujem da je Nigrutin baš ovim stihom i želeo da nas ubaci u lični, individualni svet čoveka koji s Marsovcima razmenjuje opijate, živi prosečan život na socijalnoj periferiji, bez mnogo ambicija i nade za boljitak.
Mašinu palim, krećem ka planeti Zemlji.
Pon‘o sam i Žljut da dam malo Velji.
Slećem u Kotež na basket terene.
Signal mi ometale satelitske antene.
Sa planete Vikler, doneo sam Žbidelj.
Da Ukrajinke imaju da leče se od side.
Momenat sajberpanka ovde bolje dolazi do izražaja, pa se prethodna konstatacija potvrđuje. Pored najavljenog povratka kući, nemamo opise kako je taj put protekao, pa možemo zaključiti da je najverovatnije to prošlo uobičajeno. Uz to, dobijamo informaciju odakle je krenuo prema Marsu. Nemamo objašnjenja kako Nigrutinov kraj izgleda, mada je sasvim dovoljno da povežemo Kotež, basket terene i satelitske antene na krovovima da uvidimo razvijenost kraja, ili bar posumnjamo da se radi o predgrađu na lošem glasu. Ovde smo uvučeni u drugi svet, u realnost Nigrutina, njegovo okruženje.
S tim da se u tekstu spominju diskovi, a onda i Žbidelj s Viklera kako bi se Ukrainke lečile od side, saznajemo da se period kada se ova radnja u pesmi verovatno odvija tokom 90‘, od kada su i Ukrainke i Ruskinje stereotipno promovisane kao prostitutke u zapadnjačkim filmovima. Ništa drugačiji tretman nisu imali ni balkanski narodi, što nas opet podsvesno dovodi do ’90-ih, bednog života, i to još u predgrađu Beograda.
Fantastika se često koristi kao sredstvo za beg od realnosti, a svojom radnjom teži da naglasi momente realnog kako bi samo delo delovalo kao mogućnost. S tim na umu, da li radnja ova pesme može da se zameni realnošću ’90-ih i da zadrži prvobitnu zamisao? Recimo da je Mars samo drugi izraz za neku susednu državu iz koje su se navedenih godina u Srbiju vršilo krijumčarenje cigareta, opijata, diskova, goriva i ostalih potrepština. Recimo da su Marsovci u ovoj pesmi drugo ime za neki susedni narod. Da li pesma s ovim promenama drži isti šaljivi ton, kao što i pojam da Marsovcima nosite sarme? Ili pesma poprima mračniji ton, govori o tami i problemima koji su pogađali Balkan? Da se Nigrutin opredelio za otvoreni prikaz jednog doba bede, umesto komičnog tona pesme, šta bismo dobili? Da li je bolja verzija sa nadrogiranim Marsovcima, ili urbanim Adidas vojnicima?
Radnju u pesmi možemo da gledamo i na manjem prostoru, da je približimo manjem okviru, posmatramo svet kroz oči naratora i zamislimo da je Beograd sav njegov Sunčevi sistem, pa tako Kotež predstvlja Zemlju, a sva druga predgrađa tumače planetu Vikler i Mars. Marsovci onda mogu biti njegovi ortaci iz drugog dela grada, a nazivi mesta, dešavanja, i situacije da budu rezultat uticaja opijata. Pesmu zaista možemo posmatrati iz nekoliko uglova.
U slučaju da se zamene pojmovi, suština pesme bi ostala nepromenjena. Opet bismo imali dva naroda ili grupacije i obostranu ljubav prema opijatima, koji podjednako kao i fantastika služe za beg od realnosti. Opet bismo imali izjednačavanje međunarodnih, međugradskih razlika i uspostavu socijalnog balansa, odnosno načina života na dve potpuno različite lokacije sa njihovim autohtonim ekosistemima.
Beše loše vreme, naišao je Timbe.
Na Marsu sam nabavio Plazma 8 sistem,
da možemo da igramo zajebane igre.
Soni je dosadio, bacam Žljut u rizle.
To je laka droga kakve ovde nema nigde.
Cepanjem atoma, parčića na kriške,
dobija se kristal koji predivno miriše.
Marsovci mi šalju SMS gde piše.
Ref.
Volimo Hašiš, oči nam se cakle.
Volim i ja Žljut, Kentor i Mespatle.
Volimo Hašiš, oči nam se cakle.
Volim i ja Žljut, Kentor i Mespatle.
Objašnjena su konsistentna kroz celu pesmu. Tek pred sam refren na kraju pesme imamo i teoriju kako Žljut funkcioniše, s tim da je to opijat autohton za Mars. Naravno, teorija nije potpuno naučna i zvuči više kao nonsens, mada ako pogledamo karakter Nigrutinovih pesama, onda možemo i da usvojimo ovo kao nešto očekivano od umetnika.
Loše vreme, prikaz Koteža, simbioza stare i napredne tehnologije, uz teorije putovanja svemirom i vanzemaljskih opijata, i susret vrsta, ova pesma nudi veliku količinu fantastike. Vladan Aksentijević je uspeo da obuhvati srž sajberpanka, pretoči to u priču i smesti je u hip-hop žanr. Ovu numeru će fanovi fantastičnog i hip-hopa usvojiti kao genijalni izraz i prikaz neke dalje budućnosti kojom dominira bedan, odnosno ojađen stil života, dok će je drugi odbaciti zbog apstraktnosti radnje, neshvatanja tematike koju umetnik obrađuje i vulgarnosti.
Nemelodični tonovi i piska u pozadini, ritam s basom popucalim membranama zbog čega se čuje elektronsko pucketanje, zvučaće napadno, odbojno, teško za sluh, mada to opet pripada karakteristika Ajsovog stvaralaštva i to jeste njegov fazon. Kao što i slikarstvo ne mora uvek da prikazuje lepotu, tako i Ajs dokazuje da i za muziku nije uvek nužno da bude usklađena, melodična, lepa.
Pesmu sam prvi put čuo u srednjoj školi, najverovatnije nekoliko nedelja nakon što je i sam album izašao. Još od tada gajim oduševljenje ovom numerom i često joj se vraćam, zarad prisećanja vremena kada sam ovakvu muziku gotivio.
Za kraj, želim da pitam vas, kakvi su vaši utisci o ovoj pesmi, i ako vam se dopala analiza, i želite da pročitate još sličnih tekstova, da vas zamolim da mi preporučite neku pesmu u kojoj ste pronašli fantastične elemente.