Da li ste znali da je u slovenskoj mitologiji bilo moguće biti jedno od najviših božanstava, ali u isto vreme ne biti moćan kao ostali bogovi? I da bez obzira što niste silni kao Perun ipak gospodarite bogovima? Zvuči neverovatno. Neka vam on ispriča kako je došlo do toga.
AVKF: Nije mala stvar upoznati oca i stvoritelja bogova.
SVAROG: Ako sam ja zaista ja. Nekad me smatrate i inkarnacijom Roda. Znate, Rod je krenuo sa stvaranjem sveta, a ja sam nastavio. Možda kao druga osoba a možda pod drugim imenom. Postavio sam dvanaest stubova na koje sam posle naslonio nebeski svod. Iskovao sam zvezde. Zapravo nebo je zvezdani točak koji obrće moj brat Perun i sadrži dvanaest zodijačkih znakova koji simbolizuju dvanaest glavnih božanstava. Iskovao sam Sunce i postavio ga na nebo. Tako neke sitnice, uglavnom.
AVKF: Vrlo skromno. Da li ste stizali da imate lični život pored toliko posla?
SVAROG: Kad sam završio sa stvaranjem sveta, odveo sam moju ženu Boženu Vidu, mada neke vaše legende kažu da je to bila Lada, na Zemlju da joj pokažem svoje umetničko delo. Dok sam se ja divio, ona je zaspala pod granama jednog stabla. Sanjala je kako svetom hode stvorenja slična nama. Ispričala mi je san i priznao sam da sam se nosio tom mišlju da stvorim vas. Otišao sam po dva stabla i udahnuo jednom od njih život. Drugom stablu život je udahnula moja draga. Od hrasta koji sam oživeo, nastao je muškarac Dobravko, a od lipe žena kojoj smo dali ime Ljubljanka. Dao sam im zadatak da se razmnože na zemlji. Njihovo potomstvo će samo krojiti sudbinu, to je bila zamisao. Tako sam završio stvaranje sveta. Posle sam naučio ljude da obrađuju čelik.
AVKF: Kako je došlo do toga da se stvore ostali bogovi?
SVAROG: Prema nekim vašim legendama čekićem sam stvarao zemlju da bi Altirske planine prestale da rastu. Od iskri koje su nastajale udarcima stvorili su se mnogi bogovi.
AVKF: Možda je greška u prenošenju legende. Rod je stvorio sebe i započeo rodoslov, a onda je postao vi, Svarog koji je stvorio sav rod na zemlji. A možda ste ipak dvoje. Po čemu ste ostali trajni?
SVAROG: Zvali ste me Višnji ili Svevišnji i tako Srbi i danas nazivaju hrišćanskog boga. Predstavljam gospodara bogova i upravnika vasionskog poretka. Ja sam gospodar Svarge. Svarga na sanskritu znači nebo, raj, nisko nebo. U hinduizmu je to raj u kome borave pravični pre svoje reinkarnacije. Kod Slovena prestavlja nešto poput sveta bogova i mrtvih, slično nordijskoj Valhali. Pominje se i Irij kao deo Svarge, što prestavlja raj, odnosno vrtove u Svargi (rajski vrtovi kasnije u hrišćanstvu). Vasiljev je izneo tezu o poreklu mog imena. Svar je Sunce i og što znači –sa i ima značenje mesta. Što bi značilo da je moj domen mesto na kome Sunce živi (odnosno Vaseljena). Time se naznačava moja uloga o čuvanju Vaseljenskog, odnosno poretka svemira i prirode.
AVKF: Sem stvaranja, poštovali su vas zbog mnogih drugih stvari. Kojih?
SVAROG: Sem kao boga Sunca poštovali ste me kao čuvara vatre i zaštitnika kovača. No, uloge boga Sunca i boga vatre i ognjišta preuzimaju moji sinovi (Dažbog i Svarožić , što je dokumentovano kod Istočnih Slovena, s tim da nije sigurno da li je Svarožić jedan ili predstavlja sve moje sinove). Moja moć nad vatrom je identifikovana kao ona koja rađa (generativna) jer sam stvoritelj i kao telesna (metaforički vatra je strast).
AVKF: Kako da znamo koji su vaši simboli ili prikazi?
SVAROG: Moj simbol je kolovrat, slovenska svastika (simbol Sunca) sa osam krakova. Predstavljen sam kako sedim, na prestolu, poput kralja. Na grudima imam orla, a u rukama dva žezla koja su imala izgled Sunca. Na glavi često imam šlem sa bivoljim rogovima. Ostali bogovi su ispod mene. Moj dan je utorak. Posedujem veliki kovački čekić. Moje kultno mesto je i ognjište i uz njega su često vršeni obredi posvećeni meni. Predstavlja me orao, a od biljaka mi je pre svega posvećeno žito. U mene su se često kleli, i ta reč je morala da bude ispunjena. Pored toga, prilikom sklapanja bratstva, mira i drugih važnih političkih i društvenih dogovora zaklinjali su se mojim imenom i samim Suncem. Reč data meni imala je mnogo veće značenje od reči datih drugim bogovima jer ja sam čuvar reda, kako zemaljskog tako i nebeskog.
AVKF: A praznici? Običaji? Rituali?
SVAROG: Najznačajniji praznik koji mi je posvećen u (najverovatnije 22-og decembra) doba zimskog sunovrata. Kasnije, mnogi običaji vezani za moj kult počinju da se praktikuju u doba Božića.
(napomena: Datum Božića određen je prema rimskom prazniku koji se zvao Saturnalije, praznik boga Saturna, koji je trajao nekoliko dana i obuhvatao je i zimsku kratkodnevnicu. Nakon nje, a to je 24-25 decembar, Rimljani su u okviru Saturnalija slavili praznik posvećen nepobedivom Suncu i taj datum je uzet za dan Božića, zapadnog)
Običaji na Badnji dan i Božić kod Srba kao pojedinih drugih slovenskih naroda pokazuju koliko su ovi praznici bliski solarnom kultu. Sloveni su verovali da se u ovo zimsko doba rađa mlado Sunce koje treba da ojača. Praktikuju niz radnji, poput paljenja badnjaka i potpaljivanja grana šljiva uz rečenicu: „Ja te potpalih, a ti da mi rodiš“. Iako to izgleda kao pretnja ovo je potpaljivanje mladog sunca od koga se traži da donese plodnost u sledećoj godini. Badnjakom se ojačava Sunce i potpaljuje. A ja sam solarno božanstvo pa su te radnje namenjene meni. Ovde sam sa Svarožićem u odnosu velikog boga Sunca i malog božića Sunca. Na Božić ovaj mlađi se rađa i jača (ime Božić potiče od toga da se rađa mali bog). Kasnije hrišćanstvo preuzima taj termin da bi time označilo praznik posvećen rođenju Isusa, koji nije u potpunosti bog već bogočovek.
AVKF: Sloveni smatraju Božić najznačajnijim praznikom iako je ceo mit hrišćanstva zasnovan na Hristovom vaskrsnuću.
SVAROG: Taj fenomen zapravo govori koliko je solarni kult ostao jak.
AVKF: A zapisi, iskopine, arheološki nalazi?
SVAROG: Prevod sa grčkog po Ipatijevskom spomeniku (Đorđe Hamartol) čini se da postoji Svarog (Nfalotos) i nalazi se samo na ovom pisanom spomeniku. Dok je moj sin Svarožić na spomenicima iz XIV, XV i XVI veka. Pismo sv. Brina (Bruno) kralju Henrixu II potvrđuje Svarožića kao jedinog boga po imenu Zuarasici (psimo je sa početka XI veka). Da bi zaratio protiv Poljaka, kralj je sklopio savez sa slovenskim plemenima Velećanima (Viletes) koji tada behu stare vere. Brino mu prebacuje za taj savez. I iz ovog pisma se vidi da je Svarožić bog rata kod Slovena oko Labe. Suarasiz se pominje jedanput i u nordijskoj Knytlinga sagi. Srodan je sa ruskim Svarožićem koji je postao od mene. E sad, da li je Svarožić urođenički bog ruski ili je u Rusiju donesen sa strane? Jagić misli da su ga doneli stranci i da je na ovom obliku stvoreno moje ime. Primetio je da se nas dvojica ne pojavljujemo u starijim ruskim hronikama nego kasnije. On misli da smo doneseni iz Novgoroda koji je uvek bio u neprestanom dodiru sa baltičkim Slovenima. Možda je prevodioc tumačeći ime mislio na ruski glagol svaritb, svaravatb- kovati. Krek drži da je moje ime autentično i tumači ga na indoevropskom rečju (svarga sanskritski znači nemirno, oblačno, mutno nebo). Ali ne objašnjava kako je od Svarog postalo Svarožić. G. Sirku beleži jednu rumunsku reč svarog koja znači suv, mršav, pregrejan. Miklošić je Svaroženo pronašao kod Kašuba. Ali ni on ne pruža detaljnije objašnjenje.
AVKF: Šteta što sa sigurnošću ne znamo ko je otac Svarožića a i ruski Svarog je sumnjiv jer da znamo to bi bio glavni stub baltičko- ruskog mitološkog sistema.
SVAROG: Kako god, ja sebe smatram Bogocem, Gospodarem Bogova. Mene kopiraju, ja da vam kažem, Perun i Veles. Moje drage su Lada, Vida i Mokoša a sinovi su mi Svarožići ognjeni bogovi. Vida i ja stvorismo prve ljude Dobravka i Ljubljanku, sa Ladom imam Lelu i Polela, a sa Mokoš Suđaje. Možete me zvati Stari Vid, Svevid, Jakša, Svarun, Svaroh, Prabog, Staribog, Višnjibog, Dažbog, Dajbog, Svetlobog i Dobribog. Moj dan je 21.09. pa kako vam volja. Valjda ja znam šta sam i gde sam. Moja deca su sa Vidom: Svetovid, Crnobog, Veles, Perun, Triglav, Dajbog, Tatun, Stribog, Voden i Ognjenbog (Solarna božanstva).
AVKF: Auuuu, kako li kod vas izgleda porodični ručak? Ok, ne morate se mrgoditi, nećemo se zamerati vrhovnom stvoritelju.
Dragi čitaoci, ukoliko vam se dopao ovaj intervju potražite priče vezane za našeg današnjeg gosta. Zavirite u svet slovenske mitologije.
Prelistajte neki strip. Pogledajte film. Imajte samo na umu da dosta toga nije u ovim umetnostima prikazano verodostojno kao u prvobitnim epovima. Svakako, zabava je zagarantovana. Za one strpljivije koji bi da nauče više, postoji pregršt tekstova o originalnim dogodovštinama slovenskih bogova.
Prošetajte se po internetu. Ukucajte neki zanimljiv pojam iz ovog teksta. Posetite muzej, pročitajte knjigu. Kada vas pitaju koga od slavnih ličnosti poznajete imaćete moćne priče.
Do sledećeg druženja i zanimljivih intervjua, na vašem putu saznanja uz vas svim srcem, vaš Autostoperski vodič kroz fantastiku.
S ljubavlju, Elena Alexandra.