Posebna – recenzija

Septembar i oktobar su izgleda meseci za horor filmove, a među serijom naslova na istu temu i isti kalup stigao nam je britanski film Posebna (The Girl with All the Gifts) – nešto drugačiji zombi film.

posebna-posterTo drugačije se ogleda u mnogo čemu, ponajviše što nije američki film, pa samim tim nema standardne elemente klasičnog holivudskog zombi horora. Uvod nas na početku usmerava na glavnog lika, devojčicu po imenu Melani (Senja Nanjua), ali nam ne razotkriva ništa vezano za dalju radnju filma, već mi sve učimo zajedno sa njom. Devojčicu vidimo u klaustrofobičnom okruženju, gde provodi vreme izolovana u svojoj ćeliji ili imobilisana u kolicima na nastavi sa drugom decom sličnom njoj.

Kako polako saznajemo više o glavnoj junakinji i osobama sa kojima ima kontakt, shvatamo da je u pitanju vojni kompleks u postapokaliptičnom svetu gde su zombiji preplavili planetu, a Melani i druga deca kriju potencijalni lek za spasenje čovečanstva. Posle napada horde zombija na bazu, tim preživelih i Melani pokušavaju da stupe u kontakt sa drugim ljudima i spase sebe i ovog čudnog nosioca njihovog spasenja.

Dok uvod deluje zanimljivo, film nema za cilj da bude strašan, niti da ispuni svoje trajanje sa vrtoglavom akcijom, tako da dijalog i njegovo praćenje igraju ključnu ulogu u razumevanju filma. Horor element više proizilazi iz ideja koje podupiru radnju i implikacija razvoja i raspleta događaja nego iz scena kao takvih.

Nažalost, posle uvodnog dela i napada na bazu film postaje pomalo dosadan i razvučen, što je šteta imajući u vidu interesantne teme kojih se dotakao. Nedostaju scene tenzije koje bi kod gledaoca stvorile utisak da su protagonisti filma ugroženi, a i onda kada neko od njih to jeste one deluju predvidivo i isforsirano.

Može se reći da je odgovornost za ovo podjednako i na scenaristi (i piscu knjige po kojoj je film rađen), Majku Keriju, i na reditelju  Kolmu Mekartiju, koji je pretežno radio na televizijskim serijama na britanskoj televiziji. Mada opet, izgleda da je i jednom i drugom predstavljanje ideja bilo bitnije od vizuelnog doživljaja kakav očekuje tipična bioskopska publika.

Priča je po svemu sudeći bila dovoljno zanimljiva i drugačija da privuče pažnju jedne Glen Klouz, renomirane holivudske glumice koja u filmu igra naučnika, doktorku Karolin Kaldvel, a koja radi na razvijanju imuno-vakcine protiv zombijevske zaraze. Pored Glen Klouz izraženu ulogu ima i afirmisani britanski glumac Padi Konsidin, koji igra poručnika Edija Parksa, i Gema Arterton, koja igra nastavnicu koja u tajnoj bazi obrazuje decu, i koju Melani obožava. Dok su likovi koje pomenuti glumci igraju lepo uvedeni na početku filma, nakon napada na bazu njihov dalji razvoj izostaje, što je još jedan minus.

Najsvetlija tačka filma je na početku pomenuta Senja Nanjua, koja je iz njenog ugla uradila fantastičan posao sa likom Melani. Tokom celog filma ona uverljivo igra očito dopadljivu, radoznalu i veoma inteligentnu devojčicu koja je ujedno i latentna pretnja i izvor spasenja za ostale koji su sa njom. Ovo je inače tek druga njena uloga posle nagrađivanog kratkog filma Beverli iz 2015. godine.

Film ima malo digitalnih efekata kojima moderne holivudske produkcije obiluju. Lokacije su mahom stvarne, uključujući i oronulu bolnicu u kojoj se deo radnje dešava. S jedne strane ovo ostavlja utisak televizijskog film, dok s druge postapokaliptičnu pustoš čini uverljivijom. Zanimljivo je da su kao uzor za vizuelni izgled zapuštenog i rastinjem obraslog Londona poslužile slike Pripjata, danas napuštenog grada poznatog po černobiljskoj katastrofi od pre 30 godina. Neki od kadrova u filmu su zapravo slike samog grada.

Za tipičnog gledaoca, film je jedan od onih na koji bi ste naleteli dok motate TV kanale u sitne sate, odgledali ga vođeni radoznalošću koja je produkt dokonosti, i zaključili da je na nekom nivou interesantan. Mada verovatno ne toliko interesantan da ga gledate u bioskopu, osim ako ste ljubitelj žanra ili ste prezasićeni tipičnim prikazom zombija na malim i velikim ekranima i jednostavno želite nešto drugačije.

To je možda razlog što film trenutno može da se vidi samo u Cineplexx bioskopima, dok su ostali posle kratkog emitovanja svoj repertoar popunili sa komercijalnijim naslovima. Dodatno, film na portalu Metacritic trenutno ima solidnu ocenu 73, ali sa malo ocena datih od strane kritičara (samo 9) i bez i jedne ocene običnih gledalaca.

Sve u svemu, zanimljiv film ali za ograničenu publiku.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *