Uskoro se opraštamo i od ovog varljivog oktobra, koji je kako nam se čini, ozbiljno shvatio temu maskenbala. Bogami nas je iznenađivao često kamufliran, ponekad u neki septembar, avgust, u nekim momentima i u jul. Ali sada su, konačno, sve maske pale i tu je miris kiše, nešto hladnije vreme i neobična igra jesenjim nijansama crvene na sivom platnu. Naravno, iako je jesen sinonim za melanholiju i depresiju zašto svaki oproštaj mora da bude tužan? Ispratićemo ga uz crveni tepih od lišća, u visokom holivudskom stilu. Jer šta je za ovo vreme idealnije od filmskih večeri? U solo izdanju, sa prijateljima ili za romantične duše uz sveće u dvoje – mogućnosti su samo na vama. Pošto nam se približava Noć veštica a.k.a. Halloween, zašto ne bismo iskoristili euforiju oko ovog praznika i napravili veče horor filmova? I pre nego što krene salva kritika da ovaj praznik nije ‘naš’ i da prihvatamo sve što nam se sa zapada servira – meni je sve izgovor za filmsko veče, naročito za horor filmove. A i uostalom, za nas žene, Noć veštica je kao Osmi mart. Ista stvar, samo noću.
Fright movie night
Dakle, šta nam je potrebno od esencijalnih stvari za jedno lepo filmsko veče: kokice u velikim količinama. Topla čokolada ili kakao, takođe, ćebe i dobro društvo. A onda večita dilema – šta da gledam? Kao veliki ljubitelj horora mislila sam na sve vas pa sam našla za svakog ponešto. Potražite na listi ili pak dopustite da budete nađeni, buhahaha (zloslutni smeh).
Za romantične dušice…
Uvek je interesantna strategija da gledate horor film sa vašom dragom. Pa kad naiđe neka strašna scena pa se vi postavite zaštitnički… a ona, gospa u nevolji, ne vidi da vi potajno motrite šta se to čuje, šta to mrda u ćošku. Je l’ to kaput ili ipak neki zli duh? Prisetite se da su vam rekli da njih privlače vaše misli i sad ne znate šta dalje a vaša draga se drži za svog heroja i zaljubljeno gleda. I onda mislite „Trebalo je ipak da gledamo „Sumrak sagu“….“. Da biste izbegli dalje mučenje i traume za ove situacije, gotički horori su vam dušu dali. Na primer, ako ste ljubitelj stripa Dilan Dog vrlo će vam interesantan biti film „Dellamorte Dellamore“ iz 1994. godine. Rupert Everet u ulozi tragičnog heroja, prelepo snimljene scene, za sve koji su romantični na malo drugačiji način. Ako kojim slučajem volite filmove nešto sporijeg tempa, tu je Džarmušov „Samo ljubavnici opstaju“ – film je prava ljubavna priča sa vampirskim obrtom. I to dobrim. Niko ne svetli na suncu.
Dellamorte Dellamore (Cemetery man)
Giljermo Del Toro je donekle pokušao da ponovo oživi žanr gotičkog horora sa „Grimiznim vrhom“ prošle godine. Vizuelno je prelep film, dobra glumačka postava. Ima momenata na koje se iskače iz stolice tako da je potrebna doza adrenalina zagarantovana. Ljubavne scene su tu da izbalansiraju sve. Mogao je biti maaalčice bolji ali naravno da vas neće razočarati.
Ako gledate sa društvom…
Što više to bolje! Jer na kraju krajeva, možete jedni druge da pratite kućama svi zajedno. A šta bude sa osobom koja ostane poslednja i da nema ko da je prati kući – eto vam ideje za novi scenario za creepypastu. Pošto su ukusi različiti u svakom društvu, nekad se treba držati klasika. „Poltergajst“ je i posle toliko godina nešto što je odolelo vremenu baš zbog jezive mitologije koja je pratila celo snimanje filma kao i misterioznih smrti glumačke postave. Što daje naravno potpuno novu, jezivu dimenziju. Film ima za svakog po nešto – od klovnova, druge dimenzije i duhova. To su motivi koji su se pojavljivali i kasnije ali nikada ukombinovani na tako dobar način. Sada, nećemo se zadržavati samo na holivudskoj kinematografiji – japanska, skandinavska i španska kinematografija imaju sve svojih bisera. Meni je trebalo bogami malo više vremena da se naviknem da gledam japanske horore jer sam ispočetka mešala lica pa mi je svaki takav film bio kao horor monodrama. „Audicija“ – japanski biser iz 1999. godine će ostati dugo, dugo sa vama. Zgadiće vam se akupunktura svakako i neće vam padati na pamet da pravite audiciju za vašu sledeću suprugu. Jer u ovom svetu Pegi Bandi za čas postane Ted Bandi.
Audition (1999)
Ono na šta bih vam skrenula pažnju je da se manete američkih rimejkova koji film operišu od svakog šarma i ne prenesu jezive elemente na pravi način. Jeste da je „Krug“ s početka 2000-ih bio dostojan naslednik ali pre toga vam preporučujem da pogledate sve delove ove sage – ali na japanskom. „Ringo 0’“ iz 2000-te godine je više psihološki horor nego što je natprirodni i biće vam savršen uvod u mitologiju celokupnog serijala.
Nastavljamo dalje i prelazimo na skandinavsku kinematografiju – tu je „Pusti pravog da uđe“ – horor poslastica za ljubitelje vampirskog žanra. Prijateljica mi je preporučila da obavezno pre ponovnog gledanja filma pročitam knjigu i da će mi film dobiti potpuno novu dimenziju i bolje razumevanje cele priče koja stoji iza filma. Recimo da mala vampirica Eli nije najveće čudovište u celoj priči.
Što se španske kinematografije tiče, uvek izdvojim prvo same početke Giljerma del Tora – „Đavolja kičma“ – jeziva priča o dečacima u sirotištu za vreme Španskog građanskog rata i, naravno, duhovi prošlosti se vraćaju. Bukvalno. Ako ste kojim slučajem vi ili vaši prijatelji obožavatelji found footage žanra obradovaće vas španski film „REC’“. Religiozni preokret na zombi žanr, dve muve jednim udarcem!
The Devil’s Backbone (2001)
Oni koji su ljubitelji telesnog horora sa primesama psihološkog biće oduševljeni francuskim filmom „Martyrs“. Jer ko bi rekao da od Francuza koji su prepoznatljivi po ljubavi, vinu i siru može da dođe nešto tako jezivo i uznemirujuće?
Naravno, nikad nećete pogrešiti sa filmom „Noć veštica“ ili „Petak 13.“ ali gledajte da su stariji delovi u pitanju jer posle toliko nastavaka su stvarno izgubili svaki smisao (tebe gledam sa prekorom, Jason X). Takođe, „Isterivač đavola“ i dalje radi posao ali samo ako je u pitanju prvi ili pak treći deo. Treći deo ima jednu jedinu specifičnu scenu, neću vam reći koju, ali vredi, jako. Od novijih horora uvek preporučim i „Babadook“ i „Prizivanje zla 2“- jer spavaćete sa upaljenim svetlima i nećete kačiti više jezive portrete po kući, garantujem.
Ako volite filmove koji će vas učiniti paranoičnim imate „To prati“ – jer šta je gore od osećaja da vas neko stalno prati i nema baš lepe namere? Idealna metafora za polnu bolest kroz horor.
Bonus: „Dosije X’“! Od nedavno sam počela da pratim omiljenu seriju mog detinjstva ispočetka. I mogu samo da kažem da i dalje ima isti efekat. Verujem da ste taman zaboravili ko je Tums? Ja jesam i sad mrzim sebe što sam se setila.
Za ljubitelje horor komedija ili horor treša
Samo dve reči – Brus Kempbel. Znate ga iz „Zle smrti“, naravno. Lično obožavam „Armiju tame“, koja je po žanru više komedija nego horor, tako da će se sasvim lepo uklopiti u veče zabave sa prijateljima. Brus Kempbel je sam po sebi kralj treš horor filmova – tu bih izdvojila „Moje ime je Brus“ u kome glumi samog sebe. Prikazan kao propali glumac Brus se suočava sa pravom natprirodnom pretnjom – kineskim duhom koji je zaštitnik tofu sira. Pored tog bisera filmskog treša imamo i „Čovek sa vrištećim mozgom“ – šta se desi kad Brusu Kempbelu bude presađeno pola mozga bugarskog taksiste? Pogledajte, svakako.
My name is Bruce
Pre nego što je Piter Džekson postao slavan sa „Gospodarom prstenova“ imao je jedan simpatičan filmić sa zombijima „Braindead“. Horor komedija sa puno akcije i puno krvi, idealno za zabavu kada vam zatreba odmor od svih. Nedavno sam naletela i na naslov „Rabbid grannies“ i „Death bed – the bed that eats“ i planiram da pogledam to u skorije vreme. „Rabbid grannies“ je verovatno priča o bakama čiji unučići su odbili hranu a „Death bed“ zvuči kao noćna mora za lenštine poput mene. Komičar Patton Oswalt sa strašću mrzi ovo remek delo treš kinematografije što možete poslušati i u njegovom stand up nastupu. Ako ste ikad mislili da imate lošu ideju, razmislite još jednom, možda baš vi budete začetnik nekog novog talasa u treš horor kinematografiji.
Bonus: Sve iz serijala „Treehouse of horror“ od Simpsonovih. I „Elvira, mistress of the dark“ – smeh zagarantovan.
Sada kada sam vas naoružala sadržajem sa dobrim ukusom… ili bar sadržajem čiji ćete ukus dugo, dugo pamtiti ostaje vam samo da se prepustite. Prepustite se divnom osećaju kad vam žmarci prolaze celim telom, kad vam srce malo jače zalupa i adrenalin vas obuzme. Ne, to nije zaljubljenost, to je samo znak da film dobro radi posao. I to đavolski dobro.