Radujte se, Đunđi Ito je ponovo među Srbima. Trebalo je da prođe sedam godina od objavljivanja poslednje sveske Uzumakija kako bi se drugi rad ovog japanskog majstora horora našao pred domaćim čitaocima. Razlozi za kašnjenje su opravdani i ne bih da ih navodim, važno je da ponovo možemo da uživamo u morbidnostima ovog autora.
Već sam ranije pisao o Uzumakiju i naveo zašto mangu smatram jednim od najboljih horor stripova i zašto Ito zaslužuje poštovanje koje uživa. Nažalost, domaći čitaoci kasne za svetom tako da su morali da čekaju do 2013. godine kako bi se upoznali sa njegovim stvaralaštvom (tu ne računam one sa perfektnim znanjem engleskog jezika). Za razliku od Uzumakija u kome nam je predstavljen vrhunac kosmičke strave, u mangi Gjo, koja je skoro objavljena kod nas, užas ima potpuno drugo lice. Ostatak teksta sadrži potencijalne spojlere tako da čitate na sopstvenu odgovornost.
Naša priča prati ljubavni par tokom odmora na Okinavi u vikendici momkovog ujaka. Tokom ronjenja momak je naišao na čudno biće, ali nije mogao da ga osmotri zbog novopridošlih ajkula. Svoje neobično iskustvo je ispričao devojci koja ima izraženo osetljivo čulo mirisa. Ubrzo ona počinje da oseća neobičan smrad oko vikendice i otkrivaju da je reč o čudnom ribolikom stvorenju sa metalnim nogama koje veoma brzo hoda. Stvar postaje još gora kada više takvih stvorenja počinje da izlazi na površinu i da napada ljude počevši od običnih riba, preko hobotnica, do velikih belih ajkula iza kojih ostaje neuobičajeno jak smrad. Naši junaci bivaju uvučeni u borbu za opstanak čovečanstva zato što se neobična invazija sa Japana proširuje na ceo svet.
Sama Itova ideja da bića podvodnog sveta vrše invaziju na kopno je suluda i genijalna. Zamislite lep i sunčan dan gde se ljudi opuštaju u parku, ćaskaju, deca se igraju na igralištu. Iznenada, kreće stampedo ovih stvorenja što dovodi do opšte panike. Šta tek treba reći o bezbednosnim snagama koje ova situacija dodatno iznenađuje pa ne znaju kako adekvatno da reaguju? Ito je ovu ideju izvanredno razradio pristupivši jednom originalnom viđenju apokalipse.
Što se tiče radnje ona je dinamična i manga se ne ispušta iz ruku nego tera čitaoca da ide dalje čime se otkrivaju novi bizarni prikazi karakteristični za ovog majstora. Za razliku od Uzumakija gde se grozomorni veo misterije otkriva korak po korak, kod Gjoa se već na sredini prve sveske objašnjava poreklo ribolikih bića. Ali uprkos tome Ito je razradio način kako da drži pažnju čitaocima sve uvrnutijim bizarnostima koje postaju sve izraženije kako se napreduje sa čitanjem, naročito u drugoj svesci.
Njegov crtež ne bih komentarisao jer sam već sve rekao u tekstu o Uzumakiju. Pored uverljivo dočaranih čudovišta odlično je prikazao ljudske likove i njihove facijalne ekspresije užasa. Nasmejao me je tokom rasprava glavnih junaka o njihovim problemima u vezi i oduševio prikazima očajnih ljudi u borbi sa pošasti koja ih je zadesila.
Kako sam već rekao, Gjo je objavljen u dve sveske. Prva služi kao odličan uvod u priču, dok u drugoj nivo morbidnosti dolazi do perfekcionizma kako to Ito zna da uradi. Ako se dosad niste uverili u njegove majstorije krajnje je vreme. Kako u Uzumakiju završetak donosi pesimističan ton tako i Gjo krasi završnica nakon koje ćete se zapitati da li ima nade za čovečanstvo.
Kao dodatak u drugoj svesci imamo dve priče koje nemaju veze sa glavnom radnjom, Tužna priča glavnog stuba na mene nije ostavila neki utisak dok mi je Misterija raseda Amigara bila dosta jeziva iako ne patim od klaustrofobije.
Za razliku od Uzumakija koji je jedan od najboljih prikaza kosmičke strave na kome bi i Lavkraft pozavideo, Gjo ima jaku ekološku poruku. Pre svega se odnosi na Itov anti ratni stav koji je izražen kroz poreklo monstruma sa jasnom aluzijom na eksperimente zloglasne japanske jedinice Jedinice 731. Poručuje nam da poštujemo prirodu i šta nam ona daje jer ne bismo voleli da nam uzvrati udarac.
Darkwood je nastavio misiju izdavanja kvalitetnih mangi tako da nas je obradovao sa ovim naslovom. Čuo sam glasine da će nastaviti da prevode Itoa što me dodatno raduje. Lično bih voleo da sledeća priča iz njegove kuhinje bude Tomie. Još više me je obradovala vest da će nova izdavačka kuća Stalker objaviti jedan Itov rad. Reč je o trodelnoj mangi Izopšteni čovek koju možemo očekivati sledeće godine.
Ako ste voleli Uzumaki volećete i Gjo. Ovo je prilika da, ako ste ljubitelji mange i horora, počnete sa skupljanjem Itovih radova jer Darkwood planira da obnovi tiraž rasprodatih svezaka Uzumakija tako da ćete moći sve odjednom da kompletirate i uronite u Itov košmarni svet.