Dobro. Pitanje na koje svi znate odgovor. Koja tri pisca se smatraju za tzv. „Veliku trojku“ naučne fantastike? Tačno, to su Artur Klark (Arthur C Clarke), Isak Asimov (Isaac Asimov) i Robert Hajnlajn (Robert Heinlein). Njihov značaj se ogleda u tome što su se držali nauke, bili vizionari dostignuća koja su se u vreme dok su stvarali smatrala za nemoguća i malo verovatna i što su razbijali tabue tadašnje palp naučne fantastike. Poslednje se pre svega odnosi na Hajnlajna.
I njihova dela će biti predmet naših predavanja, ne brinite, glavni razlog zašto im dosad nisam posvećivao pažnju je taj što sam želeo da vam približim pisce koji nisu dovoljno poznati novijim ljubiteljima, koji su dodir sa naučnom fantastikom započeli zahvaljujući Laguni i Čarobnoj knjizi. Ne sporim njihov izbor, ali su tu ostali zanemareni brojni kvalitetni pisci, naročito sa Lagunine strane. Zato je na vašem profesoru da vam ih približi predavajući o delima iz zlatnih godina žanra.
Dobro, verujem da su vam poznata imena Reja Bredberija, Ursule Legvin, Stanislava Lema, Filipa K. Dika, H. Dž. Velsa…. Ali koliko vas zna za Frederika Pola, Larija Nivena, Pola Andersona i Kliforda Simaka recimo? Razumem omladince koji prvi put čuju za pomenute autore jer nisu zastupljeni na izdavačkom planu domaćih izdavača, starije ne razmatram jer verujem da je većina čiitala knjige iz Kentaurove i Polarisove edicije. Zato će predmet našeg petog predavanja biti upravo jedno od najvećih dela naučne fantastike iz zlatnih godina. Dame i gospodo, Grad od Kliforda Simaka.
Pre nego što pređem na prikaz romana rekao bih par reči o piscu. Kliford Simak (Clifford D. Simak) spada u jednog od najplodnijih pisaca koji je uneo promene u naučnu fantastiku. Zanat je počeo da peče u palp magazinima specijalnim za palp space opere da bi počeo da piše priče u kojima odstupa od dotadašnjih šablona ušavši u ozbiljnu umetničku književnost. Njegov opus se sastoji od 40-ak romana i zbirki priča koje su pobrale razne nagrade od kojih se mogu izdvojiti tri Hugo i jedna Nebula nagrada. Koleginica Mira Satarić vam je predstavila Tranzitnu stanicu, roman za koji je dobio Hugo nagradu za najbolji roman 1964. godine tako da ću vam ja približiti njegovo najpoznatije delo.
Grad (City) predstavlja još jedan primer fix – up romana, romana objedinjenog pričama koje su međusobno povezane nekom niti uobičajenim u vremenu kada je naučna fantastika počela da poprima svoj kvalitetan književni tok. Ovo remek delo ugledalo je svetlost dana daleke 1952. godine i sastojalo se prvobitno od 8 priča koje su međusobno povezane, da bi sam Simak 1973. godine dopisao i epilog.
Glavna radnja prati legende koje pričaju genetski modifikovani psi uz logorsku vatru o legendarnom biću poznatom kao Čovek koje je nekada naseljavalo Zemlju. U njima se prepričavaju bitni događaji vezani za nastanak pasa i o razloziima čovekovog nestanka sa Zemlje. Kao bitne figure kroz sve priče se provlače porodica Vebster koja je odgovorna za nastale događaje i njihov sluga, robot Dženkins koji je bio nemi svedok istih i kasnije očinska figura Psima.
Sada glasi pitanje zašto je ovo jedan od najznačajnijih naučnofantastičnih romana? Ono što treba naglasiti je da je ovo jedna od najoriginalnijih ideja nestanka ljudske civilizacije sa zemaljskog trona. Za razliku od sličnih dela gde je uzrok nestanka ljudi vanzemaljska invazija, klimatske promene, pandemija smrtonosnog virusa ili nuklearni rat u Gradu je uzrok nestanka ljudi samoća. Visok tehnološki razvoj je nagnao ljude da napuste gradska područja i nasele se na farme i uz hidroponiju je svako gazdinstvo postajalo nezavisno i sa što manje kontakata sa spoljašnjim svetom. Uz to se treba dodati i razvijeni međuzvezdano kolonizatorski put tako da su ljudi počeli da naseljavaju i druge planete, npr. Jupiter. Na zemlji su ostali samo Psi sa dostignutom civilizacijskom i filozofsko društvenom svesti o kojoj je čovek mogao samo da sanja, ostale životinje koje su Psi počeli da podučavaju i roboti.
Simak je svojim poetsko lirskim stilom verno dočarao svet bez ljudi i pastoralne farme koje su neretko bile središte događaja u njegovim delima (Tranzitna stanica npr.). Uz svaku priču je napisao napomene kojima je čitaoca upoznao sa radnjom predstojeće priče iz ugla Psa kao i za ideju da Psi nekadašnje ljude počinju da nazivaju vebsterima po svojim tvorcima. Takođe treba pohvaliti i njegov opis površine Jupitera kao i to što je među prvima pisao o Pantropiji, procesu naseljavanja drugih planeta koji se ne odnosi na teraformiranje i građenje kupola već na modifikacije koje omogućavaju ljudima da žive na drugim planetama.
Šta onda izdvaja Grad u moru ostalih klasika? Pre svega kritika ljudskog društva i njegova nesposobnost da promene svoje životinjske nagone. Iako čitav roman obiluje humanističkim i pacifičkim porukama postavljaju se glavna pitanja da li smo spremni da takvu filozofiju i usvojimo? Veštački modifikovani psi su vrlo uspešno usvojili ta načela za razliku od Čoveka koji je, uprkos napretku tehnologije, ostao na istom intelektualnom nivou o čemu dovoljno govori jedan detalj iz epiloga knjige. Zahvaljujući ovome Grad se može pohvaliti Internacionalnom fantazijskom nagradom za naučnofantastičnu knjigu 1952. godine. Sama tematika i nagrada su dokaz zašto je Grad među remek delima fantastične i sveukupne književnosti.
Za kraj bih rekao da ako dosada niste čitali Simaka, počnete od ove knjige ili od Tranzitne stanice. Kupiće vas za sva vremena…