He-Man and the Masters of the Universe – priča o igračkama, drugarstvu i detinjstvu

Ovo je priča o Hi Menu i Gospodarima svemira (He Man and the Masters of the Universe). Priča o biznisu. Priča o igračkama, crtanim filmovima i stripovima. Priča o drugarstvu za ceo život i srećnom detinjstvu.

Biznis kao i svaki drugi

 

Tokom osamdesetih Hi Men i Gospodari svemira su bili neizbežni deo pop kulture tog vremena. Fenomen koji je bio prirodan nastavak histerije za lutkicama-igračkama za dečake koji je počeo još od prikazivanja prvog filma Ratovi Zvezda (Star Wars) koji je ispratila prodaja igračaka lutkica junaka iz filma. Kada je Džordž Lukas prodao kompaniji Kener (Kenner) licencu za proizvodnju igračaka sa likovima iz filma, to je bio poslovni potez koji je u potpunosti preoblikovao način razmišljanja u poslovnom svetu, a koji je kasnije njemu i kompaniji i drugima koji su naučili na tom primeru doneo basnoslovne količine novca. Počelo je masovno stavljanje likova iz popularnih filmova na sve i svašta i astronomske cifre su krenule da se slivaju na račune kompanija koje su učestvovale u licenciranju, proizvodnji, distribuciji i prodaji.

Malo je poznato da je tadašnji izvršni direktor kompanije Matel (Mattel), koja je bila jedna od tri najpoznatije kompanije koje su proizvodile igračke, a posebno lutke, smatrao da bi bio promašaj platiti 750,000 američkih dolara za licencu za proizvodnju igračaka likova iz filma Ratovi zvezda. Naravno, po uspehu konkurencije odmah je shvatio da je pogrešio, ali i da je potrebno da kompanija (p)ostane konkurentna i tražio je od svog kreativnog tima da osmisli lutkice za dečake. Dizajner i ilustrator koji su kreirali pakovanja za najpopularniju lutku za devojčice svih vremena – Barbiku (Barbie), dobili su novi izazov. Obojica su imali mnogo ideja, ali ključna stvar je da su obojica razmišljali o mišićavom ratniku varvarinu koji bi bio vešt sa mačem. Dok je dizajner Rodžer Svit (Roger Sweet) zamišljao ratnika koji bi mogao da se stavi u više različitih okruženja (vojno, fantastično, svemirsko), ilustrator Mark Tejlor (Mark Taylor) se oslanjao na skice iz detinjstva koji su, gle čuda, bile bazirane na fantazijama dečaka. Izliveni su uzorci i priča je ukazivala na heroja koji putuje kroz vreme, ali Matelovi stručnjaci za marketing su odlučili da žele junaka za šlemom koji podseća na šahovskog piona (pogledajte sliku) i tako je stvoren lik Hi Mena uz Tejlorove dodatne skice i ideje za sporedne likove. U prvim iteracijama, Hi Men je bio i besni viking, sve dok nakon mnoštva testiranja uzoraka nije ustanovljeno da bi junak trebalo da bude sa malo više duše.

Tako je stvorena plejada dobrih i zlih likova sa kojima su se u pakovanjima našli stripovi kroz koje je postavljena priča i kroz koje se objašnjava ko je zao, a ko dobar. Međutim, direktori lanaca prodavnica koji su trebali da unovče lutkice, nisu bili zadovoljni, pa je direktor marketinga Matela rešio da improvizuje rekavši im da njegova kompanija ima u pripremi jednosatni animirani specijal (koliko teško može da bude da se napravi crtani film od sat vremena?).

Hanna-Barbera su prvi koji su dobili i odbili ponudu da naprave crtani film. Iz Matela su se obratili kompaniji Filmation koja je prethodno pravila animirane reklame za njih. Nakon odbijanja od strane najvećih televizijskih emitera u SAD, predsednik kompanije Filmation je predložio da se umesto dugometražnog animiranog filma napravi 65 epizoda koje bi se prikazivale na lokalnim televizijama tokom radne nedelje. Ovaj model prikazivanja je usvojen i serija je počela da se prikazuje 1983. godine. Tokom 1984. godine kada su Hi Men i Gospodari svemira bili na vrhuncu slave, preko malih ekrana ih je pratilo 9 miliona gledalaca svakog popodneva.

Naravno, crtani filmovi i stripovi su bili alat za popularizaciju likova i pospešivanje prodaje igračaka, ali u to vreme dečaci od 4 do 12 godina su imali sve uslove za pričanje priča kroz igru i manifestaciju izmaštanog, pri čemu je na kraju svake epizode postojala kratka ali obrazovna poruka.

Crtane serije, film, figurice i stripovi

Radnja crtane serije je bila jednostavna. Eterniji i njenim stanovnicima preti stalna opasnost od strane zlog Skeletora i njegovih podanika koji žele da vladaju njome. Na prestolu sede kralj Randor i kraljica Marlena. Njihov sin, princ Adam poseduje mač moći koji kada podigne u vis i izgovori čarobne reči postaje najmoćniji čovek u univerzumu, zaštitnik Eternije, Hi Men, a njegov verni mačak Krindžer postaje Borbeni Mačak. Naravno, Hi Men pored nadljudske snage poseduje i visok nivo inteligencije, pa neretko pored snage koristi i dovitljivost kako bi stao na put Skeletoru. Ipak, najveća snaga Hi Mena leži u njegovim prijateljima od kojih samo njih troje zna da je on zapravo princ Adam. Orko je bleskasti, šeprtljasti čarobnjačić u crvenoj odori koji je zadužen za smešne situacije. Oružar (Man-At-Arms) je komandant kraljeve garde i najverniji prijatelj kraljevske porodice. Čarobnica Zoar je čuvar zamka Grejskal kojim Skeletor želi da zagospodari kako bi se dokopao ogromne moći koja stoji u tajnim odajama zamka. Ne treba zaboraviti ni Tilu (Teela) ćerku Oružara koja je Adamov prijatelj od ranog detinjstva. Tila podseća na amazonku, hrabra je i vešta sa oružjem. Seriju i ambijent odlikuje okruženje prepuno fantastičnih elemenata. Izgled junaka i okoliša podseća na dela epske fantastike. Originalna serija Hi Men i Gospodari svemira se prikazivala 1983. – 1985.

Hi Men je 1985. godine dobio i sestru Širu. Serija Šira: Princeza moći (She-Ra: Princess of Power) je nasledila originalnu seriju i prikazivala se 1985. – 1987. Pored junaka koje smo navikli da gledamo i koji se ovde pojavljuju povremeno, ovde upoznajemo novo okruženje i nove zlikovce pre svega. Radnja počinje kroz dugometražni animirani film kroz koji upoznajemo nove junake. Kada se mač poput Hi Menovog pojavljuje u Grejskalu, Čarobnica ga poziva i obelodanjuje tajnu da je zli vladar planete Eterije i nekadašnji Skeletorov učitelj magije Hordak oteo njegovu tj. Adamovu sestru bliznakinju dok su bili bebe i odveo je kroz portal na Eteriju. Hi Men odlazi u potragu za davno izgubljenom sestrom u svet koji ne poznaje i susreće se sa najvećim problemima do sada.

Avanture Hi Mena i Šire su izrodile i božićni specijal koji mi zbog izvedbe posebno drag.

Krajem osamdesetih, preciznije 1987. godine pojavio se igrani film Gospodari svemira (Masters of the Universe) sa Dolf Lundgrenom (Dolph Lundgren) kao Hi Menom i sjajnim Skeletorom Frank Langelom (Frank Langella). Film je radila kompanija koja je najpoznatija bila po proizvodnji akcionih hitova osamdesetih poput Američkog Nindže 1, 2 i 3 (kasnije i 4 i 5) ili recimo filmova sa Čak Norisom kao što je Delta odred. Popularniji je bio na videu nego u bioskopima. Radnja filma je bila većim delom smeštena na Zemlju. Uz pomoć svog Kosmičkog ključa, Eternijski izumitelj Gvildor tokom bekstva od Skeletorovih zlih hordi vodi naše junake u njima neobičan svet gde susreću mladog muzičara (Robert Duncan Mcneill poznat po ulozi Toma Parisa iz serije Zvezdane staze: Vojadžer) koji će im pomoći da nađu melodiju koja treba da ih odvede kući. Humor u filmu je dobar. Čuveni epizodista osamdesetih Džejms Tolkan (James Tolkan – Povratak u budućnost, Top Gan) unosi posebne momente sa likom nervoznog detektiva, a u filmu jednu od važnijih uloga igra i jedna od čuvenih Prijatelja tada mlađahna Kortni Koks (Courtney Cox). Akcija nije loša, ali duh stripova i animirane serije nije prenet onako kako su fanovi očekivali, pa je film brzo ostao „zakucan“. Vratim mu se ponekad kada ga „uhvatim“ na televiziji. Zanimljivo je da je film dobio i strip izdanje.

Serija Nove avanture Hi Mena (The New Adventures of He-Man) se pokazala kao potpuni promašaj i brzo otišla u zaborav. Prikazivala se 1990-1991 i za razliku od originala, više je sadržala elemente naučne fantastike… loše naučne fantastike. Dovoljno o njoj, Matel je do tada već zaradio na Mastersima za to vreme enormnu cifru od dve milijarde dolara.

U periodu 2002-2004 na Cartoon network kanalu se prikazivala modernizovana serija pod istim nazivom kao i original, Masters of the Universe. Crtež je bio veoma lep, a radnja je bila konzistentnija u odnosu na originalnu seriju. Najveća razlika je bila u tome što je princ Adam prikazan kao dečak, klasičan pubertetlija koji upada u nevolje, dok kada se pretvori u Hi Mena, postaje krupan i snažan čovek, koji rešava probleme sa zlikovcima Eternije i šire. Na taj način se razbija najveća mana originalne serije gde smo se svi od početka pitali kako to da niko ne vidi da je Adam zapravo Hi Men, jer razlika u tenu i odeći i nije neka razlika. Nova serija je vrlo dobro prošla kod publike i prikazane su dve sezone. Zanimljivo je da se na početku serije demistifikuje kako je Keldor postao Skeletor, a kasnije se otkriva priča vezana za kralja Grejskala.

Sećam se da je prvi Masters koga sam dobio bio Rio Blast. Revolveraš sa Eternije. Imao je brkove, plavu majicu i braon pantalone, a na leđima je imao pucaljke koje je mogao da nakači preko glave a imao je i pištolje koji su iskakali iz kolena, ruku i grudi. Bio je jako kul igračka. Sledeći Masters koga sam dobio je bio Skeletor, a tek nakon njega Hi Mena. Usledili su Krindžer sa borbenim oklopom i Skeletorov Pantor, pa su glavni junaci mogli da jašu u bitku. Posle su se ređali razni likovi sve do 1989: Stratos, Ram-Man, Beast-Man, Hordak, Moskitor, Modulok, Moss-Man, Mekaneck, Roboto, Sy-Klone, Gvildor i drugi. Galerija junaka i zlikovaca je veoma široka. Divna stvar kod Mastersa je bila ta što ste mogli da im menjate rekvizite. Mačevi, pucaljke, sekire, štitovi, štapovi, koplja, sve ste mogli da koristite na bilo kojoj figurici. Postojale su i različite verzije likova, pa je Hi Men imao nekoliko oklopa i oružja koje ste mogli da menjate. Neki likovi su imali mehaničke zezancije, pa je recimo Ram-Man imao mogućnost da ga pritisnete na dole i kada pritisnete dugme na nozi, on bi skočio visoko. Hordak je iz grudi ispaljivao projektil koji smo iz nekog razloga zvali „burence“. Postojali su i zamak Grejskal, Skeletorova jazbina i drugi objekti, ali su oni zaista bili skupi. Naravno, postojale su i kopije koje su bile znatno lošijeg kvaliteta u odnosu na originalne figurice, ali i one su često bile dovoljne da se igra zahukta. Mnoge figurice se i dan danas čuvaju u roditeljskoj kući. Stripovi, nažalost, nisu odoleli vlagi i prokišnjavanju, ali zahvaljujući internetu postoje u arhivi na hard disku, kao i sve epizode originalne serije.

Volim ja i Povratak u budućnost, Ratove zvezda, Indijanu Džonsa, Terminatora, E.T., Gunise, Poslednji let navigatora, Poslednjeg zvezdanog borca, GIJOE, Beskrajnu priču, Willow, Legendu, Lavirint, filmove Džeki Čena, Brus Lija i Čak Norisa i razne druge stvari, ali kroz ovu animiranu seriju sam jasno naučio da razlikujem dobro od zlog, ko je prijatelj, a ko neprijatelj, kao i to da je najveće bogatstvo imati prave prijatelje, što nije uvek jednostavno kada si dete. Uz Masterse sam naučio i da čitam latinicu pošto u video klubu nije bilo sinhronizovanih crtaća, pa sam uz pomoć titlova i bake koja mi je u početku čitala, savladao i latinicu. Tako sam prirodno prešao na stripove koji su izlazili jednom mesečno. Marvel Stars Comics izdanja su štampana na srpskom jeziku i svih 13 komada su mi se izlizali od čitanja. Stripovi sa nešto kvalitetnijim crtežom su izlazila krajem osamdesetih u izdanju London Edition Magazines, a kod nas je prevedeno i štampano 12 brojeva od 75 koji su izašli. DC je izdao nekoliko serijala poslednjih godina koje odlikuju brutalnije priče koje nisu toliko za mlađu populaciju. Izašao je i serijal DC Universe vs Masters of the Universe u kome se pojavljuje Džon Konstantin (Constantine) i drugi magijski likovi iz DC svetova. Naravno čitala su se izdanja koja su dolazila uz figurice na raznim jezicima. Španski nisam razumeo, ali su crteži bili sjajni. Zanimljivo je da je DC još 1982. godine objavio krosover strip pod nazivom Superman and the Masters of the Universe: From Eternia – With Death! U ovom izdanju Supermen nekako završava na Eterniji gde Skeletor uspeva da ga kontroliše uz pomoć magije u nameri da iskoristi njegovu snagu i uništi Hi Mena.

 

Priča o igri, drugarstvu za ceo život i srećnom detinjstvu

Osamdesete su verovatno sa mnogih aspekata jedno od najinteresantnijih decenija u poslednjih sto godina. Izrodile su mnoge kreativne umove zbog kojih imamo mnoge stvari koje su danas deo svakodnevnice, ali i neizostavne elemente pop kulture na koje se danas mnogi referenciraju. Mnoštvo je filmova i serija na koje sa ove distance gledamo kao na nešto pozitivno i nevino. Iako tehnički prevaziđeno, i dalje sva ta dela imaju neku iskru koja nam drži ono isto osećanje i uzbuđenje koje smo osećali kao deca i čini da svi ti sadržaji odolevaju zubu vremena. Dobro, bilo je i loših primera poput Supermena 4. Mnogi će reći da je i film Gospodari svemira potpuni promašaj, ali ne može se poreći da i kao takav nosi duh jednog vremena u kome su se priče pričale na poseban način i dozvoljavale publici, a posebno onoj mlađoj, da ih konzumira, uključi maštu na maksimum i sa ushićenjem preoblikuje i reprodukuje iznova i iznova. Mogu za sebe da kažem da sam dete tog vremena. Jedno od najlepših sećanja na detinjstvo me veže za bezbrojne sate koje sam proveo igrajući se mačem moći koji me je pretvarao u heroja Eternije. „Sive lubanje siloooom!“ govorio sam dižući mač moći u vis, a zatim: „Ja imam mooooć!“ Sva deca u slepoj ulici, su jurili za mnom u boj protiv Skeletora i njegovih zlih podanika. U to vreme Gospodare svemira smo zvali jednostavno Mastersi (recimo Dži Aj Džo smo zvali Džidžojci, Barbi je bila Barbika, a Voltron je bio Voltron). Ujutru sam gledao tri epizode Hi Mena na VHS kaseti, a potom bih izašao sa mačem ispred kuće gde bih vitlao njime do iznemoglosti uz obavezne scenarije iz epizode odgledane prethodne večeri (i snimljene na video kaseti). U mom kraju uglavnom nije bilo mojih vršnjaka osim moje najbolje drugarice Milice. Uvek je imala strpljenja za moje gnjavljenje sa doručkom, ručkom i večerom i čekanje na zajedničku igru. Elem, tokom leta nakon ručka bi se našli i igrali sa Mastersima, a narednog dana bi se u istom periodu igrali sa Barbikama. Ja sam bio Ken. Onda bi obično gledali crtaće ili igrali društvene igre i onda, kada prođe vrućina, ponovo napolje. Ulica je bila rmbava i kaldrmisana, pa je okoliš uz poljanu na ćošku podsećao baš na Eterniju. Opet bih vitlao mačem kao Hi Men. Milica je bila Tila, ponekad Čarobnica Zoar, a ponekad i Zla Lin. Njoj nije smetalo da bude jedan od Mastersa, meni nije smetalo da budem Ken. Njoj nije smetalo da bude Skeletor, Hordak ili sporedni lik kada treba, meni nije smetalo da stavljamo Barbiku i Kena na spavanje u krevet u Barbi koferu koji je imitirao sobu. Uveče bih odgledao novu epizodu Mastersa, večerao i dok bi majka uspavljivala brata, sedeo bih na svojoj kamp stoličici u kuhinji sa ocem i pod svetlom aspiratora bih otplovio u svet stripa sa junacima Eternije. Verovatno bih nakon toga sanjao Eterniju i Masterse, a ujutru opet sve ispočetka. Milica i ja se i danas družimo i trudimo se da budemo kreativni, a specifičnu melodiju sa špice otpevamo i dan danas (tatatatata-ta-tata-ta-tata-tatatatataaa-ta-ta).