Hladna preporuka – Ghost in the Shell: Stand Alone Complex (+ 2nd gig i Solid State Society)

Verovatno su mnogi od vas čuli za anime film „Ghost in the Shell“ iz 1995. To jest, makar se nadam da jeste. Neki od vas su ga možda i pogledali!

Ova serija ima jako malo veze sa tim filmom. Ovo je zasebna priča smeštena u sličnom, ali odvojenom svetu, sa donekle sličnim likovima i srodnom tematikom. Dakle, recimo, ono što su novi Star Trek filmovi za Star Trek serije – samo ne po pitanju kvaliteta.

Priča se dešava u Japanu, 2030. godine. U ovom dobu, većina ljudi su makar delom kiborzi. Skoro svi imaju kibernetički mozak i to im dozvoljava da se povežu sa raznom mašinerijom, drugim ljudima, i internetom, bez potrebe za dodatnim uređajima.

Glavni likovi su članovi vladine organizacije za javnu bezbednost pod imenom „Odsek 9“ – u suštini specijalna jedinica koja se sastoji od izuzetno veštih ljudi, primarno kiborga, prikupljenih uglavnom iz vojske i policije. Ovaj odsek se bavi rešavanjem zločina povezanih sa kibernetski poboljšanim pojedincima i korupcijom unutar državnog sistema.

U prvoj sezoni, glavni slučaj se bavi potragom za izuzetno veštim, anonimnim hakerom koji je već prešao u legendu, pod imenom „The Laughing Man“. Tokom te istrage, članovi Odseka 9 nabasaju na nešto mnogo veće…

Druga sezona (2nd GIG) se dešava dve godine posle prve. Zaplet se vrti oko terorističke organizacije pod imenom „Individual Eleven“, i njenom povezanošću sa sve većim nemirom među izbeglicama koje je Japan udomio posle trećeg i četvrtog svetskog rata.

Film, Solid State Society, se dešava dve godine posle druge sezone. Tokom njega, Odsek 9, kroz istragu misterioznih samoubistava bivših vojnika iz zemlje po imenu „Siak“, otkriva izuzetno čudnu zaveru.

U obe sezone, epizode su u suštini podeljene na dva tipa – one koje se bave glavnim zapletom sezone i „samostalne“ epizode koje se bave pojedinačnim slučajevima, nevezanim, ili slabo u vezi sa glavnom istragom. Prva sezona ima više „pravih“, samostalnih epizoda koje uopšte nisu povezane sa centralnom istragom, dok su u drugoj skoro sve na neki način u dodiru sa glavnim zapletom.

 

Serija, kao celina (uključujući i film), ima skoro sve što biste poželeli – dobru akciju, misteriju, intrigu, dramu, nešto komedije tu i tamo, i tako dalje. Sve je to upakovano u lepu sajberpank ljušturu sa dobrom animacijom i glumom.

Glavni zapleti obe sezone i filma su puni intrige, dobrih preokreta i uzbudljivih momenata, ali nisu laka hrana. Morate pomno pratiti radnju da bi pohvatali sve jer ovo nije serija koja će stati i detaljno objasniti šta se zbiva ili ponoviti neke informacije više od jednom.

 

Što se tiče samostalnih epizoda, tu kvalitet varira. Neke su sjajne i mogu se gledati kao odlična samostalna dela, dok su neke užasne i na nivou neke slabije serije sa SyFy kanala.
Ipak, uopšteno gledano, ima više dobrog nego lošeg. Skoro svaka epizoda predstavlja neki zanimljiv naučnofantastični scenario (često inspirisan klasičnim filmom ili stvarnim događajem), i obrađuju interesantne teme, ali ne rade to uvek na zadovoljavajući način. Serija upotrebljava puno različitih pristupa pripovedanju u tim samostalnim epizodama – nekada je to iz perspektive sasvim novog lika, nekada je sve uramljeno u priču sa nepouzdanim naratorom, i tako dalje. Postoji čak i čitava epizoda zasnovana na razgovoru gomile anonimnih ljudi u nečemu što je u suštini VR verzija internet četruma. Naravno, ovakve eksperimentacije ne funkcionišu uvek.

Ipak, čak i loše samostalne epizode su često iskorišćene za dalje razrađivanje odnosa između glavnih likova i produbljivanje njihovih ličnosti, često kroz veoma proste, svakodnevne situacije. Stoga, nijedna epizoda nije potpuno traćenje vremena.

Nisu svi likovi jednako dobro karakterizovani, ali oni bitni su prikazani kao potpune osobe, sa vrlinama i manama, i nisu tu samo da ispunjavaju neki stereotip. To važi i za dosta likova koji se pojavljuju samo u jednoj epizodi.

Većinu antagonista, takođe, nije lako strpati u neku kategoriju kao što je „belokosi nihilista“, ili slično. Nisu ni zli čisto da bi bili zli i često možete da saosećate sa njima na neki način, a povremeno su i veoma slični glavnim herojima. To je zato što članovi Odseka 9 ne prezaju od korišćenja nekih veoma neherojskih metoda i sasvim je jasno da ni oni nisu u potpunosti klasični „pozitivci“.

Neke od tema koje ova serija obrađuje su, recimo, razmatranje granice između čoveka i mašine – gde je i da li uopšte postoji jasna granica. Zatim, uticaj sveopšte povezanosti i interneta na ponašanje ljudi. Postojanje duše i njen prenos u digitalni oblik. Odnos između uma i tela i njihova povezanost ili odvojenost. Mogao bih do sutra da nabrajam.
Takođe, ovo je jedan od retkih animea koji skreće pažnju na izuzetnu mržnju prema strancima koja postoji u japanskom društvu, nešto na šta se japanski mediji retko osvrću.

Mnoge od ovih tema su i dan-danas veoma relevantne (možda čak i više nego tada), iako je prošlo oko petnaest godina otkad je ovaj anime napravljen.

Animacija i dalje izgleda impresivno, i ovaj petnaestogodišnji anime sa lakoćom može da posrami mnoge aktuelne TV anime serije u ovoj oblasti. Čak i po pitanju mešanja CGI modela sa 2D animacijom je daleko ispred većine skorašnjih naslova. Akcione scene prednjače po pitanju kvaliteta animacije mada ima i nekih sporijih, jednostavnijih scena koje su prelepo skrojene.

Najveća zamerka u vizuelnom predelu je to što se glavni ženski lik, Motoko Kusanagi, oblači kao striptizeta. Niko ne nosi takvu odeću svakodnevno. Prosto izgleda blesavo. Makar u drugoj sezoni navuče neke pantalone umesto čizama do butina.

Muziku je komponovala Yoko Kanno. Ako ne znate ko je, potražite je, i verovatno ćete shvatiti da ste gledali makar jedan anime na kojem je radila. Spomenuću Cowboy Bebop, Escaflowne, Darker than Black,…itd. Muzika je ovde, stoga, veoma dobra i prikladna, sa dosta elektronskih i tehno uticaja. Zvuči prikladno futuristički u većini situacija, mada ima i lepih, laganijih melodija na klaviru ili akustičnoj gitari, rezervisanih za emocionalnije scene.

Sve u svemu, ovo je majstorski napisana i sjajno animirana akciono-detektivska serija, ogrezla u sajberpanku. Ima mnogo više ispod površine od tipičnog animea i obrađuje neke zanimljive filozofske, psihološke i sociološke teme. Ako želite da vidite nešto takvo, ovaj anime je za vas.

Mada, čak i ako samo hoćete da gledate dobar akcioni anime sa zanimljivom pričom, lepo će vam leći, a sve ostalo što sam spomenuo će biti samo zgodan bonus. Svakako pruža više od neke aktuelne sezonske tabačine.

Ova serija će vam se verovatno svideti i ako volite Psycho-Pass, pošto taj anime liberalno i očigledno krad-ovaj, mislim, vuče inspiraciju iz GitS:SAC.

Toliko od mene, za sada.