Prvobitna ideja, kada sam započeo rubriku o klasicima žanra, mi je bila da čitalačkoj publici predstavim klasike koje bi svaki ljubitelj fantastične književnosti trebalo da pročita, a da to nisu dela Artura Klarka, Isaka Asimova, Roberta Hajnlajna i drugih zvučnijih imena. Ali, posle par tekstova nisam mogao da zamislim ovu rubriku bez njih tako da sam pisao i o nekim njihovim najpoznatijim delima poput Klarkove Rame, Ja robot od Isaka Asimova i Hajnlajnovog Stranca u tuđoj zemlji. Posle duže pauze, što zbog pisanja drugih tekstova, mojih autorskih radova i privatnih obaveza vraćam se ovoj rubrici.
Većini ljubitelja fantastike su na pomen klasika prva asocijacija, pored otaca fantastike Žila Verna i Herberta Džordža Velsa, pisci sa zapadne hemisfere poput već proslavljene zlatne trojke, Frederika Pola, Ursule Legvin, Filipa Dika…Rečju, pisci koji su doprineli razvoju fantastike, ali ne treba zapostaviti ni istočni blok. Odatle je svakako najzvučnije ime Stanislav Lem, uz njega valja pomenuti i Jozefa Nesvadbu, KarelaČapeka, Jevgenija Zamjatina, Jaceka Dukaja. U ovom tekstu ću pisati o jednom tandemu koji se, uz Stanislava Lema, smatra najboljim predstavnicima istočnog bloka i sa kojima se, zahvaljujući jednom domaćem izdavaču publika ponovo upoznaje. Reč je o braći Strugacki i ovaj tekst je na neki način protest protiv apsurdnog kancelovanja svega ruskog zbog trenutne situacije.
Za braću Strugacki, Arkadija i Borisa, se može reći da su na adekvatan način predstavili snagu ruske naučne fantastike. Njihove priče su, pored ruskih, objavljivane i u časopisima sa druge strane Atlantika, poput AmazingStories i bili su gosti svetske konvencije naučne fantastike održane 1987. godine u Brajtonu. U početku su na njihov stil uticali pisci poput Ivana Jefremova i ranog Stanislava Lema kroz viđenja optimistične naučne fantastike, da bi vremenom počeli da grade svoj složeni stil po kome su postali poznati i zahvaljujući kome njihova popularnost neprekidno raste. Tvrdokornu fanbazu imaju u Estoniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj, bivšim republikama SFRJ i Nemačkoj.
Teme kojima su se bavili u svom bogatom opusu (objavili su preko pedesetak zajedničkih romana i priča) variraju od nemogućnosti uspostavljanja prvog kontakta do distopijske fantastike sa verno prenetom kafkijanskom atmosferom u kojoj je pojedinac osuđen na propast u borbi protiv sistema. Svakako, prva asocijacija na njihovo stvaralaštvo, je Piknik pored puta, jedno od najpoznatijih dela sa tematikom prvog kontakta po kome je Tarkovski snimio svoje remek delo, Stalker. Od ostalih vredi izdvojiti Teško je biti bog, Pužgolać na urvini, Ponedeljak počinje u subotu i Hotel kod poginulog alpinisteo kome ćemo nešto opširnije u ovom tekstu..
Hotel iz naslova isprva deluje kao i svaki drugi hotel sakriven u zabitnim planinama što je garancija za skoro idealan odmor. Ali Peter Glebski, policijski inspektor i ujedno protagonista, će se ubrzo upoznatisa njegovim vlasnikom i plejadom neobičnih gostiju. Umesto odmora naći će se u centru čudnih događaja koji će kulminirati misterioznim ubistvom. I tu počinje ova specifična detektivska priča sa elementima fantastike. Dalji tekst sadrži moguće spojlere.Za razliku od njihovih ostalih dela pisanih složenim jezikom, stil Hotela kod poginulog alpiniste je prost i jednostavan. Braća Strugacki su u duhu najboljih majstora detektivskog žanra napisali ubedljivu detektivsku priču sa malim naznakama fantastičnih elemenata. Peter Glebski, junak i narator, je prava slika i prilika HerkulaPoaroa i Šerloka Holmsa i nećete moći da se ne saživite sa njim. Slučajno se našao na poprištu neobičnog slučaja i umesto odmora odlučuje da iskoristi svoje detektivsko umeće kako bi razrešio misteriju. Ostali likovi su takođe odlično razrađeni, svako je originalan na svoj način i čini deo jedne velike slagalice. Kako priča dalje odmiče, polako se odmotava klupko k saznajemo da su neki od gostiju emisari sa druge planete (tako je, svemirci su krivi za sve, jedino Nikola Simić nedostaje ;)) sa zadatkom uspostavljanja prvog kontakta sa Zemljanima ne sluteći da su naišli na bića koja nisu sposobna da ostvare kontakt ni sa pripadnicima svoje rase, kamoli sa došljacima iz svemira. Poput Lemovih romana Solaris, Glas gospodara i Fijaska i Hotel kodpoginulog alpiniste i ako upakovan u detektivsku priču, predstavlja još samo jednu varijaciju već poznate tematike nemogućnosti ostvarivanja prvog kontakta ispričane na jedan originalan način.
Po ovoj knjizi je 1979. godine snimljen film u sovjetskoj produkciji koji verno prati dešavanja iz knjige. Kod nas je objavljen u ediciji Kentaur rame uz rame sa najboljim delima SF žanra (o nekima sam već pisao u ovoj rubrici) i nadam se da će Čarobna Knjiga, koja je otkupila prava za Strugacke objaviti i ovu knjigu.
Ako do sada niste čitali ovaj tandem počnite od ove knjige. Ona je idealni uvod za njihov složeni, fantastični svetu kom smeštaju svoje vrhunske priče koje nećete zaboraviti.