ŽANR: superheroji/naučna fantastika
ORIGINALNI NAZIV: Batman: The Dark Knight Returns
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
SCENARISTA: Frenk Miler
CRTAČ: Klaus Janson
KOLORISTA: Lin Varli
ZEMLJA: SAD
GODINA IZDAVANJA: 1986.
OCENA: 9
Ovo je vrlo posebno izdanje za sve one koji su dublje zagazili u materiju devete umetnosti. Čarobna knjiga ga objavljuje u biblioteci DC GOLD specijal, dakle, među najuticajnijim DC ostvarenjima. Politika Čarobne knjige je takva da nam donose dosta novih izdanja, takoreći direktno ispod prese. Ali ne zaboravljaju dela koja su menjala devetu umetnost. Kad smo već kod toga…
Čak i oni koji ne prate strip sa nekom ogromnom pažnjom bi na pitanje ko su najpoznatije strip face odgovorili sa imenima Frenka Milera, Alana Mura i najverovatnije Nila Gejmena. Za ovo postoji dobar razlog, prva dvojica su uvela strip žargonski rečeno u mračno doba donoseći mu ono šta su šesta i sedma umetnost odavno bile uvele. To jest, sivilo i mogućnost smrti. Strip pre grafičkih romana Povratak mračnog viteza i Nadzirači je uglavnom strip u kom su junaci nedodirljivi iz epizode u epizodu i mladoliki, vreme za njih stoji, a ovo je posebno važilo za superheroje. Slobodno se može reči da su ovo ljudi koji su strip izveli iz vrtića i uveli ga u ozbiljnu umetnost, time što su svojim herojima dali mogućnost da se odaju mračnim i niskim osećanjima, a junaci su počeli da stare, mogli su umreti… Ušli smo u novo doba, u kom je izgradnja karaktera važnija od moći koju poseduje junak ili izgradnje sveta – nestalo je nedoslednosti i jednodimenzionalnosti, lice superheroja i stripa se zauvek izmenilo. Zato je ova grafička novela toliko važna jer, na neki način, ovo je svojevoljni početak izlaska iz geta podzemlja, kako stripa, tako i fantastike. Jednom okušena sloboda se ne ispušta olako, pa su se vremenom ljudi poput Gejmena pobrinuli i da sa zemljom sravne zidine zatvora mejnstrimizujući žanr i umetnost do krajnjih granica, do mere gde više ništa čudno nema ako čitaš fantastiku i stripove sa četrdeset godina ili ako ste žena. Mnogi će reći da su nam napravili medveđu uslugu, zbog pojave mnogo loših i prosečnih dela na tržištu, praktično potcenjivačkih i na nivou onom od pre ovoga, jer su fantastika i strip za decu i lako su štivo. Lično, ne slažem se sa tim, sloboda nema cenu. Sve šta se dešava je normalno, proces evolucije u kom rastemo, na kraju krajeva, književnost i film na početku nisu smatrane umetnostima, pa tako ni strip. Ključ je u razvoju, sve kroz šta prolazimo mejnstrim je prošao stotinama godina ranije. Naoružajte se strpljenjem i budite uvek zahvalni ovim hrabrim ljudima koji su izmenili naš svet nabolje.
Frenk Miler – scenarista i crtač čija dela oduševljavaju ljubitelje devete umetnosti i istovremeno užasavaju apologete hiperrealističnog crteža i stare škole superheroizma. Mi smo se upoznali sa njegovim Derdevilom osamdesetih godina u Eks almanahu, no da bi se podrobno upoznali trebalo je da prođe dodatnih dvadesetak godina. Iako već 40 godina prodrmava učmalu (američku) i klišetiziranu strip-scenu koja je zatrpana stotinama redovnih izdanja raznih izdavača, starih, novih i osveženih likova, ljudima izvan stripovskog miljea postaje poznat, tek sa filmskim ekranizacijama svojih radova. Sve je počelo sa Nolanovom trilogijom, obnovom franšize o mračnom vitezu. Filmovima koji sadrže deliće atmosfere Batmana iz njegovog opusa. Sledi opako mračni Grad greha, u režiji Roberta Rodrigueza, da bi kao kruna ulaska u mejnstrim došla i ekranizacija epskog stripa 300, priče o trista neizmerno hrabrih koji su kod Termopila zaustavili, barem na kratko, napredak silne persijske vojske. Kao crtač nije bogzna šta, ali je nenadmašan u kadriranju, a i u tome da svoje slabosti pretvori u prednosti. Anatomske nepreciznosti postaju deo legitimne stilizacije, čak odlika karaktera likova. U Betmenu ima naznaka stila koji crpi u Gradu greha, s mračnim siluetama, i sa isticanjem ženskih figura senkama.
Klaus Janson – Milerov saradnik u radu na Derdevilu, kao i crtač Zaštitnika, Osvetnika, Spajdermena, Vulverina i Panišera. Kolorista je mnogih drugih junaka.
Lin Varli – kolorista koji koristi mutne akvarele, segment koji je dominantan na mnogo tabli, što je čini ravnopravnim autorom stripa kao uostalom i u skoro svim Milerovim radovima. Naročito je upečatljiv njen polokovski pristup okrvavljivanja scena.
Prošlo je deset godina od kad u Gotamu nije viđen Betmen – i postao je samo mit za mlađe žitelje. A grad se pretvorio u leglo ludila i zločina. Tako da, uprkos bremenu demona koji ga progone i godinama, Brus opet oblači osvetničko šišmiš odelo. Iz Arkama puštaju sve koje je tamo smestio, jer je novo doba u kome su heroji zločinci, političko nekorektni. Novo doba u kom su heroji lovina, progonjeni i….u kom umiru.
Ovo delo nikako nije savršeno, ali baš to ga i čini savršenim. Bilo je neverovatno progresivno u svoje vreme, današnji čitalac će mu gotovo sigurno naći mane ili manje rupe. Autorima je mnogo otežan rad sa dostupnošću informacija, ništa ne sme proizvoljnosti podleći. Vrednost ovog stripa ni ne treba da bude posmatrana isključivo kroz priču i crteže, već kroz borbu za ono što imamo danas. I vrlo je važno to naglasiti mlađima, jer teško da se mogu saživeti sa arhetipom zlikovca u liku sovjeta. Crtež je u odnosu na današnje sveden i bez detalja, i da nije fantastičnog kolora, možda bi nam i promaklo da je to i namera. Priča se isticala u prvi plan. Tako je ovo i delo postalo klasik devete umetnosti. Znam, previše analiziram kvalitetno delo, ali to jedino i možeš sa kvalitetnim delima na više nivoa, i jedino to vodi do progresa.
Ovaj komadić istorije kada su heroji prestali biti bogovi morate imati u kolekciji kao podsetnik, jer se sve češće vraćamo na svemoćne bogove, umesto da idemo ka onom, ljudskom herojstvu koje je ovo delo i unelo kao novinu u superherojski svet.. Biti drugačiji je najteže, ali i najviše vredi, ma čime se bavili. Mislite o tome do narednog stripa ili knjige o kojima ću pisati.