Igra prestola S06E03

Od prvog prikazivanja 2011. godine, „Igra prestola“ je bila serija koja se brzo profilisala kao serija interesantnih dijaloga, smešnih replika i beskompromisne surovosti. Tokom godina prikazivanja, oslanjajući se na Martinovu prozu, serija je imala toliko nezaboravnih trenutaka da bi nam trebalo malo vremena prisetiti se svakog. Međutim, otkako je šesta sezona otišla tamo gde Martin nije, postalo je jasno da serija nije više ono što je nekad bila. A kada shvatite da je bolje razvijeniji odnos između Remzija i njegovih pasa nego između dece Starkovih i njihovih jezovukova, svaka priča postaje apsolutno izlišna.

Treća epizoda šeste sezone se nastavlja tačno tamo gde smo ostavili našeg uskrslog junaka – Džona Snežnog. Nakon rituala koji je poprilično trajao, a koji je inspirisao „Saturday Night Live“ parodiju, Džon Snežni se uzdigao iz mrtvih. Melisandrina vera se, prirodno, vratila u istom trenutku, a ljudi u Crnom Zamku su odmah proglasili Džona Bogom. Džon Snežni je ponovo živ, a povratak iz ništavila ga je koštao samo malo dlaka.

Tematski gledano, pisci su ovde, u nedostatku bolje reči, potpuno promašili temu. Uskrsnuće u Martinovom svetu nije nešto prirodno, nešto normalno, ono ne bi trebalo da bude lako i simbolično. Ono zahteva deo duše. Martin je sam jasno naglasio da nije zainteresovan u vaskrsnuća gandalfovskog tipa, gde se mrtav lik iz smrt vraća neozleđen i čak, jači. Martinova uskrsnuća su protivprirodna te ono što ustane iz mrtvila nije ono što je umrlo. To se najbolje vidi na primeru Kejtlin Stark i Gospe Kameno Srce. Međutim, u seriji, sem manjeg vida posttraumatskog stres poremećaja, Džonu zaista ništa ne fali. Sem naravno, kao što je već rečeno, par dlaka sa glave.

U Mirinu, Varis i Tirion pokušavaju da srede haos koji je Deneris ostavila za sobom. Otkrivši ko finansira pobunu Sinova Harpije – ni manje ni više nego tri okolna grada: Astapor, Junkai i Volantis, Tirion i Varis moraju da se pobrinu da Sinovi Harpije ne dobiju ono što žele, a to je sem svrgavanja Deneris i povratak u robovlasničko društvo. Deneris biva odvedena pred Doš Kalin gde je skidaju samo kako bi joj rekli da će se o njenoj sudbini tek odlučivati i da je najbolje čemu može da se nada upravo ostanak u hramu kalovih udovica. Na putu za Starigrad, Sem i Gili razgovaraju o daljim planovima, kada Sem otkriva Gili da ona ne može ostati sa njime u Cariradu i da će je poslati svojoj kući, u Rožni breg, gde će svoju bebu predstaviti kao Semovo kopile. Situacija u Kraljevoj Luci je i dalje ista. Džejmi i Sersei su u sjajnim odnosima, Tomen je i dalje beskoristan, Ser Robert Strong je i dalje zastrašujući, Malo Veće i dalje zaseda, a Sersei je paranoičnija nego ikada. Sem Serseine potrage za odgovorima i Piselijevog prdeža (nažalost, nije metafora), malo se šta dešava u Kraljevoj Luci.

Povratak na tematsku analizu ove epizode, ponovo nas vraća na čuvenu izjavu jednog od producenata da su „teme stvar školskih eseja“. Možda to i jeste istina ali, nedostatak kohezije između sezona i sama situacija u kojoj imamo Džejmija Lanistera u šestoj sezoni malo ostavlja prostora za diskusiju. Dok je priča Džejmija Lanistera bila jedan od najimpresivnijih delova treće sezone, čini se da smo tri godine kasnije potpuno zaboravili šta se desilo. Isti lik koji je bio siguran da je Sersei pijani i opasni paranoik, onaj lik koji je poslao Brijenu u potragu za Sansom, kako bi je spasao od sopstvene sestre, postaje čovek koji podržava Sersei u njenoj nameri da ima apsolutnu moć. Jednostavno, put iskupljenja na koji su pisci „Igre prestola“ stavili Džejmija pre tri godine se nažalost negde usput izgubio.

U Bravosu, Devojčica nastavlja sa svojim treningom. A kako i Met Murdok, tako i Devojčica napreduje, oslanjajući se na preostala čula. Borba motkama se smenjuje sa ispitivanjem o životu Arje Stark, a Devojčica polako ali sigurno ubeđuje svog tutora da je ona niko. Devojčica kao nagradu dobija da pije iz bunara Kuće Crnog i Belog, a vid joj se konačno vraća. Da li je Arja Stark zaista umrla, a Devojčica zakleta Bezličnim zauzela njeno mesto, ostaje nam da vidimo. Bez veze koju Arja ima sa Nimerijom, daleko je teže diskutovati o mogućnostima.

Na Severu, Lorda Boltona posećuje Lord Amber. Lord Amber, koji bi najverovatnije trebalo da bude sin izgleda pokojnog Velidžona Ambera, dolazi u Zimovrel kako bi sklopio savez sa Boltonom. Razlozi su za to praktični jer se Amber izgleda boji najezde Divljana koje je Džon Snežni propustio kroz Zid. Kako bi dokazao svoju vernost, Amber donosi Remziju poklon – zarobljenu Ošu i Rikona sve zajedno sa Čupavkovom odrubljenom glavom. Nakon gubitka Sanse, čini se da je Remziju pao u krilo još jedan Stark. Međutim, šta se zapravo tu dešava?

Ovu scenu možemo posmatrati na dva načina. Uzeti zdravo za gotovo sve što je rečeno, da sin čoveka koji je proglasio Roba Starka za Kralja na Severu jednostavno smatra da su Boltoni bolji izbor i da je spreman da manijaku preda dete svog bivšeg vlastodršca. Čini se da reči koje je Sansa čula, da „Sever pamti“ izgleda da se ne odnose na gospodare Severa. S druge strane, i ovde malo priča postaje komplikovanija, može se argumentovano tvrditi da je ovo pokušaj takozvane Velike zavere Severa. Za one koji ne poznaju pomenutu teoriju, Velika zavera Severa je teorija prema kojoj se gospodari Severa, zakleti na osvetu zbog gubitaka na Crvenoj svadbi, udružuju zajedno protiv Boltonovih i Frejevih kako bi iznutra uništili vlast. U knjigama, gotovo je očigledno da postoje određeni dijalozi između gospodara. Manderli otkriva svoje karte Davosu, gospa Dastin biva i više nego zainteresovana za kripte Zimovrela gde su se Bren i Rikon krili, Mormonti se javno deklarišu za „Kralja na Severu zvanog Stark“. Da li je moguće da gledamo istu stvar i na malim ekranima? Neki gledaoci su primetili da je Čupavkova glava nesrazmerno sitna u odnosu na glavu Sivog vetra koju smo videli nataknutu na Robovo telo. Da li je moguće da je Čupavko ustvari živ i da je Amber doveo Rikona i Ošu u Zimovrel kao taoce samo kako bi dovršio Remzija? Govorimo o „Igri prestola“ pa ne treba isključiti sve opcije.

Na Zidu, Džon Snežni odlučuje da kazni počinioce sopstvenog ubistva, ili pokušaja ubistva, kako bi sada već bilo ispravno. Njih četvoricu – Alisera Torna, njegove dva saborca i mladog Olija, postavljaju na vešala. Davši im pravo na poslednje reči, Torn govori Džonu da se uopšte ne kaje za ono što je učinio i da bi ponovo sve isto uradio. Džon svojim mačem prekida konop, a četvorica njegovih ubica ostaju da vise. Naredivši Edu da spali njihova tela, Džon skida svoj crni ogrtač govoreći da se njegova straža završila, i po najvećem snegu i hladnoći, samo u odori potpuno nesmetano napušta Crni Zamak.

Za kraj, scene u ovoj epizodi koje su možda i bile najuzbudljivije za čitaoce serijala. Bren i njegov mentor idu ponovo u prošlost, ovoga puta pred sam kraj Robertove bune, kada mladi Ned Stark i njegovi sadrugovi odlaze da nađu Lijenu. Suočeni sa dvojicom Kraljevih gardista kojim je Regar naredio da čuvaju Lijenu Stark, Nedova pratnja počinje bitku. Kraljevi gardisti se dobro drže ubijajući Nedove saborce, a kada Artur Dejn u duelu sa Nedom pokuša i njega da ubije, Hauland Rid se ispreči ubijajući legendarnog viteza. Bren sve posmatra u čudu, verujući da je njegov otac trebalo da pobedi Artura Dejna. Kraj borbe prate ženski vrisci iz kule, a kada Ned potrči da vidi o čemiu je reč, Bren viče za njime. Čini se da ga je Ned čuo, ali Trooki gavran vraća Brena iz vizije govoreći mu ponovo o opasnostima vizija. Govoreći mu da neće biti zauvek u pećini, mora da nauči sve šta mu je potrebno.

Šokantne smrti, zakulisne radnje i prevare, sve je to svakako deo Martinovog opusa. Serijal „Pesma leda i vatre“ svakako da nije štivo za decu, međutim čini se da je ova adaptacija u tolikoj meri fokusirana na šokiranje publike da se čini da se polako gubi smisao. Sa svakom narednom smrću, gledaoci postaju sve apatičniji a ovakvim pristupom režiseri zaista rizikuju da do kraja serijala, gledaoce ne bude više stalo do likova na ekranu. Ono o čemu su mnogi diskutovali, da činjenica da producenti serije znaju kraj ne znači suštinski mnogo, dobija i svoju neospornu potvrdu. „Igra prestola“ postaje serija koja se gleda da bi se videlo šta će se desiti u sledećoj epizodi, a ono divljenje detaljima, replikama, pa čak i motivima i temama, to je stvar prošlosti. Ostalo je iza producenata zajedno sa Martinovom prozom i najboljim trenucima serije.

1 thought on “Igra prestola S06E03

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *