Igra prestola S06E05

Prvo poluvreme šeste sezone „Igre prestola“ je završeno, a pobednik se još uvek ne nazire.  Prvih pet epizoda je obeležilo previše gubitaka, ali i ponovnih susreta i formiranja saveza. Tokom ovog dela sezone, tabla se lepo postavila, a sada je došlo vreme i da se figure, jedna po jedna, pomeraju. A ko je igrač a ko figura je još uvek pitanje na koje nema tačnog odgovora.

Nesumnjivo je petu epizodu obeležilo Hodorovo stradanje. Od svih ljudi u Vesterosu, sa velikim i malim planovima, željama i ambicijama, Hodor je bio jedini koji je bio svega toga lišen. Dobroćudni džin koji je uspevao da izgovori samo jednu reč bio je jedna od omiljenih figura u dosadašnjem delu serije. Međutim u krvavom svetu koji je Martin stvorio a HBO adaptirao, ni oni najneviniji nisu pošteđeni. A koliko god žalili sve one koji su živote izgubili igrajući igru prestola, gubitak onoga koji ni za šta nije kriv svakako da izuzetno teško pada.

Sve ono što je vodilo Hodorovoj smrti i otkrivanju tajne zvuka koji je proizvodio tokom većeg dela svog života se veoma brzopleto i konfuzno desilo. Ljubitelji serije pokušavaju evo već dva dana da logično objasne ko je i šta uradio tokom okršaja u pećini, ali i dalje ostaje misterija kako je zapravo Vilis postao Hodor. Međutim, otkrića do kojih Bren prethodno dolazi su i više nego jasna.

Tajna stara milenijumima o poreklu Tuđina je otkrivena a kada se ugleda užas običnog čoveka dok ga Deca Šume pretvaraju u ledeno čudovište dosta govori o tome kako u Martinovom svetu čak i najveće zlo ili dobro imaju i drugu stranu. Ciklus žrtve i zločinca se nastavlja, a Noćni kralj je tek samo jedan od mnogih koji su u svetu Vesterosa doživeli isto.

Naredno putešestvije kroz svet vizija vodi Brena u sadašnjost samo sada u ralje Noćnog kralja i njegove vojske koji ga obeležava. Bren ovim činom postaje ranjiv a izgleda da je ovim Noćni kralj srušio odbrane koje su branile pećinu. I dok Trooki gavran pokušava da Brenu održi brzi kurs svega onoga što bi trebalo da nauči, Mira i Deca Šume brane ulaz u pećinu. Doživevši neuspeh, povlače se, a u stopu ih prate nekolicina Tuđina i ogroman broj utvara. Trooki Gavran biva ubijen, Leto preklan u pokušaju da zaštiti Brena a jedno od Dece Šume se žrtvuje za Brena. Međutim, šta se zbi sa Hodorom? Iako su posledice odgovora veoma jasne, sam odgovor na to pitanje zahteva izuzetno mentalnu gimnastiku.

Dakle, tokom poslednje vizije sa Trookim Gavranom, Bren se nalazi u Zimovrelu gde posmatra svog oca kako napušta svoj dom. Tokom bitke, Mira preklinje Brena da iskoristi Hodora, što Bren i čini u jednom trenutku, a dok se Mirino „Drži vrata“ pronosi kroz svet vizija, čini se da Bren ne samo da je uspeo da uđe u kožu odraslog, već izgleda da i mladi Hodor doživljava određenu epizodu time dobivši gotovo epileptični napad i ponavljanjem Mirinog „drži vrata“ (hold the door) polako postaje „hodor“.

Putovanje kroz vreme u svetu epske fantastike je nešto što se više vezuje za naučnu, a ne epsku fantastiku. I kao i uvek, ukoliko se jasno ne postave pravila, celokupni koncept postaje izuzetno bespotrebno komplikovan i kontradiktoran. Međutim, treba se podsetiti da je Trooka vrana već postavila temelje: „prošlost se već desila, mastilo se osušilo“   Ukoliko ovo prenesemo na ono što se desilo u poslednjoj epizodi, dolazimo do zaključka da Bren nije ušao u kožu mladog Hodora time izazvavši epizodu koja ga je mentalno osakatila. Međutim, Brenovo prisustvo jeste od značaja jer se čini da ga je mladi Hodor u stvari i video. Da li je Hodor bio zelenvid koji je u stvari video sopstvenu smrt što je uništilo njegov um? Da li je Bren suštinski uspeo da prvo uđe u kožu odraslog a zatim napustivši je, uđe u kožu mladog Hodora? Da li je Trooki Gavran kriv za ovo? Ova epizoda nije dala odgovor ni na jedno od tih pitanja, ali jedno jeste sigurno. Da Hodor nije bio mentalno osakaćen, Bren nikada ne bi uspevao da tako lako ulazi u njegovu kožu i time dođe do pećine Trookog gavrana. Ali takođe da Bren nikada nije došao do pećine, ne bi iskusio vizije i time Vilis ne bi postao Hodor. Ukratko rečeno, vrzino kolo. Ili kako bi Trekiji to rekli, temporalni paradoks.

Hodorova smrt je uspela da dotakne okamenjena srca ljubitelja „Igre prestola“, toliko naviknute na užasne smrti i gubitke omiljenih likova. Ali kako krivi, tako i nevini umiru. A to je lekcija koju Arja Stark uči u Braavosu. Nakon jođ jednog duela motkama, Arja dobija zadatak da ubije jednu od glumica u Izembarovoj trupi čija predstava je parodija na događaje u Vesterosu, a koja uključuje i određene članove Arjine porodice. I konačno dolazimo do trenutka kada će Arja Stark zaista izabrati ko je i šta je – Arja od Kuće Starka ili devojčica u službi Mnogolikog Boga.

Arjina priča je tapkala u mestu popriličan broj epizoda i scene iz Braavosa su odskakale po tempu dešavanja. Međutim, trenutak izbora je pred Arjom. Dosadašnja ubistva su bila lična, precrtavanje imena sa liste smrti, osveta za sve one koje je Arja izgubila. One kojima je mogla, presudila je, ali sada je Arja pred svojim prvim pravim testom. Ubistvo ledi Krejn je neizbežan iskorak koji mora napraviti kako bi postala Bezlični, ali ostavlja se pitanje da li je Arja spremna. Da li je ono tvrdoglavo ponavljanje o spremnosti zaista istina i da li je Arja spremna da napravi korak nakon koga neće biti povratka?

Na put bez (verovatnog) povratka krenuo je i Džora, kom Deneris oprašta sve grehove iz prošlosti i poslednji put ga šalje od sebe kako bi našao lek za sivu krljušt. Deneris mu govori da joj je potreban da bude pored nje kad osvoji Sedam Kraljevstava. A to izgleda da je mesto za koje se mnogi bore, uključujući i novog Kralja Gvozdenih Ostrva – Jurona Grejdžoja.

Pored impozantnog budžeta, prelepe muzike, fantastičnih kostima i scenografije, jedan og glavnih aduta „Igre prestola“ je svakako glumačka postavka. I dok je tokom prethodih godina, kroz Vesteros i Esos prodefilovalo nekoliko tuceta glumaca koji su na jedinstven način oživljavali likove Martinove sage, jedan od retkih koji je apsolutni promašaj je Pilou Esbek kao Juron Grejdžoj. Sve ono što je noć tokom Belonovog ubistva sakrila, dnevna svetlost tokom Zakraljenja je otkrila. A jednostavno, gotovo bezlično lice danskog glumca svakako nije podesno da iznese jednog od najopasnijih likova u serijalu.

Juron Grejdžoj je egzotičan, zgodan, opasan, neka mešavina divljeg duha Oberina Martela, ekscentričnog izgleda Daaria Naharisa i hladnokrvne nepokolebljivosti Tivina Lanistera. Kada vam Juron Grejdžoj kaže da će zavesti srebrnokosu kraljicu, vi u to poverujete. Kada iste reči izgovara Pilou Esbek, ne možete a da ne pomislite da Varis ima veće šanse od njega. Neceremonijalan, bez dramatičnosti i  daška ludila koje prati Jurona u knjigama, ova verzija Jurona je potpuna bezukusna i stoga izuzetno neuverljiva. A sa takvim Juronom, ono malo duha koje je imalo Zakraljenje u knjigama, potpuno se izgubilo. U izuzetno lako zaboravljivim scenama, Juron postaje kralj a Jara i Teon beže u nepoznatnom pravcu.

Kako svaka sila akcije, ima sebi svojstvenu silu reakcije, tako je i Juronova suvoparnost razbijena novom crvenom vešticom, Kinvarom, Prvosveštenicom Crvenog hrama u Volantisu koju samo Deneris može da pobedi u broju titula. Kinvara dolazi u Mirin na Tirionov poziv kako bi iskoristila svoj uticaj među vernicima i propovedala o Deneris. Zanosna, inteligentna, fanatična i opasna, Kinvara nas podseća na pređašnju Melisandru koja je žarila i palila gde god je stigla. Beskompromisno podržavajući Deneris, za koju smatra da je Izabrana od Boga Svetlosti, Kinvara nudi svoju pomoć kako bi narod širom Zaliva robovlasnika slušao o Deneris. Međutim, kada Varisov hladni skepticizam i Kinvarin vatreni fanatizam ukrste koplja, Kinvara je ta koja izlazi kao pobednik potpuno prestravivši Varisa po prvi put. Crvenokosa veštica je utabala put ka nekim interesantnim podelama unutar Denerisinog tabora koje nas očekuju u predstojećim ratovima.

Crvenokosa veštica jeste možda nadmudrila jednog dosadašnjeg velikog igrača, ali crvenokosa Starkovka nije bila toliko uspešna sa drugim. Sansin susret sa Maloprstićem je bio impresivno odmeravanje snaga, gde Belišu nije pomogla sva slatkorečivost ovoga sveta. Sansa, koja se dobro seća svega što joj je Remzi uradio, nema nameru da oprosti Belišu. U ovim trenucima, Sansa je jaka, nepokolebljiva, iznad Maloprstićeve slatkorečivosti, ali kada jedan pristup ne uspe, Maloprstić kreće sa drugim koji se, čini se na tren, pokazuje uspešnim. Nakon što Sansa odbija pomoć vojske Dola, Maloprstić joj otkriva da je Crna Riba, Kejtlinin stric, kog je bešika spasla smrti u Blizancima, okupio vojsku Tulijevih i ponovo osvojio Brzorečje. Maloprstić je savetuje da bi trebalo da mu se obrati za pomoć kako ne bi zavisila od svog polubrata.

Na ratnom savetu Starkovih, Džon, Sansa i Davos diskutuju o planovima za osvajanje Zimovrela. Sansa otkriva informaciju koju joj je Beliš dao, ali ne izvor te informacije, slagavši Džona o tome kako je to čula dok je još bila u Zimovrelu. Davos i Sansa razmenjuju ideje gde Sansa, potpuno uvereno govori da će njeno prezime (a ne Džonovo) ujediniti severnjačke kuće. Nakon što Džon odluči  da bi trebalo ujediniti kuće i da je vreme da krenu, Sansa šalje Brijenu u Brzorečje kod Crne Ribe.

Sansini postupci u ovoj epizodi su bili i više nego kontroverzni. Slagavši Džona, prema nekim mišljenjima, Sansa je otvorila put velikim podelama unutar tabora. Dodavši so na ranu s pričom o prezimenu, Sansin rejting je značajno opao tokom ove epizode. Međutim, šta se zapravo ovde desilo?

Sansin sastanak sa Belišem je samo dokazao ono što smo već znali. Sansa je spremna da zaigra igru prestola, i ovoga puta to radi nadmećući se sa najboljima. Sansa se bukvalno istrgla iz Beliševe kontrole i po prvi put, postaje slobodna individua. Njena odluka da ne ubije Beliša, iako možda problematična, je potpuno razumljiva, imajući u vidu mogućnost manipulacije i korisnost Beliševe vojske. Beliševim ubistvom, Sansa ništa ne bi postigla, ali ostavivši ga u životu, ostavila je sebi mogućnost da ga iskoristi ukoliko zatreba. Ovakvo dugoročno planiranje stvari, toliko nekarakteristično za Starkove je možda upravo ono što će doneti pobedu Starkovima bez ugrožavanja sopstvenog integriteta i pada pod Beliševu vlast.

Daleko problematičnija odluka je bila ona da slaže Džona. Njena poslednja scena otkriva da ni ona sama ne zna zašto je to uradila. Diskusija o tome kako je ona izdala Džona je potpuno izlišna jer upravo je Sansa ta koja govori da potpuno veruje Džonu i čak brani njegovo pravo da sazove vazale Starkovih. Sansa ni u jednom trenutku ne želi da postane Kraljica, nju ne interesuje vladavina, ali ono što je Sansi od suštinskog značaja je sopstvena zaštita. Sansa je spremna da laže i da krene sa manipulacijom i sopstvene porodice, kako bi osigurala ne samo zadati cilj već i sopstvenu sigurnost. A za nekoga ko je prošao kroz sve ono kroz šta je prošla Sansa, doza nepoverenja prema svima je itekako zdrava.

Koliko je ta priča o izdaji pogrešna govori i scena u kojoj Sansa daruje Džonu ogrtač koji je kopija Nedovog. Iako je to možda poklon koji je izmamio retki Džonov osmeh, Sansa je neko ko je svesan simbolike. Još u prvoj epizodi serije, jedan od Sansinih talenata je bilo šivenje. Sersei je bila ljubazno zadivljena njenim umećem, septa Mordejn je govorila najlepše o njenom vezu, a Arja je imala svoju Iglu. E, Sansa je u ovoj epizodi uposlila svoje igle i stvorila nešto zaista lepo. Nakon što je sebi sašila haljinu na kojoj je izvezla glavu jezovuka, Sansa je za svog brata napravila ogrtač koji je isti kao Nedov, bar koliko Sansa može da se seti. Značaj ovih simbola nije zanemarljiv i Sansa je svesna toga. Sa njenim imenom, ona daje legitimitet svom bratu da sazove armije Severa, ali pritom i od njega pravi kopiju Neda Starka koja će kod mnogih probuditi jaka osećanja. Sansine igle nisu možda smrtonosne kao Arjina Igla, ali ona je stvorila nešto što je od izuzetne važnosti za njihov cilj. Na isti način kao što su joj damsko ponašanje, kurtoazija i laži omogućili da preživi pakao Kraljeve luke, tako i njeno umeće kao švalje se stavlja u službu igre prestola. Suptilno, ali nesumnjivo efektno.

Veliki planovi, sukobi, ambicije i borbe su deo sveta „Igre prestola“. U svetu u kom je najbitnije koliku moć posedujete i šta sa njom radite, gde ljudi padaju kao muve, a svet je u stanju konstantnog haosa, dođe jedan od onih trenutaka kada zaista ništa nije bitno. Gvozdeni tron, vladavina Severom, Zakraljenje i Mirinski čvor, sve to zauzme drugo mesto. Jer kada jedina individua bez planova, želja i ambicija, neko ko je neviniji od deteta koje štiti, da svoj život kako bi zaštitio prijatelje, onda sve ostalo gubi smisao. Da, svet će nastaviti, opasnost će i dalje pretiti a igre igrati, ratovi će se voditi a ljudi će biti ljudi, ali u ovom jednom trenutku taj jedan čovek je najbitniji. I to je možda najljudskiji aspekt ove serije.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *