Igra prestola S06E07

Epska fantastika je još od svojih početaka bila žanr koji su krasili kompleksnost zapleta i nezauzdana mašta u opisivanju svetova. Mnogobrojni likovi i zapleti su odlika gotovo svakog serijala epske fantastike pa tako i „Pesme leda i vatre“ a predeli, mesta, čak i likovi su opisani na način koji našoj mašti predstavlja pravi vizuelni spektakl. Imajući u vidu da je „Igra prestola“ ove godine kuburila sa oba ova aspekta, bilo je lepo videti da se serija, makar malo, vratila korenima svoje priče.

13336114_10208446969105372_3417472918931463855_n

U adaptiranju dela epske fantastike, ne može se ne posvetiti ogromna pažnja malim detaljima koji čine određen imaginaran svet toliko fantastičan. Podsećanja radi, Piter Džekson je izabrao prelepe predele Novog Zelanda kako bi dočarao mističnost Srednjih zemalja, a scenografija i kostimi udahnuli su život Tolkinovim likovima i rasama. Godinama je „Igra prestola“ bila serija koja je na tom estetskom nivou bila neprevaziđena. Skupoceni kostimi, specijalni efekti i lokacije predstavili su delić Martinove mašte na male ekrane. Stoga je bilo gotovo žalosno gledati nedostatak inovativnosti u šestoj sezoni. Kolorit koji se svodio na crnu, sivu i žutu tek je ponekad bio razbijan nekim lepim snimkom Dece Šume ili pogleda na Rožni breg. Atmosfera nastupajućeg haosa i borbi je svakako postignuta ali i pored nekoliko dramatičnih scena, vizuelno gledano, ova sezona je bila siromašnija od prethodnih. Barem do poslednje epizode, kada nam je povratak u Rečne zemlje doneo malo živosti a putešestvije Severom, malo mističnosti kojom region obiluje u knjigama. Zelenilo Rečnih zemalja bilo je mir koji je napaćenoj duši Sandora Kleganija pružio mir a raskošna lanisterska crvena podigla okupaciju Brzorečja na viši nivo. Ovo bogatstvo boja pratilo je tematski radnju te je, barem estetski, ova epizoda donela malo sveže krvi koja je bila preko potrebna ovoj sezoni. 

Sa druge strane, ova epizoda se fokusirala na obilje sporednih likova koji će, svako na svoj način, doprineti razrešenju Martinovog Gordijevog čvora.  Kompaktnost priče je postignuta povezivanjem različitih delova priče, uključujući i gospodare Severa, Crnu Ribu, Grejdžoje i naravno, vaskrslog, Sandora Kleganija. Više nego ijedna epizoda ove sezone, ova je bila povratak Martinovoj prozi, što je, imajući u vidu dijaloge šeste sezone, za svaku pohvalu. Međutim, kao što to često biva sa „Igrom prestola“, nekoherentnost u naraciji i nemogućnost uspešnog žongliranja tolikim brojem likova je učinio da ova epizoda, iako solidna, prođe uz par narativnih lapsusa koji otkrivaju manjkavosti pisanja i očiglednu nepovezanost između sezona što celokupnoj priči daje konfuzan i kontradiktoran karakter.

Article Lead - wide1010041982gpco3yimage.related.articleLeadwide.729x410.gpcpdq.png1465263146977.jpg-620x349Epizoda počinje u Rečnim zemljama gde u tri čina pratimo novi život Sandora Kleganija. Nakon što je spašen od strane putujućeg septona, Sandor nalazi mir u radu sa seljanima Rečnih zemalja. Ovaj nedodirnuti, mirni kutak Vesterosa, neukaljan ratom, gotovo kao neka verzija Tolkinovog Okruga je ono što je Sandoru potrebno da nađe spokoj nakon života provedenog u nasilju. Međutim, kao i svaki deo Vesterosa i ovaj mali predeo biva uzurpiran, ovoga puta od strane Bratstva bez barjaka koji nepovratno narušavaju Sandorov mir i oporavak. Izuzetno pametno konstruisan, ovaj zaplet je, koliko uspešan u povratku Pseta među žive, ujedno i najbolji pokazatelj koliko se serija zaista distancirala od Martinovog serijala. Zaista ne postoji nijedan razlog,  zbog kog bi se govor septona Meribalda iz „Gozbe za vrane“ preskočio. Jedan od Martinovih najboljih trenutaka, Meribaldov govor je ne samo jedan od najlepših govora o ratu u epskoj fantastici, već i nešto što je moglo na najbolji način zaokružiti ovu epizodu. Koliko je izostanak tog govora i pokušaj zamene istog bio tužan, kraj Sandorovog mira je bio tragičan. Zašto je Bratstvo bez barjaka odjednom počelo da teroriše civile je nepoznanica, posebno imajući u vidu da je Bratstvo stvoreno da zaštiti civile od vojske, Starkovih i Lanistera. Da li je ovo samo jedna od nepodudarnosti u naraciji ili se nešto krije iza ove drastične promene, ostaje nam za sada nerazjašnjeno.

Građenje novog života ispod ostataka starog, je izuzetno teško, a rat je u Vesterosu bio poguban za mnoge. I dok Jara pokušava da natera Teona da zaboravi na Remzija i horore koje je preživeo, Margeri Tirel pokazuje da je svaki muškarac podložan njenim čarima, pa i sam Visoki Vrabac. Nakon očajničkih pokušaja Kraljice Trnja, da je probudi iz njenog stanja, Margeri joj tajnom porukom stavlja do znanja da se ispod maske smerne i iskrene vernice krije manipulatorka koju ništa nije moglo da slomi. Postoji određeni kontrast između novih života Teona i Margeri. I dok Teon pokušava da sagradi svoj novi život tako što će biti ono što je nekada bio, Margeri pokušava da to isto učini kroz masku koju su joj drugi nametnuli. Ovaj pristup Margeri Tirel je daleko bliži slatkoj, ali nikako naivnoj, šesnaestogodišnjakinji iz knjiga.

 jaime-1024x68113335868_10208446969465381_8483577129503516774_n

Nakon što je u petoj sezoni, Džejmi otputovao za Dornu, gledaoci su bili uskraćeni za jedan od najboljih trenutaka iz “Gozbe za vrane“, međutim, producenti su se ipak odlučili da vrate Džejmija na put koji ga je Martin postavio. Susret Crne Ribe i Džejmija, upečatljiv kolikoi u knjigama, posebno jer se oslanja na fenomenalnu glumu Klajva Rasela i Nikolaja Kostera-Valdaua. Gotovo je komično bilo gledati Džejmijeve pokušaje da zastraši Crnu Ribu koji ne može a da ne izrazi svoje razočaranje poznatim vitezom. Kontrast između Frejevih i Lanistera, Crne Ribe i Edmura, govori o tome da nas čeka interesantan sukob. A da li će Džejmijev povratak u Rečne zemlje rezultirati i povratkom na put iskupljenja na koji je Džejmi bio krenuo tamo negde u trećoj sezoni, ostaje nam da vidimo. Ako ništa drugo, Brijena se zaputila ka Brzorečju.


Nekoliko puta tokom serije smo čuli da Sever pamti, ali ova epizoda je ili pokazala da je Sever postao zaboravan ili da su Starkovi definitivno najveće budale kada su u pitanju pregovori. Kampanja za ponovno osvajanje Zimovrela je blago rečeno protekla katastrofalno. U celokupnoj priči se ne zna

Lyanna-Mormont-GoT-607-The-Broken-Man-810x456šta je gore; činjenica da ni Sansa ni Džon nisu uspeli da osvoje desteogodišnjakinju (koja je, uzgred, postala omiljeni lik širom Interneta), ili pak da se nisu setili da podsete Severnjake da su i njihove porodice krvarile na Crvenoj svadbi. Pa, ako i to ne uspe, da se Sever podseti da su ih Boltonovi sve izdali. Možda je Džon trebalo da povede Duha, čisto da bi dokazao da je Stark, ili da Sansa možda  shvati da se silom ništa neće postići., a Džon da nema čemu da se nada sa 2500 ljudi protiv Remzijevih 5000, plus saveznika koji možda imaju još toliko. Čini se da kada su Starkovi u pitanju, njih ne ubija spremnost neprijatelja, već sopstvena glupost. Sve kulminira kada Sansa odluči da piše pismo koje je adresirano najverovatnije na Maloprstića, budući da nemaju izlaza i da su im potrebni vitezovi Dola. Koja je logika u odbijanju Beiliševe pomoći a onda pisanju molbe za pomoć istom, zaista nije jasno. Iako se pismo vidi tek na trenutak, sadržina ostavlja malo prostora za interpretaciju:

Obećali ste da ćete me zaštititi. Sada imate šansu da ispunite svoje obećanje. Vitezovi Dola su pod vašom komandom. Jašite na sever za Zimovrel. Pomognite nam i postaraću se da budete nagrađeni.

6-jaw-dropping-moments-from-game-of-thrones-season-6-episode-7-1004716

Postoji mala šansa da je pismo adresirano direktno za Robina Erina ili čak lorda Rojsa, čime bi Sansa neutralisala Belišev uticaj. . Sansa je svesna šta Beliš želi i ona zna koja je jedina stvar koju ona njemu može da ponudi te će biti interesantno da vidimo kako će se Bitka kopiladi razvijati i da li će Beiliš zaista odigrati ulogu koju je imao Rohan u Bici kod Pelenora u „Gospodaru prstenova“.

Kroz sva putešestvija Vesterosom, lako smo prošli, ali kada je Arja dobila par uboda nožem u stomak, nema toga kome srce nije stalo. Za nekoga ko je proveo u Hramu Bezličnih, Arja je bila poprilično neoprezna što joj je donelo par  efektnih uboda, ali njen beg ostavlja nadu da ovo nije poslednje što smo videli od male Starkovke.

Slomljeni ljudi, propale kampanje i visprena devojčica  su obeležili ovu epizodu. Ovaj bukvalno izlet u Martinovu prozu doneo je nešto kompaktniju epizodu ali i dalje se ne može odati utisku da postoji nešto duboko problematično na celokupnom narativnom planu. Žongliranje likovima i zapletima nije lak posao i ponekad treba oprostiti određene greške u koracima, koje su istini za volju pravili i sami autori dela epske fantastike. Vreme razrešenja sukoba nam se približava a sva je prilika da ćemo imati prilike da uživamo u pravoj televizijskoj poslastici.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *