Igra prestola S06E09

Na isti način na koji je Piter Džekson zauvek promenio kinematografiju blokbastera pre više od deceniju ipo, produkcija „Igre prestola“ menja ono što gledaoci mogu očekivati na malim ekranima. Još jedna deveta epizoda donela nam je veličanstvene bitke, nezaboravne trenutke, a ovoga puta i malo poetske pravde za kojom su ljubitelji serije čeznuli već nekoliko godina. „Bitka kopiladi“ donela nam je dosta produkcijske magije koja je, kako to često biva, veoma uspešno sakrila druge nedostatke. Suštinski, ova epizoda je bila blokbaster na malim ekranima.

Podeljena u dva segmenta koji prate radnju na Severu i Mirinu, epizoda prati dve bitke koje predstavljaju prekretnicu za glavne likove serijala. U Mirinu, Deneris se suočava sa robovlasnicima, gde postavivši dobro isplaniranu zamku, pušta svoje zmajeve sa lanca koji flotu gospodara pretvaraju u pepeo, dok se dotračka horda predvođena Daariom obračunava sa Sinovima Harpije. Denerisin „mirinski čvor“ polako se raspetljava, a kada Jara i Teon Grejdžoj dođu sa ponudom za savezništvo i brodovima koji su potrebni Deneris za plovidbu do Vesterosa, oseća se da se konačno približavamo zaključku šestogodišnjeg putešestvija Esosom.

BOTB1
Kao retko dosad, ova epizoda se bavila Denerisinim nasleđem i senkom njenog oca. Samospoznaja nije lako pala Kraljici, koja mora da nauči da kontroliše svoj bes kako svet ne bi dobio još jednog pomahnitalog targarjenskog monarha. Tirion postaje glas zdravog razuma koji kanališe tu energiju u nešto praktično i produktivno. Međutim, koliko je Deneris svesna svog nasleđa, toliko je i spremna da ga se odrekne, ali i da pruži priliku drugima da isto urade. Kada se Jara i Deneris susretnu, kćeri dva mrtva egomanijaka, obe moraju da okrenu novi list. I dok Deneris prestaje da osvaja i počinje da stvara saveze, Jara nema izbora nego da se odrekne života koji su Gvozdenrođeni dosada vodili. Dve veoma jake žene, impresionirane jedna drugom, biće interesantan dvojac koji ćemo, bar se nadam, gledati češće u budućnosti.

Mirinska „bitka u vatri“ je trajala kratko a završila se pobedom Majke Zmajeva, dok je „bitka u ledu“ ispred zidina Zimovrela neosporno centralni okršaj ove sezone. Suočeni sa ograničenim reursima, malim brojem vojnika i činjenicom da Remzi drži njihovog brata u zatočeništvu, Džon i Sansa ulaze u bitku koja će odlučiti ko je gospodar Severa. Spektakularnom okršaju prethode propali pregovori i planiranja u kojima najmudrija ispada ona od koje se to najmanje očekivalo.

Sansa1
Sansa Stark je godinama bila posmatrana kao najmanje inteligentna od sve dece Neda Starka. Zadubljena u svet fantazija, Sansa je bila neko koga je realnost žestoko morala da prodrma. Nakon dva braka, godina psihičkog, fizičkog i seksualnog zlostavljanja, devojčica odrasta u izuzetno inteligentnu i sposobnu ženu. Na mnogo načina sliča svojoj majci, Sansa proživljava sa Džonom iste probleme koje je Kejtlin imala sa Robom. Interesantno ali neosporno, čini se da gospe Stark poseduju mudrost čitanja ljudi, sposobnost koja nedostaje mnogim muškarcima ove porodice. Sansini saveti u vezi Remzija bivaju ignorisani, a bojno polje ispred Zimovrela biva poprište te .

Da je Remzi neko ko je stvarno dobar u okrutnim igrama, to je Sansa osetila na sopstvenoj koži, mada nakon bitke kod Zimovrela, ni Džon nije ostao pošteđen. Kada Remzi izađe ispred svoje vojske sa vezanim Rikonom koga pušta kako bi ga poslao u trk do Džona, ispaljujući strele za njim, Džon je nateran da jaše u susret svom bratu samo da bi na nekoliko koraka od njega, Rikon bio pogođen i pao mrtav. Džon biva uhvaćen u zamku, a njegova vojska hrli kako bi spasila svog komandanta.

BOTB5
Bitka koja se očekivala nedeljama je pravi spektakl u kome dolazi do izražaja sav talenat I trud koji su bili uloženi u seriju svih ovih godina. Kombinujući fantastičnu kinematografiju, koreografiju borbi, izuzetno ličan odnos kamere i glavnog junaka, koji je tako inteligentno korišćen evo dve godine za potrebe snimanja „Derdevila“ i dramatične i dirljive muzike, režiser Migel Sapočnik (koji je prošle godine režirao čuvenu epizodu „Tvrdidom“) maestralno dočarava magiju i užase bitke. Kombinacija estetskog i morbidnog je u fantastičnoj ravnoteži, koju Sapočnik koristi kako bi dočarao užas kroz koji prolazi Džon. Haotično kretanje Džonove vojske Divljana i malih severnjačkih kuća biva suprostavljeno izuzetno organizovanoj, hirurški preciznoj vojsci Remzija Boltona. Sa svakim snimkom, režiser produbljuje haos bitke, potpuno uvlačeći gledaoca u svoj svet i držeći ga u stanju konstantne pripravnosti. Na mnogo načina, ova epizoda je možda najbolje snimljena epizoda „Igre prestola“, a svakako da je ostavila neizbrisiv trag na svet moderne televizije.

BOTB3U nepreglednom haosu bitke koju Remzi polako dobija, dok se Džon bukvalno probija kroz tela sabijenih saboraca, Sansa je ta koja potpuno preokreće ishod bitke. U stilu Rohana u Bici kod Pelenora iz „Povratka kralja“, vitezovi Dola se priključuju borbi, potpuno zbrisavši Remzijevu vojsku.

Sansa2

BOTB4

Način, na koji melodija Ramina Džavadija prelazi iz motiva beznađa i gubitka u potpuni trijumf, je apsolutno impresivan. Muzička podloga ove scene uparena sa par snimaka Sanse Stark iza, koje se vidi juriš vitezova Dola, postaje televizijski pandan legendarnom dolasku Rohana ispred zidina Minas Tirita. Vojska Dola rešava bitku ali obračun kopiladi se nastavlja kada Remzi beži u Zimovrel, a Džon ga zajedno sa Tormundom i Vun-Vunom bezglavo prati. U poslednjoj bici jedan na jedan, Džonove inhibicije potpuno nestaju a nekontrolisani bes opseda svaku ćeliju njegovog tela dok prebija Remzija na mrtvo ime. Kako je Tirionov nastup uspeo da smiri Deneris, tako i Sansina pojava uspeva da smiri Džona koji ostavlja Remzija potpuno premlaćenog. Premlaćen i pobeđen, Remzi biva odveden u zatvor a posle duzeg vremena, nad Zimovrelom se zavijorio barjak Starkovih.


Kao i mnogi drugi blokbasteri, i ovaj televizijski nije pošteđen sopstvenih mana. Estetika same bitke i konačan kraj će malo koga ostaviti ravnodušnim, mada nijedna analiza ove epizode ne sme da prođe bez pominjanja zaista problematičnog zapleta. U divljenja vrednoj želji da epizoda bude TV omaž najvećem spektaklu epske fantastike – „Gospodaru prstenova“ Pitera Džeksona, čini se da su scenaristi napravili popriličan broj grešaka u koracima. Neobjašnjivo Sansino ćutanje koje je uslovljeno deus ex machina tenutkom pojavljivanja vitezova Dola, kao i činjenica da je Džon nekako uspeo da preživi juriš na Zimovrel samo sa Tormundom i Vun-Vunom su možda najozbiljniji prekršaji epizode. Sansina ćutnja se može objasniti njenom željom za nezavisnošću i slobodom izbora koju toliko vremena nije imala. Treba imati na umu da Maloprstić nije pržio pomoć iz dobrote svog srca, a koju nagradu Starkovi mogu da mu ponude je pitanje na koje ćemo valjda dobiti odgovor u sledećoj epizodi.

Osveta je moja, ja ću je vratiti. Da „Igra prestola“ nije za one sa slabim srcem, odavno smo znali. Ali da čak i nežni cvet kakav je Sansa Stark može da bude hladnija od Tivina i okrutnija od Remzija, e to je već novost. Poslednje scene epizode vode nas u štenaru gde Sansa organizuje bliski susret Remzija i njegovih izgladnelih pasa. Način na koji ona ne može da odvoji pogled od pasa koji rastrgavaju Remzija, kao i suptilan, gotovo neprimetan osmeh na kraju donosi nam malo poetske pravde za sve one koje je Remzi mučio i ubio. To svakako ne odgovara na pitanje u šta se Sansa Stark pretvorila, ali i to će doći na dnevni red.


Od Mirina do Zimovrela, put je veoma dug, ali je u ovoj epizodi bio protkan borbama koje su promenile stanje stvari kao i okretanju budućnosti i novoj generaciji vladara. Očevi su postali senke u sećanjima svoje dece, a granice između junaka i zlikovaca polako nestaju. Ova epizoda je bila veličanstven vrhunac sezone, a trenutak mira koji će Džon imati uskoro će i nestati. Jer na kraju krajeva, zima dolazi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *