Igra prestola S06E10

Kada je 2003. godine Piter Džekson završio svoju trilogiju „Gospodar prstenova“, bilo je to remek-delo kinematografije koje je u tolikoj meri bilo emotivno ispunjavajuće da je držalo publiku prikovanu za bioskopska sedišta tokom svojih mnogobrojnih krajeva. U istom maniru, Migel Sapočnik završava šestu sezonu „Igre prestola“ na vizuelno impresivan, katartičan način koji je uspeo da nadomesti sve moguće nedostatke koje je epizoda imala. Ukratko, poslednje dve epizode šeste sezone su samo pokazale koliko je zapravo moćna filmska magija i šta smo sve spremni da oprostimo za taj jedan trenutak potpunog oduševljenja ili šoka.

Prvih petnaest minuta ove epizode je bilo bravurozno muzičko-scensko delo koje bi postidelo bilo koju holivudsku produkciju. Melodija koja je odstupala od uobičajenih zvukova, na koje nas je navikao Ramin Džavadi, bila je savršena podloga za neopisiv preokret u Kraljevoj Luci. Svaki udar klavirske dirke je bio u savršenoj harmoniji pokreta na ekranu a smenjivanje likova i scena pratili su melodiju  do poslednjeg takta. Niz pokretnih slika iz Kraljeve Luke je bio maestralan kolaž koji se završio upravo onako kako nam je i zloslutna melodija nagoveštavala.  Sa velikim praskom.

GOT610-1

U stilu kakvog vesteroškog Nerona, Sersei je posmatrala kako se Belorova septa pretvara u prašinu a njeni neprijatelji u prošlost. Nijedan igrač u „velikoj igri“ kako je Tirion nazvao nije odneo takvu ubedljivu pobedu. Jednim potezom, Sersei se rešila Vere, Tirelovih i Malog Veća. Vatra je progutala sve njene neprijatelje, ostavivši Kraljevu Luku na njenu milost i nemilost. Režiser se malo poigrao sa gledaocima kada je nemoćna Margeri ukapirala da je nešto dobrano pošlo po zlu i gotovo ulio malo nade da će visprena Tirelovka preživeti samo da bi joj arogancija Velikog Vrapca stala na put. Poslednji pogled između Margeri i Velikog Vrapca dok on shvata da se dešava nešto nezamislivo. I kao i pre pet godina, kada je Sersei uhvatila nespremnog Neda u zamku učinivši nešto što on nije mogao ni da zamisli, shvativši da gubi u igri, Sersei prevrće sto i izlazi kao apsolutni pobednik.

Međutim, pobede u „Igri prestola“ su knjiški slučajevi Pirovih pobeda. Dok je ona bila opčinjena razarenjem koje je izazvala, slabašni Tomen je u užasu posmatrao istu scenu iz svoje sobe. U tom trenutku, kada nemoćno dete koje se našlo između posesivne majke, religioznih fanatika i manipulativne supruge, gubi sve ono što mu je toliko značilo, i ljubav i novootkrivenu veru, jedini izlaz nalazi u skoku kroz prozor u svoju neminovnu smrt. Videvši kako se proročanstvo o smrti njene dece ispunjava, Sersei gubi poslednje trunke humanosti. Majčinska ljubav koja je bila njena nijansa sive, sada je nestala, a zamenila je monstruozna ljuštura gladna moći. Sersei se uzdiže kao nova kraljica Vesterosa i kao možda glavni politički negativac u seriji.

GOT610-6

Posledice Serseinog ustoličenja su se odmah osetile širom Vesterosa. Nakon što joj je Sersei zatrla porodicu, Kraljica Trnja odgovara na poziv Elarije Peščane gde dve žene shvataju da se moraju ujediniti kako bi se stalo Sersei na kraj. Neočekivani savez se formira pod pokroviteljstvom Deneris Targarjen, a Varis kao njen izaslanik najavljuje šta će zadesiti Sersei – „vatra i krv“.

Savez Dorne i Hvata preko koga Deneris dolazi do podrške sada već tri kraljevstva Vesterosa je ovekoličen jednom od najpamtljivijih replika iz „Gozbe za vrane“. U Martinovom serijalu, bolesni Doran otkriva da je svih godina radio na rušenju Lanistera i Barateona, udružući se tajno sa Targarjenima. Obećavši svojoj kćerci “Osvetu. Pravdu. Vatru i krv”, Doran otkriva da se iza bolesne spoljašnjosti krije izuzetno sposoban igrač igre prestola. Imajući u vidu da su ovo originalno Doranove reči te da bi mudar i miran Doran bio daleko kompatibilniji sa Kraljicom Trnja i Tirionom u novom savezu, postavlja se neminovno pitanje zašto je uopšte Doran morao da umre pri tom ostavivši seriju bez izuzetnog talenta kakav je Aleksandar Sidig.  Samo treba zamisliti njega, Dajanu Rig i Pitera Dinklidža u verbalnom nadmudrivanju da bi se uvidelo kolika je greška napravljena.

Da je ludilo osvete uzelo maha kod dama Vesterosa, o tome ne treba ni govoriti. Poslednja u nizu je Arja Stark koja se, u Varisovom i Maloprstićevom stilu, teleportovala do Blizanaca gde je osvetila svog brata i majku. I dok Arja poslužuje čuvenim „frejevskim pitama“, a onda ubija Valdera, ne može se ne osetiti veliki trijumf i osećaj zadovoljstva koji ovakav čin osvete izaziva. Ta osećanja su svakako jača od onog logičkog u nama. U suprotnom bismo se pitali kako je Arja uspela da nađe lice i kada je ona zapravo naučila da menja lica? Zašto takođe nije ubila Džejmija kada joj je bio na dohvat ruke? Kako je uspela da ubije i tranžira dva odrasla muškarca? I za ime sveta, kada je naučila da peče pite? Ali kao što rekoh, sve se ovo lako previdi kada shvatimo da je jedna od najomraženijih osoba u seriji  mrtva.

GOT610-4

Povezane neraskidivim nitima koje uključuje kako krvno srodstvo tako i opasne sociopatske tendecije kada su ubistva iz osvete u pitanju, sestre Stark postaju dva lica istog novčića. U Zimovrelu, nakon prošlonedeljnog trijumfa, Sansa i Džon moraju pokupiti parčiće onoga šta im je ostalo i nekako se spremiti za dugo obećavanu zimu. Maloprstić plete svoju mrežu oko Sanse ali čini se bezuspešno, jer ga Sansa veoma jasno odbija. Međutim, sve dobija novu dimenziju kada Lijena Mormont i gospodari Severa proglase Džona Kraljem na Severu.

U izuzetno emotivnom podsećanju na trenutak kada je sve pošlo po zlu za Kuću Starka, drugo proglašavanje Kralja na Severu, Džona „Belog Vuka“ Snežnog, uloge su interesantno podeljene. Naime, Džon, kao i Rob, se nalazi u neverici šta se zapravo dešava, dok Sansa, preuzevši Kejtlininu ulogu u novom krunisanju je kako srećna tako i zbunjena onim što dolazi. Maloprstić nemo gleda kako samoinicijativno gospodari Severa proglašavaju Džona Kraljem, time ga udaljavajući od njegove životne želje da vlada Vesterosom sa Sansom kao svojom kraljicom. Razmišljanja na celokupnu scenu variraju i malo je toga jasnog ko i šta misli. Imajući u vidu da još jednom ono što smo videli na ekranu i poruka koju su producenti i glumci želeli da pošalju gledaocima, se izuzetno razlikuju, gledaocima ostaje samo da nagađaju koja je zapravo verzija tačna i izvuku sopstven zaključak o tome šta Sansa misli i kako će se situacija razvijati.

Trebalo nam je četiri duge godine da vidimo Starkove nazad u Zimovrelu, međutim još smo duže čekali da Deneris razreši situaciju u Zalivu brodovlasnika. Nakon što je porazila Gospodare i Sinove Harpije, ujedinila Dotrake sa Neokaljanima i dobila brodove od Gvozdenrođenih, Deneris ostavlja Daariju vlast nad Mirinom i kreće na putovanje koje je zapretilo da bude neka okrutna beketovska šala na račun Denerisinog osvajanja Vesterosa. Flota Targarjena, Grejdžoja, Tirela i Martela plovi ka Vesterosu ujedinjeni u nameri da trenutnu kraljicu zamene novim modelom.

Između muzičko-scenskog spektakla na početku, Denerisinog konačnog putovanja, proglašenja novog Kralja na Severu i ubistva Valdera Freja, čini se da epizodi nije falilo drame. Međutim, za ljubitelje Martinovog serijala, trenutak kada Bren otkriva Džonovo poreklo je trenutak potpune katarze. Dvadeset godina od objavljivanja  „Igre prestola“  koja je nametnula pitanje o identitetu majke Džona Snežnog, odgovor dobijamo u adaptacijiji koja je po mnogo čemu jedinstvena u svetu filma i TV, ponajviše zbog prestizanja originalnog materijala. Pred Brenovim očima se odvija scena kada Lijena sa svojim poslednjim dahom moli Neda za obećanje da će sačuvati njenu tek rođenu bebu. A onda bez ijedne izgovorene reči, u sledećem kadru vidimo Džona koga prati tradicionalna tema Starkovih. Tako bez ijedne reči, najveća misterija Martinovog serijala biva otkrivena na malom ekranu.

Udovoljavanje fanovima je postao novi jezik Holivuda. Tehnički aspekti filmografije se koriste kako bi se dotakla srca čak i najciničnijih gledaoca kako bi se postigao željeni efekat koji nije ništa više do jedna eksplozija osećanja koje rezultira velikom popularnošću. Sva estetika ove sezone, svaki trenutak trijumfa je u službi udovoljavanja konzumentu. I to je upravo ono što čini „Igru prestola“ tako uspešnim pop fenomenom. Ali baš kao što je sudbina Sersei odredila “mlađu i lepšu” koja će je zbaciti, tako će “Igra prestola” ustupiti svoje mesto nekom novom fenomenu. Jer toliko udovoljavanje gledaocima, ta nezasita želja da se po svaku cenu ugodi masi, kao i uvek, rezultiraće jednim ishodom. Neminovnim zaboravom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *