Da li znate onaj osećaj kada pročitate sjajnu knjigu I istog momenta nabavite sve što je taj autor ikada napisao?
Prethodne godine sam, zahvaljujući „online“ zajednicama knjigoljubaca otkrila mnogo novih autora koji su me oduševili, a Džej Kristof mi je sigurno u top 5. Jesenas sam pročitala njegovu knjigu „Nevernight“ i odmah sam potražila ostala njegova dela.
Illuminae je napisao u saradnji sa Ejmi Kaufman. Oboje žive u Australiji i pišu pretežno „Young Adult“, „SF“ i fantazi knjige.
Illuminae prva je prva knjiga trilogije Illuminae fajlovi, druga knjiga „Gemina“ je izdata u oktobru 2016.godine, a prevod na srpski jezik se očekuje uskoro.
Nikada nisam bila veliki ljubitelj naučne fantastike i knjiga čija radnja je smeštena u svemiru. Oduvek sam više volela epsku fantastiku, srednjevekovne svetove, magiju, vilenjake, veštictice i ostala mitska bića, pa mi je trebalo malo više vremena da započnem sa čitanjem ove knjige.
Onog trenutka kada otvorite knjigu, bez čitanja ijedne rečenice, videćete da je knjiga posebna. Nikada nisam čitala knjigu koja je napisana u tom formatu. Priča nije napisana klasičnom naracijom, već je skup raznih fajlova – „e-mail-ova“, medicinske dokumentacije, transkribovanih zapisa sa sigurnosnih kamera, transkribovanih audio zapisa, hakovanih prepiski i drugih vidova komunikacije. Knjiga ima dosta ilustracija, mape brodova su predivne, a ilustracije bitki su lepše nego sam opis istih.
Glavni protagonisti priče, Kejdi i Ezra su upravo raskinuli vezu, a već nakon nekoliko sati moraju da se evakuišu jer je njihova planeta napadnuta od strane brodova BeiTek korporacije. Njihova planeta, Kerenza, je ilegalna rudarska kolonija BeiTek-ovih konkurenata, koji su odlučili da im je isplativije da unište planetu nego da je prijave Sjedinjenim Teranskim Vlastima. I Kejdi i Ezra uspevaju da pobegnu ali su završili na različitim letelicama – Ezra na Aleksandru, najsnažnijoj, glavnoj letelici spasilačke ekipe, a Kejdi na Hipatiji. Iako su spasli žive glave, opasnost nije prošla jer ih juri jedina preostala letelica BeiTek kompanije – Linkoln. Kao da im nije bilo dovoljno problema za jedan dan, na trećem brodu spasilačke ekipe izbija epidemija nepoznate bolesti među spašenim ljudima sa Kerenze. Pravi problem nastaje kada taj virus počne da mutira. Tada u priču uskače „VIKTOR“ – veštačka inteligencija broda Aleksandar, koji bez puno premišljanja lansira nuklearne bombe na brod sa zaraženim ljudima. To bi možda i zaustavilo epidemiju da se neki brodivi nisu evakuisali na Aleksandar. Nadležni su bili primorani da isključe „VIKTOR“-a zbog njegovog „čudnog“ ponašanja, ali on im je jedina šansa protiv broda koji ih juri. Shvataju da ga u nekom trenutku moraju ponovo pokrenuti ali ne znaju šta će „VIKTOR“ tada učiniti, da li će ih spasiti ili uništiti.
Ako ste čitali neku knjigu gospodina Kristofa vrlo vam je jasno za koje delove knjige je on bio zadužen. Sjajan humor i konstantna tenzija mi nisu dopustili da knjigu ispustim iz ruku. U početku mi je bilo malo teško da pratim radnju priče, upravo zbog nesvakidašnjeg formata knjige, ali sam to brzo prevazišla. Brzina priče me je ponekad zbunjivala, ljudi su, u jednom momentu toliko brzo ginuli i smenjivali se na funkcijama da ponekad nisam znala ni ko je živ ni ko mrtav. Verovatno zbog nesvakidašnje forme pisanja nisam stekla nikakvo mišljenje o likovima. Intervjui i dopisivanja likova nisu najbolje uspeli da mi dočaraju njihov karakter, niti sam primetila neki razvoj istih. Jedini lik u čiji karakter imamo nekakav uvid je veštačka inteligencija broda i Kejdi. Džej Kristof u svojim knjigama uvek ima jake ženske likove, prilično tvrdoglave i svojeglave, tako da ni Kejdi nije izuzetak. Ta svojeglavost zna jako da nervira ali vam se ipak do kraja knjige zavuče pod kožu. Ljubavna priča Kejdi i Ezre je jako plitka i često naporna, ali takva je svaka tinejdžerska drama, i fiktivna i stvarna.
Mislim da me nikada ranije jedna knjiga nije ovoliko oduševila u poslednjih deset starana, tačnije devet. Čitala sam ih otvorenih usta i zaista nisam mogla da predvidim takvu završnicu. Ovo je sigurno jedinstvena knjiga čije ćete nastavke čekati sa nestrpljenjem. Autori su ispričali jednu zanimljivu, priču na nesvakidašnji način, možda će vas u nekom trenutku malo zaboleti oči od prevrtanja knjige, ali verujte mi na reč – vredi!