Te davne 1974. godine jedan čovek pokušao je da snimi film baziran na jednom od najvećih dela naučne fantastike i začetniku spejs opere, Dini od Frenka Herberta. Podstaknut uspesima svojih umetničkih filmova El Topo i Sveta planina (The Holy Mountain) oko sebe je okupio zavidnu ekipu sačinjenu od ljudi poput Salvadora Dalija, Orsona Velsa, Dejvida Karadina, Mika Džegera, Žana Žiroa Mebijusa, grupe Pink flojd….
Imao je zamisao da Dali glumi Imperatora smatrajući da samo on može da iznese tu ulogu, Orson Vels je odabran za ulogu barona Harkonena, Mik Džeger kao Fejd Rauta, Pink Flojd (Pink Floyd) su trebali da budu muzička pratnja dok je Mebijus (Moebius) bio zadužen za koreografiju i prikaz stvorenja. Nažalost zbog velikih finansijskih sredstava koja su bila potrebna za realizaciju projekat nikada nije realizovan pa su prava za snimanje prodata Dejvidu Linču. Iako nikada nije snimljen, njegov film je uticao na mnoga kultna ostvarenja naučne fantastike poput Osmog putnika (The Alien), Ratova zvezda (Star Wars) i Terminatora. Njegovo ime je Alehandro Žodorovski (Alejandro Jodorowsky), a pored pomenutih klasika svojim neuspelim pokušajem ekranizacije je udahnuo život jednom od najvećih i najboljih ostvarenja devete umetnosti, Inkalu.
Žodorovski i Mebijus su se sreli na vrlo neobičan način – neko vreme je režiser bio guru mladom umetniku u usponu. Jedan je imao naraciju u kojoj je vešto uklapao misticizam, satiru, humor i mesijanstvo, dok je drugi svojim britkim umom i veštom olovkom uspešno prenosio tu naraciju na papir.
Kako je Žodorovski rekao ideja za Inkal mu se rodila u snu: „Sanjao sam da letim u intergalaktičkom prostoru. Kosmičko biće satavljeno od dve piramide, jedne crne, druge bele, me je zvalo. Pomerio sam se prema njemu i našao uronjen u centru. Eksplodirali smo. I tako me je moja podsvet upoznala sa Inkalom.“
Priča Inkala nas vodi u daleku budućnost gde se čovečanstvo proširilo na galaktičko carstvo od 22,000 planeta. Na jednoj od njih, Teri 21 društvo je podeljeno na dve klase, klasu bogatih koja živi na vrhu i klasu siromašnih koji su, zajedno sa mutantima smešteni na donje nivoe. Bogataši su prikazani kao degenerici i mediokriteti koji vreme provode pred televizijom upijajući program koji emituje dvadesetčetvoročasnovno nasilje i indoktrinaciju koja im se usađuje u već zakržljale mozgove.
U takvom okruženju živi naš protagonista Džon Diful, bedni detektiv klase „R“ kako često za sebe kaže. Dok ne radi na slučajevima na kojima je angažovan, vreme provodi u opijanju, korišćenju opijata i upražnjavanju seksa sa prostitutkama ili brinući o svom ljubimcu Dipou, stvorenju nalik pterodaktilu. No, život mu se menja kada, igrom slučaja, dolazi u posed misterioznog predmeta Svetlog Inkala kome biva izložen i koji ga menja. Od tada postaje meta tajanstvene pobunjeničke grupe, vrhovne korumpirane vlasti, misterioznog kulta Tehnopapa koji obožavaju Crni Inkal i Bergova, vanzemaljske rase nalik papagajima od kojih svaka strana ima svoje razloge zbog kojih traga za Inkalom.
Kako radnja odmiče stiče zanimljive saveznike poput svog ljubimca Dipoa koji je zahvaljujući izloženošću Svetlog Inkala dobio moć govora, Anime i Tanate, sestara koje su prvobitno bile zadužene da čuvaju Svetli odnosno Tamni Inkal, plaćenika Metabarona i njegovog sina Solina i Kila Vučije Glave, vukodlaka koji gaji mržnju prema Difulu zbog rupe koju mu je napravio u uvetu kada je bio na jednom od svojih zadataka. Diful i družina okupljena oko njega će morati da nađu način kako da sačuvaju ljudsku civilizaciju od propasti koja se nadnosi nad galaksijom.
Njihove avanture objavljene su u šest svezaka stripa po hronološkom redu: Inkal tame (The Black Incal), Inkal svetlosti (The Luminous Incal), Šta leži ispod (What Lies Beneath), Šta leži iznad (What is Above), Peta esencija: Galaksija snova (The Fifth Essence – The Dreaming Galaxy) i Peta esencija – Planeta Diful (The Fifthe Essence – Planet Difool) koje su na našem tržištu objedinjene u tri knjige (jedna knjiga sadrži dve sveske) u izdanju Sistem Komiksa (System Comics).
Prvo što bih pohvalio kod Inkala je radnja. Od prve stranice stripa pa do poslednje ćete sa velikom pažnjom pratiti šta će se dalje dešavati, a to sve zahvaljujući početnom kadru (maskirani napadači bacaju Difula sa mosta u jezero kiseline) koji vas tera da čitate bez prestanka. Žodorovski je još jednom iskoristio priliku da pokaže nedostatke sveta u kom živimo prikazujući ga u ne tako svetloj budućnosti kojom težimo (slično ga je prikazao i u svom najpoznatijem filmu Sveta Planina.)
Crteži su maestralni. Mebijus je još jednom dokazao zašto je sa pravom jedan od najpriznatijih i najcenjenijih strip crtača. Tokom stvaranja Inkala je bio na vrhuncu svoje karijere iznedrivši neka od svojih najprepoznatljivih dela i likova poput Poručnika Bluberija i Arzaka.
Likovi su savršeno urađeni. Diful predstavlja jednog od najoriginalnijih antiheroja koji odudara od stereotipa koji ih krase. On je nezainteresovan za svet oko sebe i voli da živi svoj parazitski život, ali uprkos sopstvenom protivljenju postaje heroj i jedina nada za spas galaksije. Dipo, njegov ljubimac, je pametniji od njega i često služi kao njegov glas razuma. Ostali članovi njegove družine su različiti i vešto uklopljeni u tim. Npr. Metabaron i Kil su neustrašivi i hrabri, ali prvi je smiren dok je drugi impulsivan. Pohvalio bih i prikaz Tehnopapa koji predstavljaju jednog od najoriginalnijih antagonista u stripu.
Kombinacija dva genija je dovela do toga da je Inkal postao jedan od najpoznatijih stripova zbog čega su stvorena još dva serijala Inkala: Pre Inkala – Mladost Džona Difula (Before the Incal) i Završnog Inkala (The Final Incal) gde je saga privedena kraju. Lik Metabarona je prirastao za srce čitalačkoj publici što je nagnalo Žodorovskog da stvori poseban serijal Kasta Metabarona (Metabarons) koji prati istorijat ove plaćeničke porodice. Takođe, ne treba zapostaviti ni serijal Tehnopape (Technopriests) koji je crtao naš istaknuti crtač Zoran Janjetov.
Sa vremena na vreme bude pomena o ekranizaciji stripa. Osamdesetih godina je izašao kratak trejler koji je pratio radnju prve sveske stripa, ali film nikada nije ekranizovan. 2013 godine je potvrđeno da Nikolas Vinding Refn radi na ekranizaciji stripa, ali je sve ostalo na glasinama
Žodorovski i Mebijus su stvorili kapitalno delo koje svake godine stiče nove ljubitelje jer je Inkal strip koji će se čitati i kome će se stari ljubitelji vrlo rado vraćati. Likovi poput Džona Difula, Metabarona, Dipoa i ostalih vas nikada neće napustiti i uvek ćete čitati o njihovim avanturama sa istim osećajem kada ste se upoznavali sa njima.