Na dan broja Pi (3.14) i na 9 godina od kako se Čelična Devica vratila u Beograd i protutnjala halom 1 Beogradskog sajma održana je tribina povodom seciranja ovog (ubogog) nastavka voljene nam serije. Tribinu je organizovalo Društvo ljubitelja naučne fantastike „Lazar Komarčić“ a vodili su Jelena Jokanović i Miljan Tanić zanmiljiv spoj jer dok Miljan podržava epizode koje su vezane za mitologiju serije Jelena više voli „monster of the week“ priče.
Svi smo se složili da je moglo i moralo bolje. Mnogo bolje. Umesto da donese odgovore na neka pitanja ova mini serija je otvorila nova i ostavila nas sve zbunjene gore nego gimnazijalca kad čuje reči profesora matematike „ajde da uradiš 385 zadatak iz Veneove zbirke pod žnj koji je pogrešno napisan i nema rešenje“. Zavidim svima koji nisu bili u ovoj situaciji. Nisam siguran da li je potrebno da navodim posebno razloge zašto je ovaj serijal sam po sebi loš (što nas neće sprečiti da gledamo sve ono što će doći posle njega) a i na samoj tribini smo ih pretresli u prvih pola sata. Za početak da se složimo da je najbolja epizoda celog serijala bila treća po redu „Mulder and Scully Meet the Were-Monster“ koja je ko što možete da predpostavite „monster of the week“ jer je uspešno prenela duh takvih epizoda iz ranijih sezona. Što se tiče stvari koje su zapele, ignorisanje kanona (koji je više puta ignorisan i ranije u seriji al Bože moj), ponovno proživljavanje stvari koje smo već videli samo sada u novom ruhu, forsiranje prežvakanih teorija zavere, nepostojanje hemije između glavnog dvojca, nebulozni likovi za koje niko ne zna odakle su se stvorili (mladi doktor koji je secirao vanzemaljca u Rozvelu kog Molder poznaje) i neki za koje je potpuno nebulozno da su preživeli i naravno moj omiljeni štos što se tiče likova, bombastično najavljivanje Usamljenih Revolveraša koji su se pojavili samo kao deo Molderove halucinacije (i ovde se postavlja pitanje da li se stripske edicije Season 10 i 11 sada smatraju kanonom) . Same epizode koje su bile vezane za mitologiju serije prva i šesta (koje gle ironije nose isto ime kao i Hitlerova knjiga) su previše nabijene slabe i blede u odnosu na ono na šta smo naviknuti (do šeste sezone stare serije da budem iskren) i još pride se ona druga završava sa klifhengerom na krajnje nebulozan način. Dok čovek gleda ovo mini ostvarenje ima utisak kao da glavni likovi koje smo pratili toliko godina na malim ekranima (prvo na Politici pa na Pinku i na kraju na RTS-u da bi pre koju godinu ih ponovo gledali na FOX-u) imaju neku vrstu amnezije jer kako drukčije objasniti Skalino iščuđavanje kada sazna da ima delove vanzemaljske DNK u krvi? Ili Moldera kom je dovoljna neka mala iz Ukraine da mu kaže da iza svega toga stoji vlada i on onda da posumnja u sve ono u šta veruje ceo život? Stagnaciju Skinera na mestu pomoćnika direktora FBI-a možemo objasniti tako što ćemo reći da je Karter gledao Tesnu Kožu pa Skinera zamišlja kao Pantića koji je doživotno mlađi referent. Dvojac Ajnštajnova-Miler je suviše bolno pominjati i ma koliko Robi Amel bio kul u Flash-u ovde je apsolutno iritantan. Nadam se da neće da nastave seriju sa njih dvoje.
Sve u svemu bolno iskustvo i da kažem šamar u lice fanovima serije. Ovo nije ni fan servis. Ovo je kako mali Mujica (u ovom slučaju Karter) zamišlja svet. Ja na kraju mogu samo da predložim ostalima da pogledaju epizode u originalnom redosledu 1, 4, 3, 5, 2, 6, jer je tako sama priča na neki način gledljivija i prihvatljivija.
Ali kao što sam rekao na početku, sad čekamo narednu sezonu da vidimo šta će da se desi jer ovo je serija uz koju smo odrastali. Što kaže pesma „Moldere vrati se sve ti verujemo“.