Persepolis – Marđan Satrapi

ŽANR: autobiografija/drama

ORIGINALNI NAZIV: Persepolis

IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga

AUTOR: Marđan Satrapi

ZEMLJA: Francuska

GODINA IZDAVANJA: 2000.

OCENA:

 

 

Ovog puta imam nešto posebno kako za vas, tako i za mene. Naime, u rukama mi je prva knjiga nove biblioteke Čarobne knjige, Svet u oblačiću. U okviru te edicije, imaćemo stripove sa visokom umetničkom vrednošću koji su u stalnom dodiru sa književnosti – odnosno, istinskim grafičkim romanima. Ovo izdanje sadrži sva četiri toma koja je kod nas ranije izdala Fabrika knjiga, do kojih je teško doći. Zato je ovo tako kapitalan događaj za srpsku strip scenu. Ipak je ovo nešto što bih ja nazvao modernim grafičkim romanom jer svi problemi kojim se bavi su aktuelni i danas.

Da bih vam približio značaj ovog dela moram reći nekoliko stvari počevši od toga da je ovo autobiografija. Dešava se u vreme Islamske revolucije, tj. u periodu koji označava prelaz Irana iz kraljevine u islamsku republiku pod vođstvom ajatolaha Homeinija. Rezultati revolucije su kontradiktorni, zavisi koga pitate. Ovo je svojevrsno svedočanstvo o Iranu tog vremena, možda će vam ga bolje dočarati autorka rečima: „Morala sam da kopam po uspomenama, a to je ponekad veoma bolno. Želela sam da kažem čitaocima: Mi smo ljudi kao i vi! Nemojte misliti da se takve stvari događaju samo u dalekim zemljama.” Satrapi je istinski primer borca za prava žena, njena nominacija za oskara u kategoriji za najbolji animirani film 2007. godine to potvrđuje (prva žena nominovana u toj oblasti). A sad da zavirimo u njen život u Iranu…

Marđan Satrapi – francuska autorka rođena u Iranu, poznata upravo po romanu koji predstavljam. Bavi se još režijom i knjigama za decu. Ostala dela su joj Piletina sa šljivama, Mudrost i zabluda Persije, Čudovišta ne vole mesec, Odisej u zemlji ludaka, Ajdar, Vezovi, Uzdahni i Glasovi.

Autorka ovog dela odrasta bez igračaka, pa joj ostaje samo čitanje, uz koje voli jesti čips sa kečapom i maštati o tome da će postati prorok galaksije. Njeno detinjstvo remeti početak Islamske revolucije. Zakon, koji nalaže da žene i devojčice moraju nositi hidžab, te zabranjuje zapadnjačku pop kulturu, ne prija maštovitoj Marđi, kojoj su idoli Brus Li i Igi Pop. Roditelji je šalju u Beč, misleći da će tamo njen slobodan duh biti prihvatljiviji. No, Marđi u Austriji ne nailazi na ono čemu su se nadali. Za vršnjake je stranac, zanimljiva samo zato jer je „drugačija”. Marđi muku muči sa takvim okruženjem. Zapad za koji je mislila da je utopija, polako se kruni pred njenim očima, ali odbija da kuka – njena porodica živi u ratu, a ona uživa sve „slobode” o kojima je sanjala. Menja svoja načela o emancipaciji, uklapajući ih sa okruženjem i načinom života. Takođe, izgrađuje stav o religijama – svaku religiju karakteriše ekstremizam. Doživljava tipično adolescentsko iskustvo, razočarenja i ljubavi. Prva ozbiljna veza joj se završava bolešću i povratkom kući. Iran je umnogome drugačiji, ali položaj žena se nije izmenio i svaki gest protumačen kao neprikladno ponašanje može dovesti do batina i zatvora. Otpor prema hidžabu predstavlja njenu borbu koja se provlači kroz celi roman. Persepolis postavlja pametna pitanja o kojima se ćuti, pitanja o zapadnjačkom feminizmu i  odnosu prema muslimankama koje svoj temelje na čistoj potrebi za životom. Nametanje hidžaba u istočnim zemljama je jednako njegovoj zabrani na Zapadu – obe zabrane imaju za cilj kontrolu nad ženama i ukidaju pravo na lični izbor. Kao osoba sa tako izgrađenim stavovima, nailazi na osudu i od strane žena, u jednom patrijarhalnom režimu to i nije iznenađujuće. Marđina merila vrednosti proizilaze iz kućnog vaspitanja, koje je život u Evropi samo učvrstio. To pokazuje i scena njene majke koja na spomen prerane udaje, reaguje suzama, a u Iranu su zabranjene veze van braka. Priča se završava se junakinjinim odlaskom u Francusku. Razlog možemo pronaći u nemogućnosti adaptacije na društveni poredak svoje zemlje Ali, ova autorka ne pripada ni evropskoj ni iranskoj kulturi, već obema.

Strip se smatra muškim adolescentskim hobijem; stripove prave muškarci za muškarce – žene su zanemarene i kao autorke i kao čitalačka publika. Samim tim, Marđan Satrapi prelazi granice rušeći već uvrežena merila i svojim remek delom samo kao takvim ističući ravnopravnost i jednakost žena. Na delu je istinski feminizam ako mene pitate i autorka ima moje divljenje. Definitivno joj ne manjka ni umetničkog jer ovo četvorotomno delo (u ovom slučaju objedinjeno u jedan) je vrhunska umetnost, baš kao i njen idol Art Špigelman (autor najčuvenijeg grafičkog romana na svetu Mausa) koristi izraženu crnu boju da bi dala prostor opširnim oblačićima da dišu. Persepolis kombinuje vizualni i tekstualni doživljaj, i sinhronizuje dve perspektive i pripovedačke tradicije u jednu veliku priču. Ovaj grafički roman je zabranjen u Iranu, nominovan je za oskara kao što sam gore spomenuo i već skoro dvadeset godina opstaje u muškom svetu, zadivljujuće postignuće – devojčice evo vam uzora. Jako sam zahvalan i Čarobnoj knjizi na ponovnom objavljivanju ovog dela kod nas, jer je već pomalo bilo palo u zaborav, a to se ne sme desiti ovakvim delima. Ostaje mi da poželim mnogo sreće novoj ediciji Svet u oblačiću i da vas pozdravim uz poruku za oba pola: ravnopravni smo onoliko koliko pokažemo i koliko nam se dozvoli. Ah da, ovo nije fantastika, ali jeste fantastično.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: