Intervju sa ilustratorom Aleksom Gajićem
Živeći u Beogradu, velelepnoj prestonici naše razroke zemlje (jedno oko na Evropu a drugo na majčicu Rusiju), prepunoj dešavanja poput Games.cona, Tolkindana, Beokona, Chibicona, Japanizma, Pottermanije i Festivala epske fantastike, dogodi se da skoro pa zaboravimo na domaće autore čiji radovi u domenu fantastike, nažalost, prođu bez zaslužene pompe.
No mas! Od sad se, pored recenzija događaja, šiftujem i na one autore koji svojim tihim i povučenim prisustvom utiču na kvalitet domaće scene.
Jedan od takvih je strip illustrator, autor, reditelj i animator Aleksa Gajić, najpoznatiji po prvom srpskom animiranom dugometražnom filmu “Technotise: Edit i ja” u kolaboraciji sa scenaristom Darkom Grkinićem, „Le Fléau des Dieux“ (srp.„Bič Božji“), nastao u saradnji sa francuskom scenaristkinjom, Valeri Manžen, kao i po brojnim drugim radovima.
AVKF – Autostoperski vodič kroz fantastiku, AG – Aleksa Gajić
- AVKF: Videvši Vaš rad, shvatila sam da malo podseća na francuske stripove i na film “Kaena: Proročanstvo”. Da li su navedeni izvršili neki uticaj na Vas?
AG: Kako ne . Zapravo, ne znam ko sve nije izvršio uticaj . Razni stripovi su mi prolazili kroz ruke : japanski , francuski , američki , španski … Samo sam one italijanske žutaće uspešno izbegavao . I svi su se, pomešani mojim senzibilitetom, u većoj ili manjoj meri zadržali . I ja često menjam stilove: za animaciju, za Francuze, za Zabavnik, za moje kutijice itd…
- AVKF: Šta Vas najviše inspiriše, gde pronalazite ideje?
AG: Srećan sam kad dobijem posao u kom se zahteva moja inspiracija . U velikoj su većini poslovi gde se zahteva veština i komunikativnost – razumljivost. Zato valjda stalno i radim neke svoje tričarije . Tu puštam inspiraciji na volju . Ona izvire u raznoraznim situacijama. Izazvana ili ne nekim spoljnim uticajima . Naravno stalno se podgrevam “Pinterestom”, pravim galerije u koje zavirim kad idejno presušim.
- AVKF: Odakle potiče Vaša želja za ilustracijama, tj. šta Vam je reklo ili Vam se dogodilo pa ste krenuli putem umetnosti?
AG: Ja sam rođeni umetnik. Crtam od kad znam za sebe i nikad nisam prestajao. Imao sam malo skretanje u srednjoj elektrotehničkoj – taman toliko da shvatim da je umetnost definitivno moja sudbina. Roditelji su bili protiv, jednostavno nisu znali ništa o tome, ali za mene koji sam bio prilično tvrdoglav, to je samo bila motivacija više . Tako da šta god se desilo ili mi reklo, uradilo je to dok nisam ni znao za sebe. Da li to znači da neka viša sila postoji?
- AVKF: Koliko dugo se već bavite ilustrovanjem?
AG: Svoju profesionalnu karijeru brojim od 1996.g kad je izašla prva ilustracija za ”Politikin Zabavnik”. Ali, kao što rekoh, crtam mnogo duže od tada.
- AVKF: Šta je nadahnulo poslednju izložbu radova “Drako” u Srećnoj galeriji SKC-a u Beogradu?
AG: Na žalost, ”Drako” je jedna od izložbi koja je namenski postavljena u cilju prezentacije i promocije istoimenog stripa. Većina strip izložbi ima upotrebnu svrhu , a ne potrebu autora da predstavi nešto nadahnuto. Mislim da je razlog što je prava svrha stripa čitanje i naravno gledanje. Kad strip stavite u galeriju, vi potencirate samo njegov likovni aspekt, što je mnogim čitaocima zapravo manje važno.
- AVKF: Ko su Vam uzori?
AG: Nemam ih više . Stripove svakako da čitam, ali informativno. Pojave se tu i neka zaista izuzetna dela, ali ona više ne mogu da utiču na moj stil jer je on sasvim izgrađen. Strip stil je nešto u čemu treba da se dobro osećate, jer u tom stilu treba da provedete mesece, nekad godine. Uticaje danas više dopuštam i pratim u ilustraciji, jer je to nešto što se završava za dan dva, tri. Takođe, pratim uzore u svojoj off autorskoj fazi, jer to i jeste mesto za eksperiment i isprobavanje raznih pristupa.
- AVKF: Pokazujete zanimljiv, gotovo intrigantan preplet epike i SF stvarate atipičnu, postapokaliptičnu postavku. Odakle dolazi ta mešavina dve vremenske tačke?
AG: Za ovo prepletanje, podjednako je , ako ne i više, kriva scenaristkinja Valeri Manžen. Ona je imala tu ideju o svemirskim zmajevima, moj deo posla je bio da to i konkretno prikažem . Zašto je sve baš tako ispalo, ne mogu tačno da kažem . Danas bih verovatno drugačije, tek tada 2010. kad je strip započet, svašta nešto što sam imao u glavi rezultiralo je baš takvom estetikom. Nikad se ne nerviram što je moglo bolje, znam da će se uskoro pojaviti prilika da to sebi i dokažem i uradim bolje.
Radeći ovaj intervju, više no ikad mi je pred oči iskočilo saznanje da se do životnih lekcija može doći na svakakvim, mestima, a fantastika, svakako, nije izuzetak u moralno-vaspitnom obrazovanju svih generacija. Aleksa Gajić nam je ovu premisu i utemeljio. Zato osedlajte zmajeve, ne paničite i nemojte da zaboravite peškir!