Intervju s Aleksom, francuskim bohurt borcem
Šta je viteštvo? Neki smatraju da je to mogućnost da se iskuje i ponese sjajni „oklop“ dok zamahuješ sekirom, jašući teškog ata u neizvesni kraj. Drugi se kunu u to da je vitez onaj koji štiti druge od sebe. Spisak raste li raste, pa sam se zapitala: šta su vrline jednog viteza? Na ovo pitanje, plus još nekoliko pikanterija, odgovoriće nam jedan od bohurt učesnika (ekvivalent MMA-u što se tiče srednjovekovnih sportova) na ovogodišnjem „JUST OUT”-u (od 23. do 25.08), viteškom festivalu u Manasiji koji, pored moje grupe „Angeleon” iz Beograda i „Crvenih gavranova” iz Novog Sada, okuplja učesnike iz cirka 25 zemalja u svetu.
AVKF: Da li biste nam se predstavili i opisali kako ste uleteli u svet bohurta?
A: Zovem se Aleks, dolazim iz Bretanje u Francuskoj. Zainteresovao sam se za oživljavanje bitaka i bohurt nakon što sam započeo sa kovanjem i mojom strukom pre oko dve godine. U početku sam počeo da proučavam srednji vek, a zatim sam počeo da tražim udruženje. Tokom prve godine sa njima, sreo sam se s nekim borcima za buhurt. Isprva nisu razgovarali o bitkama, već o oružju koje me privlači.
Onda sam počeo da više istražujem kako bih reprodukovao neke delove pomoću alata, a zatim sam ih samo izradio. Nakon što sam ga završio, upisao sam se u svoj trenutni bohurt klub i već sledećeg meseca sam se borio na velikom francuskom viteškom turniru. Pošto sam učestvovao na svim ostalim turnirima na koje je moj tim odlazio ove godine (5, a spisak se nastavlja), moj cilj nije bio samo borba sa svojom braćom, već da pokušam da testiram delove oklopa i unapredim svoje zanatske veštine testom na terenu. Tako bih, jednog dana mogao da otvorim sopstvenu radionicu.
AVKF: Čula sam da ste iskovali svoj oklop. Kako izgleda proces kovanja?
A: To je prilično jednostavno zahvaljujući tehnologiji koju danas imamo. Ipak, i dalje zahteva malo strpljenja, pažnje oko detalja i veštine da biste proizveli nešto lepo i korisno. Prvo morate nacrtati šare, a zatim iseći uzorak na čeličnu ploču koju želite.
Nakon toga, proces zavisi od delova koje izrađujete. Naravno, potrebni su osnovni alati, poput nakovnja i čekića, ali možete koristiti drvo i puno specijalnih čekića i čeličnih alata da biste izradili dostojan komad oklopa. Nakon prilagođavanja delova pravilnom kretanju i zaštiti, potrebno je da razvučete komad, pod uslovom da imate odgovarajući tip čelika. Ovaj deo mora biti izveden pomoću dobre opreme i temperature da bi se izbegli strukturni kvarovi pod udarima. Na kraju, delovi se moraju sastaviti kovanjem. Ipak, ponekad se to može obaviti i pre procesa razvlačenja.
Danas možemo videti neke video snimke kovača koji pokazuju kako se posao obavlja. To je vrlo zgodno jer tako saznajete koji se alati koriste i samim tim poboljšavate svoje radno mesto. Da nije tako, bilo bi vrlo teško krenuti od nule.
AVKF: Kako ste čuli za festival? Retrospektivno, šta mislite o festivalu?
A: Ostali borci mog kluba koji su učestvovali u drugim godinama su mi pričali o festivalu. Dosta sam se premišljao pa sam odlučio da se pridružim ekipi samo tri meseca pre festivala.
Bilo je zaista dobro iskustvo, voleo bih da je svaki naš festival u Francuskoj toliko velik i da je u kampu bilo toliko ljudi koliko i publike. Imao sam mogućnost da se borim i živim u srednjovekovnom kampu, što se u Francuskoj ne događa često. Ako bih morao da predložim poboljšanja, predložio bih da se u kampu nabavi više zanatlija (prodaja predmeta, rezbarenje drveta, kovača, kuvanje srednjovekovne hrane). Borbe bi trebalo da budu raspoređene tokom nedelje i pod nekom senkom kako bi se izbegli toplotni udarii iscrpljivanje usled visokih temperatura.
Inače, mesto i ljudi su bili sjajni, lepo je imati festival blizu spomenika kakav ima ovaj manastir koji je još naseljen. Upoznao neke sjajne osobe i dobro se borio, pa sledeće godine može da bude samo bolje jer ću pokušati da dovedem još boraca.
Tai Šar, Alekse. Uvek imao hlada i vode.