ŽANR: fantazija/komedija
ORIGINALNI NAZIV: Lamb: The Gospel According to Biff, Christ’s Childhood Pal
PISAC: Kristofer Mur
ZEMLJA: SAD
GODINA IZDAVANJA: 2002.
OCENA: 7
Znate kako knjige koje vam neko preporuči mogu biti problematične? Ono kad nećete da razočarate tog nekog ko vam je preporučio i klimate glavom da je vrhunsko delo (što je donekle sasvim razumljivo, jer nemamo svi isti ukus i senzibilitet), kapirate me? U redu, onda možete da zamislite moju muku kad mi je ova knjiga toliko nahvaljena. Uz to i biblijska tema, a još me muči što sam izgubio svoje dragoceno vreme na Dena Brauna i Ketrin Nevil. No, ova knjiga dobrano razbija moju predrasudu o preporukama, ali i o biblijskim temama…. Ipak da ne žurim, idemo redom.
Komedija se prvi put pojavila u antičkom svetu – odnosno u Grčkoj, dolazi od reči κωμῳδία što bi u bukvalnom prevodu dobilo značenje – pohodna pesma, nama poznate kao faličke pesme koje su pevane u Dionisovu čast. Komedija se razvijala i postala kritika vlasti, društva, pa i samih bogova. Kao jedna od vrsta drama, prošla je svoj razvojni put i sada je možda možemo posmatrati kao zaseban žanr, iako još tu postoje uticaji dramaturgije najviše uočljivi u tragikomedijama i groteskama gde se mešaju dva žanra. O najranijim komediografima ne znamo puno, veruje se da su svoja dela pisali u čast bogova, rugajući im se istovremeno, stoga ću pomenuti samo one najpoznatije – Aristofana (Grčka) i Plauta (Rim). Osnovni cilj komedije je da izazove smeh i u tom cilju se koristi popriličan broj sredstava, od banalnih gegova i skečeva, do visokoumnih šala za one sa „skupljim ulaznicama”. Elementi komedije sve više uplivavaju u druge žanrove i prisutni su svuda pa i u fantastici. Kao primere komične fantastike možemo uzeti Autostoperski vodič kroz galaksiju Daglasa Adamsa, po kome smo dobili ime i, naravno, romane Terija Pračeta o Disksvetu. Danas ću vam predstaviti nešto šta biste mogli isto toliko zavoleti.
Kristofer Mur – autor sa čak petnaest romana od kojih je pored ovog na naš jezik preveden još samo „Sveta plava, obožava okean i živi u sred njega”. Možete ga kontaktirati putem mejla, Tvitera, Fejsbuka ili njegovog sajta.
Moja reakcija pre otvaranja knjige bila je: „O, ne, još jedno jevanđelje, nisam li ih dovoljno pročitao…”, ali nakon čitanja… Mogu vam reći samo da sve što ste znali o Bibliji možete okačiti mačku o rep, jer – „Jevanđelje po Šljagi, Hristovom drugu iz detinjstva“ menja percepciju vere iz korena. Znate o onih trideset godina Isusovog života o kojima ništa ne znamo? E, ovo je priča o njima. Svemu onome što je mladi Jošua proživeo od sticanja vernog prijatelja, radnih i mesijskih obaveza, ljubavi i apstinencije, preko potrage za tri mudraca i naukovanja kod njih. I, naravno, poznatog nam kraja, na ipak nešto drugačiji način. Sve ovo na vrlo duhovit i sarkastičan način opisano Šljaginim rečima, vi mu verujte ili nemojte, vaša stvar.
Upravo savršeno delo, ali umalo da mu dam dve ocene manje – pitate se zašto? Zbog pogovora, autor sa ovakvom knjigom nema potrebu da se pravda publici ni onoj biblijskoj ni onoj torskoj. Umesto da zanemari mnoštvo kritika za koje je znao da će stići sa obzirom na temu, on se praktično ogradio od svog dela, a to pisac nikada sebi ne bi trebalo da dozvoli. Ipak ova knjiga je toliko dobra da može i bez svog tvorca. Preporučio bih vam je, što pokazuje i moja ocena, ali ne čitajte autorov pogovor koji je pun odbrambenog mehanizma i izvinjavanja ako je pogrešio te se neko našao uvređen (što je po svemu sudeći postalo obavezno u SAD). Da, trebalo je da zna da elektronska pošta poseduje opciju obrisati i zadržati stav koji me je oduševio. Da rezimiram: ovo je sjajno delo, za koje nije potrebno izvinjavati se publici, jer zadatak pisca i jeste da izazove bes, smeh, plač ili bilo koju sličnu reakciju. Ne budite u službi političke korektnosti pogotovo ako je vaš junak sušta suprotnost toga. Ono šta mene zanima jeste da li je Mur na visini zadatka i u ostalim svojim delima, pa stoga: Dibidus, šta čekate?