Stefan Tićmi je pisac za decu, koji je svojom knjigom „Ja sam Akiko“ motivisao i oduševio mlade umove širom Srbije. Ovom prilikom, dao je intervju za dečiji kutak AVKF-a i na vrlo šaljiv način govorio o književnosti za decu i pisanju.
Ko je Stefan Tićmi u stvarnom životu?
Kapetan koji ne kuka nego peva i umesto kuke ima mašicu za roštilj. Oko njega je dim i drugari, to obično bude vikendom. Pričaju nebuloze i smeju se, kad kazaljka otkuca ponoć malo se uozbilje i onda laprdaju o životu, ozbiljni. Koliko? Eto, toliko. (pokazuje rukama) (trenutak dva: ruke postaju lijane i upletu se) (kraj scene)
Kako vidite sebe kao autora?
Zaglavljen sam između dva O: između pomisli o sebi i pomisli o svetu i tu gde sam plaćam kiriju i dažbine, u tom međuprostoru. Mnogo razmišljam o svemu i to me ne čini misliocem već Rasejankom. Vidim sebe kao Rasejanka koji jedva čeka da se skupi i postane čovek. Sledećeg trenutka prestanem da mislim i počnem da osećam, tad postanem jedno veliko Prazno. Tada se u mene useli nebo, sa koferima i svim tim, sa oblacima, sa avionima. Pa budem ptica. Moje pisanje je trag saonica kada padne prvi sneg; nešto čega prvo nema pa onda ima pa onda nema pa onda ima pa onda nema pa onda ima (stati sa čitanjem kad odgovor dosadi)
Koji autori su najviše uticali na Vaše pisanje?
Nišava, Drainac, Lisica, Harms, Meša, grad, Rubinštajn, Gorki, čovek, Pavić, Sabato, bliski prijatelji, Zubac, Novica Tadić, Sioran, sestra, Gorder, neznanje, preispitivanje, Andrić, ptice, uniforma, Bariko, Bob Živković, Dostojevski, kamuflaža, Hamvaš, dijadema, Mensur Ćatić, Egziperi, kupine, prijatelji, Vranjković, čarape, jutro, majka, Erlend Lu, Dario Džamonja, Šiljan, vatra, svemir, Ton Telehen, jaz, mlin, divljina…
Primetila sam da ste jedan od prvih koji su poeziju preveli na znakovni jezik, prilagođen gluvim i nagluvim osobama. Šta Vas je pokrenulo na ovaj human potez?
Želja za stvaranjem i spajanjem. (podsetnik: pisanje je samo u početku usamljenički proces)
Odakle crpite inspiraciju za pisanje?
Sinoć su se u gradskom prevozu dve devojke ispred mene pomerale u istom ritmu kao brisači autobusa. Neko vreme sam odgonetao prizor i povezanost kiše, meškoljenja i muzike, a onda sam izašao iz autobusa. Veče je bilo obuklo frak. Sve je bilo svačano. Tadam-tadam. (savet: zamisliti dirigenta i ulične svetiljke, možda zatreba)
Osim knjiga, koje još sfere fantastike volite?
Spostveni život.
Imate li neku anegdotu prilikom pisanja romana „Ja sam Akiko“ koju biste voleli da podelite sa našim najmlađim čitaocima?
Jedan par je kupio ribicu i nazvao je Akiko i ona je plivala u akvarijumu nemajući pojma da se zove Akiko. (ribe ne znaju da postoje kumovi, šurnjaje i dirižabli)
Pripremate li nešto novo za naše čitaoce?
Će bude.
Da možete da odaberete jednu osobu iz sveta fantastike i literature, iz kog god vremenskog razdoblja s kime biste popili čaj ili kafu?
Popio bih produženi sa mlekom sa Nikolom Teslom i pitao ga da li je on možda izmislio morsku struju. Sliku sa njim na storiju videlo bi 556 ljudi, toliko treba koraka da bi čovek došao do mora i gledao u plavo. (proveriti informacije, za svaki slučaj)
Vaš savet za one, koji žele da se bave pisanjem za decu?
Savet jedan: (nevidljiva slova i rečenice)
Savet dva: (nevidljiva slova i rečenice)
Saveti tri: (izmisliti priču o neviljdivim slovima, savetima i pisanju) (a i ne mora)
About Author
