Dragi moji fantastičari,
Ima li među vama ikoga da nije čuo za genijalnog Terija Pračeta i njegov Disksvet? Da, onog istog koji je svoja nezavršena dela ostavio u amanet sveže asfaltiranoj ulici i valjku teškom dve tone. A Disksvet, to vam je ona kornjača koja pluta svemirom sa četiri slona na leđima i čitavim svetom na sebi. O čemu tačno misle slonovi dok plove na leđima kornjače, ako uopšte misle, nijedan poznati živi stanovnik Disksveta nije dokučio.
Pisac ovih redova je originalno imao zamisao da na ovaj ili onaj način nabavi svu 41 knjigu, pročita ih i milostivo prepriča utiske. Koji su morali po definiciji biti povoljni, jer ne može niko da se slovi kao pisac humoristične fantastike a da vas samim tim ne oduševi. Međutim, ispostavilo se da bi ova nabavka mogla da bude mali problem, ali ništa što se ne bi dalo rešiti uz pomoć omanjeg bubrega (ili makar jednu trećinu manje, kako smo skorije izračunali) i ubrzanog naprednog kursa engleskog jezika. Spremni do proleća!
Jer, Pračet je genije. Ne postoji nijedna druga rečenica ni formulacija iste kada pitate nekoga ko zna o čemu govori, da li je čitao nešto od Pračeta i kako mu se dopalo. Pračet je genije. Prosto i neprikosnoveno.
I onda krenete redom. Neko vam je rekao da obožava Pračeta jer je dotični, je li, genije, i vi, znatiželjni kakvi jeste i vazda gladni fantastike, krenete da se raspitujete. Do sada ste izgleda živeli ispod kamena u nekoj nedođiji.
Pa vam internet izbaci gungulu knjiga, a vi, kao svaki uredni štreber, želite da znate kojim redom se čita uzvišena edicija. Ne postoji hronološki redosled na Vikipediji, proverila sam. Postoji prijatelj koji je pročitao šta se pročitati dalo i odgledao neke filmove i jedan crtani o vešticama. (Da, ljudi moji, postoje i filmovi! Zamislite tek moje iznenađenje! )
I onda dobijete ovakvu šemu:
(Ili link / ako ste zaslepljeni ovako kao ja pa ponešto – čitaj: sve – treba zumirati)
I zinete od čuda gde tačno početi. I još neko postavi pitanje da li je Pračet rešio da nam skrati muke prezentujući ovaj haos kao jedinu validnu šemu za razumevanje Disksveta, ili se neki podjednako opičeni obožavalac probio kroz šumu fantastike i rešio da ostavi malo mrvica neupućenima.
Dvadeset devet knjiga.
Na pola sata surfujete netom u potrazi za pdf izdanjima. Mogu i epub, instaliraćete taj eReader program za profesionalno čitanje na kompjuteru, nema veze što je aplikacija samo za mobilni telefon. Niste neki stručnjak za torent, stručnjak je na poslu, ali primećujete da je sve otprilike dostupno. Čitate neke odlomke, i otud oni slonovi i kornjača, i neki Severnjaci sa dugačkim mačevima. I patuljci. I vampiri i vukodlaci, i trolovi, i čitava generacija Igorova, i gnomi koji jašu čaplje. I Noćna straža. Tu se već pali neka druga lampica i nema šanse da ne nabavite knjige. Ali nije isto držati solidnih četiri stotine stranica štamparski opojnog mirisa u ručicama i lupati kažiprstom po mišu da skroluje do sledećeg naslova. Da ne zalazim u detalje, recimo samo da Izet najbolje zna fundamentalnu razliku.
I tako, da ne dužim dalje, izbor uvek pada na jedan od razloga zašto kišne šume polako nestaju sa lica zemlje – reinkarniramo drveće u papire.
Za neupućene, postoji jedno univerzalno pravilo: serijali se kupuju po principu akcionog potencijala – sve ili ništa. Koliko god vam se činilo da neka knjiga može da se čita sama za sebe – ne, nikako! To je zamka! Pročitaćete je, dopašće vam se do sto jedan i nazad, i onda trkom do knjižare po još. Duplom brzinom isprevrnete tajne štekove po kući skladištene baš za ovakve hitne kupovine knjiga, iznenadite sami sebe koliko ste bili štedljivi i dobrih par sekundi razmišljate da potrošite pare na nešto drugo. Na nov kompjuter, poklon majci za rođendan, Anastasijin koncert u Beču, pardon Budimpešti, novi bojler. Zamislite se, ali baš ozbiljno.
A u knjižari druga priča. Marfijev zakon u fulu. Baš kad vam treba odjednom čitav serijal, nema prve, nema zadnje, nema dvadeset u sredini. A ona jedna usamljena čami kući. Dođe vam da tučete sebe ili onog ko vam je poklonio knjigu tom istom sve dok ne poplavi. Ne knjiga, dotična voljena osoba. Samo, žao vam knjige. A još žalije kupiti tri knjige u jednoj, i četiri u drugoj knjižari. Niđe veze. Zbunjeniji od prodavačice iz poklon-sekcije sa pet posto popusta za članove kluba, vraćate se za kompjuter u novi krstaški pohod.
I doznate da sve može da se nabavi, naravno za suvo zlato, jer čim je rasprodato mora biti i skuplje.
(Upozorenje: Za one koji od jezika uspešno barataju samo srpskim, seljačkim i sarkastičnim, upustvo za pad u duboku depresiju je gotovo. Osim ako ne želite dodatno da se ubedačite, onda izvolite.)
Neko vam pokaže i englesku kolektorsku verziju knjiga (čitaj: dvadeset devet njih), sa profesionalno urađenim koricama da svršiš na njih. Izvin’te na izrazu, ali zaista. Cena – jedan funkcionalni bubreg. Bonus uz knjige: neki bukmarker, u ovom trenutku nadam se sa prigodnom željom za brz oporavak.
Za nas skromnije i ne baš tako sjajnog zdravlja, postoji edicija koja nije kolektorska, pa je i cena manja – samo delimično funkcionalni bubreg.
Rešenje i naravoučenije: Sačekati da stručnjak dođe s posla, svezati ga za stolicu dok ne skine sa neta sve što se da skinuti a da je poteklo iz genijalnog uma ser Terija Pračeta, i čituckati polako. U slučaju preke nužde, naštampati ponešto u kopirnici na ćošku. Tamo radi jedna jako fina žena.
PS. Četrdeset jedna knjiga samo Disksveta, ali sveukupnih Pračetovih izdanja 144 (sto četrdeset i četiri). Od čega samo jedno nedostupno. Ne znam još koje, i ne mogu da se odlučim da li mi je upravo olakšalo život ili ga dodatno zakomplikovalo.
Koliko bubrega stane u 143 knjige?
Samo za hardkore zagrižene obožavaoce: https://www.discworldemporium.com