Ž ANR: naučna fantastika/svemirska opera/sajberpank/treš
ORIGINALNI NAZIV: Avant L’Incal
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
SCENARISTA: Alehandro Hodorovski
CRTAČ: Zoran Janjetov
PREVODILAC: Ilija Čanak
ZEMLJA: Francuska
GODINA IZDAVANJA: 1988–1995.
OCENA: 
U ovom dvotomnom delu edicije Stari kontinent dobijamo čistokrvnu naučnu fantastiku iz osamdesetih, idealno ostvarenje da Čarobna knjiga upozna nove čitaoce sa dvojicom legendi evropskog stripa i jednim od najlegendarnijih serijala svih vremena. Verovatno dobar odabir, pošto novu publiku ne privlači naučna fantastika iz prošlosti, oni žive sve to što ta dela imaju preneti i saopštiti. Ipak, nisu sve priče naučne fantastike loše ostarile, a dokaz za to je i ova pripovest. Jeste očigledno da su autori starije generacije, ali je to ne čini manje zanimljivom. Zato što, za razliku od mnogih, i dalje jeste spekulativna fikcija.
Umnogome je za tu činjenicu zaslužan Hodoverzum, jer je razvio svetove, nije se zadržao na jednom. Upravo je tu uspeh Hodorovskog, na vreme je shvatio bitnost razvijanja i izgradnje sveta. Zanimljivo je da je to učinio u okvirima naučno fantastičnog žanra za razliku od mnogih koji su se kasnije ugledali na njega. Hodoverzum je u stvari glavni lik sage, jer protagonisti nisu toliko pamtljivi niti osobeni kao svet. Zapravo, to je i odlika fantastike iz osamdesetih, samo je Hodorovski to uradio vrhunski maštovito, pa se i dan danas može čitati sa uživanjem. Što nije nimalo čudno sa obzirom čime se sve ozbiljno bavio i u čemu je sve ostavio dubok trag. Velika dela prebrode vreme kao neprijatelja i uzmu ga za saveznika.
Alehandro Hodorovski – Čileansko-francuski režiser ukrajinskog porekla, takođe je i scenarista, pisac, glumac, producent, kompozitor, i guru. Slavu je stekao zahvaljujući filmovima El Topo (1968) – koji je u bioskope uveo fenomen ponoćnog filma i Sveta planina (1973) potom i Sveta krv iz (1989). Godine 2013, snimio je autobiografski film Ples stvarnosti s njegovom surealnom vizijom, a iste godine snima i dokumentarni film Dina Hodorovskog o neuspešnom pokušaju snimanju Dine, te kako je taj pokušaj ipak uticao na snimanja drugih fantastičnih naslova 1980-ih. Inače, u ambiciozan projekat ekranizacije Dine hteo je uključiti brojna velika imena. Salvador Dali je trebalo da glumi cara, Orson Veles barona Harkonena, princ Pol bi bio njegov sin Brontis. Žan Žiro (Moebijus) je trebalo da da svoj šmek svemu, ali taj plan je previše koštao pa su prava na film prodana i Dejvid Linč je napravio Dinu kakvu znamo. Kruže tračevi da su mnogi rekviziti i ideje iz tog projekta završili u Lukasovim Zvezdanim ratovima. Obnavlja marseljski Tarot i piše priču za remek-delo Inkal (u kom začinje Metabarone i Hodoverzum). Tužio je film Peti Element zbog plagijata upravo pomenutog Inkala, ali to nije dokazao na sudu, jer je Moebijus sudelovao u snimanju filma. Kod nas su mu objavljeni stripovi: Mesečevo Lice, Vitezovi Heliopolisa, Inkal, Bouncer, El Topovi sinovi, Ogregod, Tehnooci, Oružje Metabarona, Kasta Metabarona, Kastaka, Presveto srce, Metabaron, Bordžije, Žuan Solo, Završni Inkal, Posle Inkala, Izbacivač, Beli lama i Stradanje Diosamante; kao i knjige: Tarot, Učitelj i čarobnice, Metagenealogija, Mistični kabare, Sin crnog četvrtka, Psihomagija 365 zrna mudrosti, 365 zrna ljubavi, Gde ptica peva najlepše i Ples stvarnosti.
Zoran Janjetov – jedan od najpoznatijih srpskih crtača. Dela koja su mu objavljena kod nas su: Kentaur, Zoran Janjetov 23, Tehnooci, Bernard Panasonik, Oružje Metabarona i Ogregod.
Grad-Jama je specifično mesto bez mnogo moralnih kompasa i kočnica. Mesto gde su najniže strasti legalne – dokle god to odgovara vlastodršcima, tj. višoj kasti. U takvom svetu, Džon Diful ostaje bez oba roditelja i počinje da sanja veliki san o detektivskoj znački. Za nju ga priprema zarđali odbačeni robot. No, zaljubljive je naravi, pa se ludo zaljubljuje i tu počinje avantura. To je, naravno, nemoguća romansa koja vodi u sve nevolje, tajne, pitanja i odgovore što će ih junak proživeti sa vama skupa.
Mešavina je sajberpanka i svemirske opere sa dozom treša, pošto ima te momente naive iz osamdesetih u kojima heroji nemaju potkrepu u racionalnosti za svoje postupke, prosto teraju dalje priču. Ali ne mogu joj naštetiti, jer je priča suviše snažna i samoodrživa, svet joj se ne drma, a junaci su zamenjivi i to se upravo često i dešava – menjaju se sporedni likovi kao na traci i ne žalite za njima. Scenarista čvrsto drži pripovest u svojim rukama i vodi je kuda je namerio. Naravno, poput svih medija iz osamdesetih, nema baš blistav odnos prema ženama, što je neobično i kontradiktorno sa autorom, jer je Hodorovskom njegova supruga Paskal boginja. Valjda se to zahtevalo od autora, ali iz sadašnje perspektive može da umanji vrednost delu, ukoliko ga ne uokvirite u ondašnji period. Tada je fantastika sva bila upravo takva i ozbiljna pitanja je postavljala tek u podslojevima – zato pažljivije čitajte. Crtež je zanimljiv spoj celih prikaza i gomile detalja; Janjetov je svakako veliki majstor zanata. Plus je naš, znate ovo je verovatno najveći uspeh nekog Srbina u devetoj umetnosti.
Sve ovo je sasvim dovoljno da nabavite strip, naravno to važi za one koji se prvi put sreću sa Inkalom. Za one kojima je ovo samo prilika za lepše izdanje, ovo je poziv za seks, drogu i rokenrol sa Džonom Difulom – uh, ovaj pucačinu i eksplozije.