ŽANR: naučna fantastika/svemirska opera
ORIGINALNI NAZIV: The Metabarons
SCENARISTA: Alehandro Žodorovski
CRTAČ: Huan Himenez
ZEMLJA: Francuska
GODINA IZDAVANJA: 1992–2003.
OCENA: 9
U našoj stripovskoj stvarnosti vladaju sulude cene, koje nameću preprodavci. Jedno od dela koje je dosezalo prilično visoke cifre je i Kasta Metabarona, u izdanju Belog puta, koji nije potrajao kao izdavač upravo zbog previsokih cena. Dobra vest je da vam više neće biti potrebno bogatstvo da nabavite jedno od najznačajnijih ostvarenja francusko-belgijske škole stripa. Naime, u izdanju Čarobne knjige izlazi najkompletnije izdanje ovog serijala koje je ikad objavljeno na našim prostorima jer, kao dodatak, sadrži novu verziju Kuće predaka, dvostruko obimniju od prethodne objavljene kod nas, i na približno 120 strana dodatnih tekstova daje najvažnije informacije o čitavom serijalu. Uz dopunu starog prevoda i dodatnih delova priče od strane Ilije Čanka, mislim da smo dobili pravu stvar.
Kad sam već spomenuo francusko-belgijsku školu stripa, da pojasnim: da, postoje različite škole. Pored američko-britanske tu je i japanska sa svojim mangama, te, gorepomenuta francusko-belgijska. Stripove iz te škole označavaju skraćenicom BD (franc. bande dessinée) ili crtane trake. Sve je počelo okupljanjem autora oko redakcije strip-časopisa Tenten i Spiru, zatim i Pilot, Metal irlan i Asivr. Neki stripovi te škole (pre svih stripovi holandskih i španskih autora) nisu nastali na francuskom govornom području, ali se u nju svrstavaju zbog uticaja na njihove stvaraoce. Neki od najznačajnijih autora tog pravca su: Gošini, Moris, Uderzo, Pejo, Mašerot, Berk, Valteri, Herman, Žan Žiro (Moebijus). A siguran sam i da znate neke od heroja, među kojima su: Poručnik Bluberi (u izdanju Darkvuda), Asteriks (sjajno izdanje Čarobne knjige ovenčano mnogobrojnim nagradama), Talični Tom (u izdanju Veselog četvrtka), Spiru i Fantazio (u izdanju Darkvuda), Gaša (u izdanju Darkvuda), Tintin (u izdanju IPS Media), Štrumfovi (takođe u izdanju ČK), Iznogud (ČK), Valerijan (u izdanju Darkvuda). Dakle, svi su nam dostupni, nemamo izgovor. A sad reč dve o autorima ovog remek dela stripovske naučne fantastike.
Alehandro Žodorovski – Čileansko-francuski režiser ukrajinskog porekla, takođe je i scenarista, pisac, glumac, producent, kompozitor, i guru. Slavu je stekao zahvaljujući filmovima El Topo (1968) – koji je u bioskope uveo fenomen ponoćnog filma i Sveta planina (1973) potom i Sveta krv iz (1989). Godine 2013, snimio je autobiografski film The Dance of Reality s njegovom surealnom vizijom, a iste godine snima i dokumentarni film Jodorowsky’s Dune o neuspešnom pokušaju snimanju Dine, te kako je taj pokušaj ipak uticao na snimanja drugih fantastičnih naslova 1980-ih. Inače, u ambiciozan projekat ekranizacije Dine je hteo uključiti brojna velika imena. Salvador Dali je trebalo da glumi cara, Orson Veles barona Harkonena, princ Pol bi bio njegov sin Brontis. Žan Žiro (Moebijus) je trebalo da da svoj šmek svemu, ali taj plan je previše koštao pa su prava na film prodana i Dejvid Linč je napravio Dinu kakvu znamo. Kruže tračevi da su mnogi rekviziti i ideje iz tog projekta završili u Lukasovim Zvezdanim ratovima. Obnavlja Marsejski Tarot i piše priču za remek-delo Inkal (u kom začinje Metabarone i Žodoverzum). Tužio je film Peti Element zbog plagijata upravo pomenutog Inkala, ali to nije dokazao na sudu, jer je Moebijus sudelovao u snimanju filma.
Huan Himenez – Argentinac je koji je zadužio evropski strip, uostalom može se i smatrati Evropljaninom, pohađao je Akademiju likovnih umetnosti u Barseloni. Njegove prve priče objavljene su u argentinskim časopisima Colomba i Record. Potom odlazi u Španiju gde radi za časopise Zona 84 i Comix International te italijanski Lanciostory, Skorpio. Njegovo dela iz ranog razdoblja uglavnom su iz ratnog i naučno-fantastičnog žanra. Osamdesetih godina, postaje poznat i po radu na crtanom filmu Hevi metal. Iz ovog vremena datira i ono što je svrstano među njegova najbolja dela, kratke priče poznate pod naslovom Vremenski paradoks. Valja spomenuti i Grad, kojeg je napisao zajedno sa Rikardom Bareirom i Četvrtu moć. Stil mu je postao poznat po izuzetnoj pažnji koju posvećuje istorijskim činjenicama: njegov serijal As pik je poznat po tome, kao i Komična enciklopedija drugog svetskog rata. Leo Roa je svemirska opera koju sam i piše i crta. Sarađivao je sa autorima kao što su Karlos Triljo, Roberto Dal Pra i veliki Alehandro Žodorovski, s kojim je stvorio sagu Metabaronima 1992. godine.
Prvi tom
Oton – Tonto mali robot pripoveda priču o početku loze svog gospodara. U priči su žrtvovane vekovne tajne zarad života pojedinca. Rat za moć koju je tajna čuvala. Te velike žrtve i dogovor sa carstvom. Potom, novi dom kaste ali i tu ih zlo nalazi – i smrt. Nakon što se oporavio gospodar je počeo ulagati u tehniku…
Honorata – Nakon jedne nevolje, Tonto nastavlja Lotaru pričati o lozi kaste Metabarona. Oton čini ogromnu uslugu carstvu i time dobija pravo na poklon koji želi, ali odbija sve i vraća se kući. Kad poklon ipak stigne, ispostavlja se da je to prelepa veštica koja je u stanju da mu podari sina uprkos teškoćama. To dete uz manu po rođenju dobija i tešku sudbinu, ne samo da surovo trenira, već od njegove inicijacije zavisi budućnost kaste.
Agnar – Lotar umalo da prouzrokuje omanju katastrofu, ali Tonto na vreme reaguje i uz Lotarovo navaljivanje opet nastavlja priču. Agnar gubi roditelje zahvaljujući kaluđericama-kurvama i njihovim planovima da se dočepaju neograničene moći. Osveta postaje imperativ i način života, ali bez dobrog plana i niza slučajnosti ne bi mogao ni pokušati. Savršenu priliku da ispuni datu reč mu daje žena njegovog života…
Oda – Lotar je previše radoznao za svoje dobro, ali ima sreće. Pa Tonto može da nastavi priču… Agnarova osveta je surova izbrisao je veštice iz postojanja uz pomoć Ode. No, to ima visoku cenu, ugrožen je život voljene žene. Jedna neočekivana stvar će spasiti stvar. Honorata je živa i moćnija nego ikada. Vremenom njena pomoć će dobiti neke druge dimenzije i pretvoriti Agnara u nemilosrdnog plaćenika koji preti da sruši carstvo, a poslednja prepreka mu je njegov sin…
Železna Glava – Lotar vraća svoju veru u nepobedivost Metabarona, potom, Tonto nastavlja pripovest. U obračunu najpre pobeđuje Agnar, ali, potom i gubi te okrutni ratnik Železna Glava postaje najmoćniji u univerzumu. No, i on će poželeti više, a da bi to dobio moraće postati neko drugi. Pošto postane druga osoba, snalazi ga ljubav, a da bi nju dobio mora da se iskupi za grehe. Ali iskupljenja mogu da krenu krivim tokom.
Drugi tom
Dona Vičenta Gabrijela de Roka – Tontu i Lotaru se gospodar vratio samo da bi ih uništio da sačuva svoju tajnu. No, Tonto nije bio saglasan i prekršio je robo zakone prebacivši ih na neku negostoljubivu planetu. Gabrijela čini nešto ludo da spreči tragediju, ali to je samo odlaže. Jer pesnici manje vole od ratnika, a žene više vole pesnike. Ipak ratnici su ti koji žrtvuju sve za pobedu i voljenu ženu.
Agora – Tonto biva sve suroviji prema Lotaru, a ovaj sve nestrpljiviji da čuje priču. Železna Glava održava obećanje i Agora je prva žena koja postaje Metabaron. Ali to ni blizu nije cela priča o njoj. U međuvremenu Lotar gubi strpljenje i preuzima vodstvo robotskog dvojca. Agora spašava carstvo od preostalih veštica i to uz pomoć svoje bebe koju nazvaše…
Bezimeni – Lotar postaje nešto neočekivano i razarajuće. No, izgled ume da prevari. Bezimeni koji je odlučio da nema potomstvo, tuguje u učmalom metabrodu. Ali jednog dana će se ukazati svrha njegovog postojanja, kao i same kaste. To će izmeniti izgled vaseljene.
Kuća predaka – U ovom delu nam dolazi sve ono šta nam je potrebno da se srodimo sa delom. Biografije, oružja priče o nastanku, Inkal. Dakle sve šta ste želeli da znate o serijalu i autorima ovde se nalazi.
Beleg Kastake – Lotar opet izvoljeva i moljaka Tonta za priču. Ovog puta je to priča o tome kako su Metabaroni dobili beleg i o samim začecima kaste. Borba, osveta i tuga izgradiše kastu ratnika.
Inkalov san – Tonto ovog puta priča o nečemu šta može biti istina, ali ne mora. Naime, još jedan baron je poklekao i prekršio zavet dat sebi. Na kraju krajeva, baroni su oruđe kaste, a kasta se mora nastaviti.
Znao sam da je ovo veliko remek delo devete umetnosti. Ali nisam se nadao da ću toliko da uživam u čitanju ovog izdanja Čarobne knjige. Žodorovski se vrlo primetno oslanja na Dinu (kojoj je upravo izašlo novo izdanje prvog toma u ČK) i Zvezdane ratove iz očiglednih razloga, ali takođe je teško ne primetiti istovetnost Železne Glave sa Robokapom – a tu je očigledno ko je od koga uzeo. Kasta Metabarona, koliko god podsećala na nešto viđeno, vrlo je originalno delo, takav spoj nasilja i humora je retko gde prisutan. Himenez očigledno kao crtač rastura, jer ovo je prava istinska umetnost. Moram da pohvalim prevod Ilije Čanka jer je na mestima vrlo inovativan (Tontove pogrdne reči). Dodatni materijal u delu pod nazivom Kuća predaka fantastično dopunjava sjajan utisak o izdanju. Plus tu su dve dosada neobjavljene priče. Čime ova dva toma nadmašuju sva prethodna izdanja ovog stripa kod nas i od mene zaslužuju čistu peticu.