Prva sezona „Panišera“ ugledala je svetlost Netfliksa i interneta 17. novembra kao dugo očekivana saga o vojničini koja se bori protiv kriminala u Marvelovom univerzumu. Pitanje da li ćemo dobiti još jednu seriju na listi, javilo se u drugoj sezoni „Derdevila“ (ili mogu da ga prevedem kao „Usud“. Da, definitivno zvuči zanimljivo ovako). Ta druga sezona je okarakterisana kao „postanak Panišera“ (kako sad njega da prevedem a da ne zvuči hard kor sado-mazo, hm?), mada je ceo tim na setu pa i sam glumac Džon Bental rekao da pravu priču o „Dželatu“ možemo očekivati u kasnijim ostvarenjima što nas dovodi ovde.
Tu priču kako američki marinac postaje superheroj nismo videli u prvoj sezoni Dželata, mada će se mnogi protiviti takvoj tvrdnji. Zašto tako mislim? Jednostavno je. Dželat kao lik iz stripova se nije pojavio kao već formirani superheroj, već je cela sezona ispala jedan dugotrajan put ka konačnoj transformaciji u heroja. Džon sa sve kostimom se pojavljuje tek u nekoliko scena pri kraju sezone, što nije dovoljno da se kaže da je ovo deo gde Dželat dobija svoj prepoznatljivi imidž. Za sada nema nekih vesti o uspehu serije, niti planova za drugu sezonu, mada je to sve neizvesno. Možda u drugim sezonama Marvelovih i Netfliksovih serija dobijemo zvaničnu Dželatovu priču postanka, možda ne, zato moramo biti strpljivi.
Dobre strane
Već u startu prve epizode, gledalac prvo upoznaje psihu Frenka Kesla poznatijeg kao Dželat i sve ono što muči njegovu ratničku dušu. Postaje kristalno jasno da ovde imamo penzionisanog vojnika kog progoni prošlost i sindrom post traumatskog stresa. On to nekako drži pod kontrolom, ostaje nepomičan ispred provokacija, ali ne zadugo, jer ko bi gledao nekog veterana kako se bori sa samim sobom?
U stripovima je Mafija glavni negativac i protivnik Frenku, tako da su prve dve epizode na svojstveni način učinile omaž liku stripskog Dželata. Producenti, naravno, nisu stali samo na jednom „salutiranju“, pa su se tu javile i reference iz Vijetnamskog rata, jer je stripski Frenk Kasl u originalu veteran iz Vijetnama, dok je ovaj Afganistanski veteran, preciznije operativac iz Kandahara – pokrajina koja je Američkim marincima zadala najviše muka i gubitaka. Radnja se tu i zadržala kao sumorna i tajna prošlost koja je poslužila kao motiv da se kritikuju nelegalne radnje, zloupotreba vojnih sredstava zbog zarade i umešanost američke Vlade u kriminalna dela trgovine drogom i ratne zločine nad civilnim stanovništvom.
Kroz seriju se propagira patriotizam i nacionalizam time što svako ko je iole bitan za radnju ima stav da kupuje domaće i koristi klasično američke proizvode kao što su moćna kola marke Mustang i viski. Pored toga, u priči se mogu načuti i reference o trenutnoj situaciju u Americi i popularnim društvenim temama kao što je rasizam, mizandrija, mizoginija, liberalni stavovi i pop kultura. Ove „goruće“ teme su lepo ukomponovane u likove koji uspevaju da ih prikažu kroz debatu. Moram da napomenem da se ovde vodi i neverbalna debata oko sukobljenih stavova estetike i etike, jer se u nekoliko scena radnja osvće na fizički izgled bitnijih likova, kao komparacija između dobra i zla. Džon Bernthal je ispao savršen za ovu ulogu što se tiče vizuelnog efekta, deformisanog nosa, izražene vilice i nečeg što liči na ožiljke po njegovom licu. Ta njegova vidno namučena pojava je savršena suprotnost liku Dine Madani, agentu Nacionalne bezbedonosne agencije. Njen lik igra Britanka Amber Rouz Reva, najlepša i najzgodnija dama u sezoni, kojoj se tek sada pružila prilika da napreduje u karijeri.
Stiče se utisak da je lik Dine Madani ovde da pruži očigledni kontrast između dva sveta gde je njena uloga ciljano usmerena da bude Keslov negativ. Ona je čista suprotnost Panišeru, mada sa sličnim osobinama što automatski vuče da će ova dva lika stupiti u neki bliski kontakt. Celu sezonu bih gledao iznova samo zbog nje. Dopada mi se kako je formiran njen lik i kako to Amber profesionalno obavlja.
Kad smo već kod kul likova, Dželatov pomoćnik i saučesnik u kriminalu je Mikro kog igra Ebon Mos Bačrač (heh… bakrač). On je u ovoj sezoni lik koji ima zadatak da sve poveže u jednu celinu i da pruži početnički zalet radnji. Ispada da je David Liberman iliti Mikro zamorče i čvorište celog zapleta. U Dželatu je ovaj lik predstavljen kao „čova za kompjuterom“, kombinacija Betmenovog Alfreda i onog klinca iz Spajdermena – Povratak kući. Mikrova priča pored već primarne funkcije ima i sekundarnu, gde njegova porodica treba da izigrava neku vrstu psiho sesije i duševnog stabilizatora mentalno izmučenom marincu.
Iako su ove teme prisutne, svaka od njih deluje usiljeno, uzdržano, ublaženo kao da je producente strah od gomile liberala koji mogu da nagrnu na Netfliks i Marvel, što je totalno nelogično, jer Marvel već nekoliko godina forsira svoj liberalni stav o osetljivim društvenim temama kroz stripove. Možemo zaključiti da je u ovoj šemi Netfliks „tata“ i da jednostavno ne mari za progonjenje koje može da usledi ako neko izjasni mišljenje protivno onom koje se namećena Američkim univerzitetima. Opet to deluje ironično, jer je baš ta demografija i uzrast najveći Netfliksov potrošač i ciljna grupa. Verovatno ih Frenk Kesl čuva ili imaju ajkule za advokate.
Loše strane
Dok gledam Dželata, vrtim peškir i vatreno navijam da serija uspe, povremeno pravim pauzu da se namrštim kada vidim da Džon Bernthal postaje Džon Rambo sa svim tim urlanjem, grgutanjem i imitiranjem Roršaka iz DC-jevih „Nadgledača“. Pokušaji realnih borbi, obilnog krvarenja, teturanja i bežanja od grupe operativaca tone u pozadinu kad god oružje i taktike kojim se svi služe podbaci. Izgleda da je produkcioni tim donekle uspeo da savlada borbu prsa u prsa, višeputno ubadanje i šaketanje, ali sve dalekometne scene i scene koje uključuju automatsku vatru su prenaglašene i tako nerealne (eto nečeg fikcionog). Smatram da su pojedine scene mogle bolje da se odrade, da se prodube neki od likova ili da Derdevil gostuje bar u jednoj epizodi pošto svi oni pripadaju jednom univerzumi, ali neee, ‘oće Marvel da digne Dželata na noge.
Jedna od glavnijih zamerki koje imam jeste upravo ta uzdržanost i kolebanje producenta. Smatram da su mogli da dopuste više golotinje (da ima i golotinje, ali cenzurisali), jasno izražene političko-socijalne stavove, više komplikacija u glavnom toku radnje i malo teatralnije scene borbe, mada razumem da bi to tek otklonilo svaku realističnost. Imam utisak da je Dželat morao da ostane donekle pitom kako bi Netfliks i Marvel mogao da plasira eksperimentalan projekat probirljivoj i kmečavoj publici s namerom da ih trgne iz radikalnog levičarstva.
Na skali od 1 do 10 Marvina sa desetkom kao „pun pogodak“ (Bullseye, ljudi? A? A? Može da se desi) dajem ’6 Marvina’ Dželatu sa toplom preporukom da odgledate celu sezonu i ne paničite do sledećeg čitanja.