Kiša je dobovala po šoferšajbni u ritmu tam tama. Gledala je puste ulice vozeći mušteriju na traženo mesto. Na radiju je išla sint pop kompozicija sa njene omiljene stanice Midnightsynth 80’s. Povremeno bi bacila pogled na retrovizor odmeravajući žgoljavog momka sa pilotskom kapom i buksnom u ustima koji je posegnuo za upaljačem u džepu svoje iznošene dukserice.
„Hej, ne možeš da pušiš u mojim kolima!“
„Izvinjavam se.“ poklonio joj se na šta je zakolutala očima. „Znaš, džoks me smiruje.“
„Drago mi je zbog tebe, ali suzdrži se dok ne stignemo.“
Da sam znala da je ovakav gnjavator poziv bih preusmerila drugome. Zastala je na semaforu i nervozno dobovala po volanu tamnim noktima. Mrzela je kada u vozilu ima mušteriju koja joj nije po volji.
„Znaš,“ mladić je progovorio, „nikada nisam video ženu taksistu. Da li te je strah da voziš sama noću?“
Suzdržala se da ne prasne u smeh. „Navikla sam se na rad u noćnoj.“
„Nemoj pogrešno da me shvatiš, ali svakakvih manijaka ima u ovo doba. Mogao sam i ja biti jedan od njih.“
E moj dečko, blage veze nemaš. Osmehnula se sebi kada je semafor pokazao zeleno. Pritisla je gas i ubrzala. Momak na zadnjem sedištu se presavio. Dočekala je da ga ovlaš udari laktom.
„Izvini, jesi li dobro?“ napravila je uverljiv izraz zabrinutosti videvši njegovu rasečenu usnu.
„Da.“ Obrisao je krv nadlanicom. „Imaš jak udarac.“
„I sad mi kaži da sam bespomoćna.“ Nasmejala mu se sarkastično.
„Nikad ne bih rekao da znaš da se biješ.“ momak je izvadio maramicu i pokrio usta. „Kada mi bude trebao telohranitelj tebe ću angažovati.“
„Počastvovana sam.“ salutirala mu je. „Uzgred, stigli smo.“
Klub Gama Ray, mesto gde se okuplja omladina srednje klase i sitni kriminalci. Mrzela je takva mesta, ali je neretko imala baš takve mušterije u taksiju.
„Koliko?“
„Da vidimo.“ pogledala je taksimetar. „Ako odbijemo leteći start dužan si mi 200 elektrona.“
„Izvolite.“ Momak je prislonio svoju karticu na čitač iznad njenog taksimetra koji je pokazao zeleno svetlo.
„Sve je u redu. Hvala ti na prijatnom druženju.“ probala je da glumi ljubaznost.
„Hvala tebi, sad ne znam kako se zoveš?“
„Anđela.“ odgovorila mu je posle kraćeg oklevanja.
„Pa, prijatan ostatak večeri, Anđela.“ zatvorio je vrata i izgubio se u masi ispred kluba. Mušterija je mušterija. pomislila je i odvezla se. Sada je vreme odmora.
„Centrala, ovde Anđela. Završila sam svoju smenu. Odoh sada malo da se opustim, a onima koji rade treću smenu želim mirnu noć i puno posla.“ ugasila je signal i pojačala radio kada je krenula pesma Kišna sonata njene omiljene grupe Whale’s Song. Bilo je vreme da se odveze do kluba Aces and Eights, mesta gde je često nalazila prljave poslove od kojih se izdržavala.
Zazvonio joj je hronotelefon. Obradovala se kada je na ekranu ugledala ime svoje drugarice.
„Ćao, šta radiš?“ čulo se kroz šuštanje.
„Ništa, evo završila sam sa smenom pa idem malo do Aces and Eights da se opustim.“
„Odlično, i ja tamo krećem. Imam jedan posao za tebe pa se vidimo.“
Unutra ju je sačekao poznat ambijent. Duboko je udahnula pomešane arome iz električnih nargila. Osmotrila je dobro poznatu klijentelu od polusveta koji su sedeli za stolovima sa kariranim površinama kartajući se, ispijajući pivo i vodeći bučne rasprave pomešane sa dark wave, new wave, gothic i elektronskom muzikom prikladnom za ambijent. Konobarice su na fuzionim rolerima išle od stola do stola i usluživale. Probila se pored proćelavog rmpalije u sivom celofanskom skafanderu koji je odmerio njenu vitku liniju kroz uske kožne pantalone i sela na svoje mesto u ćošku. Odložila je kožnu jaknu na stolicu čekajući zvižduke nekolicine prisutnih pošto je gore nosila crnu mrežastu majicu. Podigla je noge na sto jasno ističući svoje duboke sive čizme do kolena sa platformom.
Osmotrila je celo mesto kako bi se uverila da nema opasnosti i da može da se opusti. Osim nezrelih klinaca sa druge strane šanka koji su bacali čežnjive poglede ka njoj niko nije predstavljao opasnost.
„Ćao, Anđela.“ pegava riđokosa konobarica u sintetičkom belom odelu se pojavila pored njenog stola. „Izvoli.“
„Jedno točeno, Marta, kao i uvek.“
Nije dugo čekala. Dobila je pivo u fluorescentnoj krigli. Ispila je gutljaj i nasmešila se svom odrazu. Nikada nije pridavala značaja svom izgledu. Srednje visine, asimetrične zelene kose, očiju boje lapus lazulija, tankih usana i malog nosa sa gomilom lančića oko vrata i prstenjem bila je jedan od vlažnih snova prisutnih gostiju kluba. Nije marila za to jer je volela samo par stvari u svom životu: posao, piće i oružje. Kao i elektronsku, dark wave i gotik muziku.
Zapalila je cigaretu. Ni jedan veštački preparat nije mogao da zameni prirodnu cigaretu. Povukla je i udahnula dim. Polako je ispijala pivo kada je primetila jednog od balavih klinaca sa šanka koji joj je prilazio. Dugi kožni mantil mu se vukao po podu. Nameštao je ježastu braon kosu i nabacio iritantan kez.
„Izvini, mogu li da zapalim?“ pitao je navalentno.
Hvala Bogu. „Ne. Koliko vidim tvoj drug puši elektronsku nargilu pa si mogao njegovom da se poslužiš.“ pokazala je na crvenokosog klempu koji im je mahnuo.
„Da, ali sam želeo da uzmem tvoju cigaretu. Tako lepa devojka ne može promaći na ovakvom mestu.“
„Jao, dirnuo si me u srce.“ odgovorila je ironično. „Hajde, beži kod drugara dok se nisi nabo na trnje.“
Momka je to ražestilo. Uhvatio ju je za lančiće i povukao ka sebi. Njegovo ćosavo lice je prožimao bes.
„Slušaj,“ zaškrgutao je zubima „ ne dozvoljavam da tako iko razgovara sa mnom. Da si se odmah smirila ili …..“ vrisnuo je poput devojčice.
Anđela ga je udarila kolenom u međunožje. „Ili šta?!“ oslobodila se njegovog stiska i glavom mu je razbila nos. „Ili šta!?“ pesnicom ga je udarila u lice i drugom ga je dočekala aperkatom. Pao je do svojih drugova koji su ga pridržali. Jedan od njih, kratko podšišani naočarko je krenuo ka njoj sa lepezastim nožem, ali je zastao pred njenim nadograđenim crnim poluautomatskim pištoljem.
„Hajde, medeni, još jedan korak pa da te razbucam.“
Brzo se pojavilo obezbeđenje kluba koje je balavce ispratilo do vrata. Nije se obazirala na vođine psovke, iznervirala se kada je videla da je u celoj frci prosuto njeno pivo.
„Marta, donesi mi još jedno točeno. Ovo pivo mi je preselo.“
„Donesi i meni isto što i njoj.“ okrenula se ka poznatom ženskom glasu.
Visoka crvenokosa žena sa kikama i napadno tamnom šminkom oko očiju je spustila svoj kožni kaput na stolicu pored njene. Namignula joj je maslinastim okom.
„Vidim da si svakog puta sve okretnija.“ zagrlila ju je potapšavši je po leđima.
„Tako ti je to kod mene, sestro.“ iskreno se osmehnula svojoj drugarici.
Ako je nekoga poštovala to je bila upravo narednica Valentina Kodžak. Sećala se vrlo rado kako je počelo njihovo poznanstvo i nekad su se smejale podsećajući se. Mrzela je pandure, ali je ova žena bila izuzetak. Nikad joj nije tražila protivuslugu budući da ju je ona spasila sigurne smrti i da je zahvaljujući njoj prošla samo sa ugrađenim implantom u levoj ruci za pokretljivost. Neretko su jedna drugoj pomagale i družile se.
„Dobro, šta ti je uradio onaj klinja da ga onako razbiješ?“
„Još jedan od onih koji su umislili da si, ako počneš da izlaziš na neko od ovakvih mesta, povukao Boga za muda.“
Primetila je Valentinin stil koji se sastojao od sive metalik majice sa precrtanim znakom PEACE ispod kog je stajao natpis FUCK OFF, uske kožne mini suknje, tamnih haltera preko kojih je nosila duge prugaste zeleno crne čarape i čizme sa kopčama. Uvek se oblačila provokativno zbog čega su njene kolege u stanici slinavile.
„Za koga si se tako doterala?“ namignula joj je izazovno.
„Anđela, zaboravljaš da sam u duši otpadnik. Evo i našeg piva.“
Sele su i nazdravile. Iako je svoju klijentelu pronalazila preko visoko tehnološko sakrivene mreže ACHERON Valentina joj je bila drugi izvor pronalaženja potencijalnog posla. Na njoj je bilo samo da proceni i odluči da li je vredno rizika.
„Pa, Vals, kakav to posao imaš za mene?“ tepala joj je.
„Sačekaćemo da dođe moj poznanik pa će on preći na stvar.“ izvila je dugu obrvu. „Znam šta misliš, još jedan od mojih propaliteta, ali ovde je velika igra. Možeš da se cenkaš jer je u velikom problemu. Trebalo bi uskoro da stigne.“
„Ako tako kažeš, onda ću proceniti da li je vredno da mu vadim dupe iz procepa.“ Otpila je gutljaj piva i promućkala ga u ustima. „Pre nego što stigne da pitam šta ima novo kod tebe?“
„Ne znam odakle prvo da počnem, Anđela. Unapređena sam. Nisam više narednica, već kapetanica.“
„O, da častiš.“ kažiprstom ju je upucala. „Jesi li još sa onim tipom?“
„Ma kakvi, klasična budaletina. Našutirala sam ga. Našla sam drugog momka.“
„Bravo carice. Odmah sam prepoznala da je budala i degen. Hoćeš li mi reći ko je novi srećnik?“
„Ne poznaješ ga.“ otpila je gutljaj. „Mlađi je od mene, tu je tvojih godina, i iz iste smo profesije. Veoma je ambiciozan i na našu sreću nismo u istoj jedinici inače bismo imali dodatnih neprilika. I sama znaš da su veze među policajcima nepoželjne. Šta ima novo kod tebe i kako ti stojiš po pitanju ljubavnog plana?“
„Nema ništa. Sve je po starom, Vals. Po pitanju ljubavi znaš da mene muškarci ne zanimaju. Jednostavno, ne mogu sebe da zamislim sa nekim, a kamoli da priuštim avanturu na jedno veče.“ odmahivala je glavom.
„Znam, ali ne mogu da te ubedim.“ Valentina je slegnula ramenima. „Nikad do sada nisam bila srećnija. Niko pre njega nije uspeo da probudi osećanja za koja sam mislila da ih nemam. Vrlo sam zadovoljna jer ima sve ono što tražim kod muškarca i odličan je ljubavnik.“ nagela se kako bi joj šapnula. „I zna vrlo dobro da koristi jezik.“
Anđela je pokrila usta smejući se. „Iskreno sestro, drago mi je što si srećna. Popijmo u to ime.“
Istovremeno, kada su nazdravile, muzika i graja u klubu su utihnule. Unutra je kročio muškarac kratko zalizane katran kose udesno u tamnom gospodskom odelu u pratnji dvojice sintetičkih ćelavaca koji su ličili jaje jajetu. Probio se kroz gužvu i prišao je njihovom stolu primetivši Valentinu.
„Pozdrav, Valentina, izvinjavam se na kašnjenju.“ uljudno se pozdravio sa njom. Gorile su zauzele mesto iza njega. Upitno je pogledao Anđelu. „To je naš agent?“
„Upravo. Anđela ovo je…“
Nije morala da sluša predstavljanje jer je odmah prepoznala Aleksandra Trodora, visokog predstavnika DREAMLAND korporacije, specijalne za usavršavanjima na implantima za lečenje malignih bolesti oko kojih se u medijima i dalje vodila polemika. Šta je, nalickani, da li igra ružičasti slon?
„Drago mi je, ja sam Anđela.“ trudila se da glumi ljubaznost.
Aleksandar je odmah od Marte poručio tri dimljena bauhausa. Nisu trebali dugo da čekaju kada im ih je Marta donela tri čašice sa belom tečnosti iz kojih se pušio dim.
„Aleksandre, moja drugarica mi je rekla da imaš problem koji mogu da rešim, zato pređi na stvar.“ nije joj promakao Valentinin pogled.
„Direktna si, to mi se sviđa, ali obuzdaj karakter.“
Odlučila je da pređe preko toga. Skenirala je njegove negovane nokte i glatku kožu. Pravi pešovan. „Pa, o čemu se radi?“
„Pre toga bih voleo da nazdravimo.“ Ispili su. Promućkala je u ustima piće koje je imalo ukus mleka sa alkoholom i progutala ga. Zadržala je osmeh jer je Aleksandar ispod nosa imao kapljicu kojom ju je podsetio na portret jednog diktatora iz davnina. Odmah je poručio drugu turu. Za to vreme telohranitelji su ne trepčući sitnim očima gledajući u nju i Valentinu koja joj je dala znak da bude suzdržana.
„Anđela, sigurno si čula da je napadnut naš kombi sa prevozom robe i da je ukradena znatna količina robe?“
„Kako da ne, bilo je o tome u vestima, kao i da je troje pripadnika vašeg obezbeđenja ubijeno. Sad pretpostavljam da su lopovi odneli nešto što nisu trebali i da je na meni da ih pronađem.“
„Upravo. Znamo da su to uradili Kameleoni, samo ne znamo u koje skladište su sakrili proizvod koji je od naše važnosti.“ iz džepa je izvadio holotelefon i uključio sliku na kojoj se prikazao sivi implant veličine manje tegle sa zelenom sijalicom na vrhu. „Ovo tražiš. Druga roba nam nije važna, samo nam ovo donesi. Mogli smo sami da rešimo problem pomoću naših vojnika, ali nam takav publicitet nije potreban. Zato tražimo pomoć profesionalca, a kapetanica Valentina je rekla da si ti više nego dorasla zadatku.“
„Znaš, u mom poslu želim da znam zbog čega ulazim u rizik pa bih volela da znam šta je to? I pre nego što mi kažeš da gledam svoja posla znaj da vrlo lako mogu ustati i ne prihvatiti ponudu. Pitanje je da li ćeš naći nekog drugog koji je voljan da se bavi tvojim jadnim problemom ili ćeš morati da uključiš svoje ljude?“
Nije joj promakao Valentinin pogled. Pokretom ruke joj je govorila da je sve ok, dok je preko puta Aleksandar stezao bradu i grčio pesnice.
„U redu. To je istraživački prototip implanta koji bi mogao da dovede do ranog otkrića kancera u ranoj fazi, uključujući i pankreas koji i dalje ima najveću stopu smrtnosti. Zamisli samo koliko bi života bilo spašeno zahvaljujući našem otkriću.“
I koliko bi ti para ubrao. „Ovo mi deluje kao interesantan posao. Samo ostaje da se dogovorimo oko cene.“
„Šta kažeš na 50,000 elektrona?“ napravio je kez od kog joj je pripala muka.
„Aleksandre, morala bih da saznam gde su Kameleoni sakrili vašu igračku, zatim bih trebala da pripremim svu opremu da neopaženo uđem i izađem sa plenom pritom čuvajući svoje dupe i, u najgorem slučaju, razbucajući par tuđih, dok bi ti, za to vreme, tucao neku fuksu okružen gorilama bez kojih ne možeš ni da pišaš. Pre nego što budeš prigovorio znaj da sam sarađivala i sa zajebanijima od tebe. 80,000 elektrona.“
„70,000.“ grčio je bradu rukama zaustavljajući telohranitelje.
„70,000 plus 10,000 koliko će vredeti moj život.“
„U redu, neka tako bude.“ pogledao je Valentinu. „Bila si u pravu, mala je zajebana.“
Naslonio je krakate ruke na sto skrstivši prste.
„Zapamti, donesi nam samo prototip. Ne sme da se zna da je ukraden da ne bi naškodilo našoj korporaciji kod konkurencije.“ klimnula mu je glavom.
„Koji kurac ti je bio da ga onako zajebavaš? Znaš li ti uopšte ko je on?“ Valentina je govorila skoro povišenim glasom dok je Anđela vozila.
„Vals, znam vrlo lako da procenim takve tipove. Grčio je pesnice i bradu što znači da mu je dupe u opasnosti. Sigurno je dobio nalog da ispravi svoj propust ili je najebao. U suprotnom ne bi prihvatio cenu.“
„Nadam se da znaš šta radiš.“
„Vals, odakle ti sa njim u društvu?“
„Radim na njegovom slučaju, zajedno sa Goranom Ranksom.“ Anđela se smrkla na pomen njegovog imena. „Pratim i njegov rad, kao i njegovih nadređenih kojima su oboleli samo potrošna roba. Uvek treba prijatelje držati blizu, a neprijatelje još bliže.“
„Tako je, cela ta bagra iz DREAMLAND – a su loši neprijatelji. Ali ti izjavljujem saučešće zbog saradnje sa Ranksom.“
„Ma ko ga jebe, ionako kasnije svoju nervozu kanališem na pozitivniji način.“ namignula je. „Uzgred, stigli smo.“
Anđela je zaustavila taksi ispred dotrajale zgrade sa neonskom reklamom za HARDWARE, popularne igrice iz virtuelne realnosti iz perspektive robota.
„Bilo mi je drago što sam te videla, Vals.“ Poljubila ju je u obraz. „Hajde posle ovoga da odemo na obavezno pivo.
„Dogovoreno. Čuvaj se. I ne zaboravi šta smo se naknadno dogovorili. Pomažući njemu pomažeš i meni.“
Kišna sonata je išla na radiju dok se pripremala za pohod. Uzela je sve što joj je trebalo. Obukla je crno borbeno odelo sa implantima i naočare za očitavanje toplote tela. Procenila je da baterija može da izdrži i ovo punjenje pa će posle otići kod Denija da uzme novo odelo i da joj nadogradi pištolj koji joj je bio omiljena igračka. Za ovu priliku će koristiti dum dum metke. Zamahnula je dugim lovačkim nožem u vazduhu i stavila ga u futrolu na butini. Namestila je prigušivač, uzela dva modela Rozilda potresnih bombi ubojite moći i neprobojnu crnu sintetičku vreću za implant.
Imala je sve od opreme što joj je bilo potrebno i informacije koje je izvukla od jednog od pripadnika Kameleona koga je otela. Kada nije uspela pesnicama da ga ubedi da govori, morala je rastegljivom žicom koju mu je provukla kroz grudi i vukla. Ljubazno mu se zahvalila promenivši mu oblik lica iz čvrstog u tečno stanje.
Kameleoni. Ambiciozni su, ali ne i brojčano jaki. Trenutno kontrolišu Tri kuće, jedan od najsiromašnijih distrikta u Duginom gradu i žele da se prošire. Znaju da bi izgubili u sukobu sa Rezačima i Crnomantijašima, trenutno dvema najjačim bandama u gradu i planiraju da, uz pomoć Aleksandrovog implanta, ugrabe monopol i saradnju sa Rusima. Ali zagrizli su veliki zalogaj ne sluteći da su sebi zabiberili i da imam informacije loše po njih. Namignula je sebi kroz vizir i pošla u akciju.
Krčila je sebi put kroz kanalizacioni mulj. Navikla je na smrdljiva isparenja fekalija i buđi. Kroz naočare za toplotu je videla toplotne obrise pacova koji su se sklanjali pred njenom pojavom i ljudi iznad. Pratila je navigacijom mapu iznad i stala kada je došla do izlaza. Sačekala je da se sklone stražari i izašla napolje.
Uključila je mod za nevidljivost i otrčala u uličicu sa zbijenim udžericama i polusrušenim zgradama. Zahvaljujući informacijama znala je gde se nalaze njihovi receptori za toplotu i uspešno ih je zaobilazila. Šunjala se između kuća u kojima je vladao muk sa isukanim nožem. Videla je jednog od Kameleona prepoznatljivog po svetlećem odelu okrenutog leđima. Jednom rukom ga je uhvatila za usta i povukla dok mu je nožem presekla grkljan. Telo mu je ubacila u kontejnjer.
Pogledala je koliko je ostalo na bateriji. 85%. Dobro je. Prilazila je svom cilju, Trima kućama, trošnim belim višespratnicama po kojima je distrikt i dobio ime.
Rusi još nisu stigli. Ima vremena da zaigramo rokenrol.
Pored nevidljivosti je uključila mod za penjanje. Poput pauka se verala po zidu prisluškujući razgovore. Uspelo joj je da se suzdrži da ne povuče preko prozora slinavog mladića koji je pušio naslonjen na prozor. Provukla se pored njega na sprat iznad i osmotrila situaciju senzorima za toplotu. Osmehnula se videvši da su samo dvojica unutra.
Sve je završila za tri sekunde. Akrobatskim skokom je upala i neutralisala čuvare pištoljem. Štedi municiju, trebaće ti. U hodniku su bila još dvojica čuvara od kojih je jedan prilazio njenoj sobi. Izvukla je nož i povukla ga za sobom. Rasporila ga je prigušivši mu krik.
„Kalebe, da li je sve u redu?“
Sranje. Izvukla je pištolj i čekala. Koraci su se približavali. Kada je videla da je dovoljno blizu izletela je ispalivši mu hitac u glavu. Pretražila je sprat i uverila se da nikog više nema. Pripremila je poruku koju je trebalo poslati u pravom trenutku.
Nagela se ispod i osmotrila mesto sastanka. Na sredini prostranog hodnika zgrade se nalazio veliki drveni sto sa predmetom koji je tražila. Oko njega su stajali Kameleoni koji su čekali Ruse njoj okrenuti leđima. Mogla je jasno da vidi i da deluje, ali je rekla sebi da ćeka.
Srce joj je zaigralo kada je čula bat više koraka i ulazak veće grupe ljudi u prostoriju. Odmah je prepoznala konture Aleksandera Bjelova, niskog plavušana ozbiljnog izraza lica sa prepoznatljivom mehanizovaom rukom i paranoičnim plavim očima. Imala je čast da sarađuje sa njim i da od njega dobije veću novčanu sumu za uspešno obavljen posao. Pored njega se nalazio Kosmos, dugokosi garavi grmalj guste brade sa crvenim metalnim okom za detektovanje borbenog odela i BFG – 40 razornim pištoljem, pogodnim za probijanje svake vrste zida, u futroli ispod braonog sakoa. Ostale iz njegove ekipe nije prepoznala.
Brzo se uspravila i poslala signal na holotelefonu uz mali dodatak. Na sopstveni rizik je uključila model nevidljivosti i opet se uspravila sa spremnim pištoljem. Vođa Kameleona i Bjelov su se rukovali i seli jedan nasuprot drugog.
„Znači, ovo je za mene?“ imao je isti duboki glas kog se sećala.
„Da, to smo ukrali od DREAMLAND – a. Naš izvor je rekao da je to revolucionarno otkriće u njihovim istraživanjima.“ vođa je imao iritantan hrapav glas.
„Svaka vam čast.“ Bjelov se smejao razmenivši pogled sa Kosmosom. Ostali Rusi su stajali mirno. „Imate muda. I sada hoćete da to prodate nama i da uđete u partnerstvo sa OPHIUCHUS – om?“
„Da. Tako bi suzbili Rezače, Crnomantijaše i drugu konkurenciju i popeli se na vrh. Držali bi ceo Dugin grad…“
„Polako.“ Kosmos ga je prekinuo režećim glasom. „Visoko letite. Saslušajte našu ponudu i prihvatite je. Uzećemo taj prototip za 1,000,000 elektrona. Za toliko možete da kupite najubojitija oružja i ostvarite svoj naum. To je sve što ćete dobiti od nas.“ Bjelov je klimnuo glavom.
Bilo joj je drago što je Kosmos nekog postavio na svoje mesto. Vođa je ćutao i posle kratkog razmišljanja odgovorio: „Nikakav problem. Ali i sami znate čime vaši rivali raspolažu i da sami ne možete da dobijete rat. Predlažem da opet razmotrimo sve.“
Videla je rumenilo na Bjelovljevom licu. „Slušaj me, idiote. Imam pametnija posla nego da se bakćem sa vama. Prihvatite našu ponudu i ne oduzimajte nam vreme.“
Kosmosov glas je zagrmeo. „Hej, šta se ovo dešava?! Bjelove, gore je neko sa borbenim odelom!“
Opalila je u njegovom pravcu i uspravila se. Vika se zaorila dole kada je Kosmos opalio svojim moćnim oružjem srušivši pola plafona. Pucao je razarajući kako je ona izbegavala hice. Kroz krhotine je videla da je dole nastalo pravo bojište. Implant se nalazio u uglu Kameleona pored tela jednog od ubijenih.
Uskočila je i šutnula Kosmosa u glavu. Pucala je naokolo pogađajući mete. Kolutima je došla do implanta i posegla za njim našavši se oči u oči sa iritantnim bradatim licem. „Sr…“ bilo je sve što je hrapavi glas rekao pre nego što mu je smestila metak u lobanju. Ugrabila je implant i uzverala se uz zid. Odskočila je u poslednjem trenutku pred hicem Kosmosovog oružja. Pustila se i počela da se kotrlja u prazan stan na njenoj levoj strani. Detonacija ju je odbacila. Udarila je u zid i pokušala da se uzvere, ali joj je mod za penjanje bio ugašen. Videla je signal da je odelo oštećeno, dok joj je bol prožimao levu ruku sa implantom. Podrhtavala je i postajala slabija. Sranje.
„Izađi podignutih ruku i predaj nam implant i pustićemo te da odeš.“ prepoznala je Bjelovljev glas. Osmehnula se čuvši viku Kameleona koji su pristizali upomoć. Zahvaljujući naočarima koje nije skinula mogla je da vidi njihov položaj.
Uzela je jednu od bombi i bacila je na sredinu prostorije. Povici na ruskom i jaka eksplozija su odjeknuli uz gusti dim. Iskoristila je pometnju i iskočila pucajući. Skočila je u rupu i počela da silazi kada je čula policijske sirene. Baš na vreme. Vals, nema ubijanja pandura, kako smo se dogovorile. Stegla je zube zbog parališućeg bola u ruci i krenula napred.
Jedna grupa Kameleona joj je išla u susret. Uhvatila je predvodnika koristivši ga kao živi štit. Oborila je trojicu dok je dvojicu ranila u noge. Bacila je taoca kroz prozor i prekratila muke ranjenicima. Stavila je novi šaržer i nastavila beg.
Napolju se čula rafalna pesma. Pobeći će istim putem kojim je i došla, pod uslovom da izbegne policiju i Bjelova. Nije bila raspoložena da se obračuna sa njim, iako joj je to predstavljao izazov u odnosu na ove amatere.
Sklonila se u zaklon i čekala da prođe sledeća grupa. Uhvatila je poslednjeg i povukla ga za sobom.
„Kaži mi gde se nalazi izlaz?“ gurnula mu je cev pištolja ispod brade.
„Još dva sprata.“
Zahvalila se udarivši mu glavu o zid. Čistila je za sobom čuvši psovke na ruskom i krike praćene pucnjima. A zašto ne bih prekratila put.
Pogledala je kroz prozor i videla specijalce koji su ulazili u zgradu. Iskočila je kroz prozor dočekavši se na noge. Jedan od policajaca je zapucao na nju, ali je okretom izbegla hice. Valentina, ima sreće što sam dala obećanje. Celo naselje je izgledalo kao borbena zona. Policija je privodila i nadirala pred preostalim Kameleonima koji su pružali očajnički otpor. Nije je zanimalo šta se dešava sa Rusima. Ušla je u kanalizacioni otvor zatvorivši za sobom.
Bilo je kako su se dogovorili. Aleksandar ju je čekao u luksuznom restoranu u pratnji gorila i osobe androginog izgleda u plavom odelu. Pažnju su joj privukli duga kosa boje vanile i izrazito ljubičaste oči nepoznatog/te. Prepoznala je sintetičku kožu na desnoj strani lica i implant koji je krio ispod desne šiške. Nosio je kožne rukavice, za razliku od Aleksandra i telohranitelja.
„Ovo si tražio?“ dala mu je prototip. „Sada mi prebaci sumu koju smo se dogovorili.“
„Vrlo rado. Samo hoću još jednom da razmotrimo cenu.“
„Ne zajebavaj me. Prebaci sumu ili nikada nećeš saznati ko je doušnik u vašoj korporaciji. Požuri dok ne pobegne kod Rusa. Nemaš izbora.“ spremila se za borbu.
„Nisam očekivao da ćeš popustiti.“ Androgin je zabrinuto rekao Aleksandru dok su sedeli na zadnjem sedištu limuzine.
„Konstantine, može nam biti od koristi i u budućnosti. I tebe sam mogao poslati, ali zašto rizikovati da izgubim nekog odanog.“ Androgin je prešao jezikom u ustima i izvukao pljuvačku. Od nje je napravio kratku žicu i blago zasekao prst. Tanka kap krvi se slila po glatkoj koži.
„Odlično. Spremi dodatne igračke. I pozovi Arga.“
„Živele sestro.“
Nazdravile su svaka svom uspešno završenom poslu. Ovaj put su se odlučile za jedan manje poznati lokal gde je retko bilo gužve. Valentina je sada nosila tamne kožne čizme dokolena, crnu poslovnu suknju i sivi sako preko bele bluze. Za razliku od nje, Anđela je bila u svom pankerskom stilu od široke maskirne majice, iscepanih farmerica i crvenih martinki uz neizostavne lančiće. Još uvek je slabo pokretala povređenu ruku.
„Trebala bi podhitno da uzmeš nove implante. Mogu da ti sredim da ti urade van zakonskih propisa.“ Valentina je rekla zabrinuto.
„Hvala, ali Deni će se za to pobrinuti, nije pravi momenat da idem u bolnicu pošto Bjelov i Kosmos traže profesionalca u borbenom odelu koji im je pomrsio račune. Hvala na brizi sestro.“
„Uvek, Anđela. Tu sam za tebe.“
Ruka ju je i dalje bolela, ali je mogla da trpi. Mazala ju je uljima i ublažavala bol, ali bez zamene implanta nije mogla da reši problem. Trudila se da je ne koristi previše do tada.
„Za koga si se tako doterala?“ Anđela je pitala izazovno.
„Znaš i sama. Ima fetiš na poslovne žene.“ Vragolasto se nasmejala. „Voziš me kada popijemo pivo.“
„Dogovoreno. Da li si čitala novine? Pronašli su leš jednog od savetnika iz DREAMLAND – a na smetlištu. U kakvom je stanju sigurno se nekom opasno zamerio.“ prokomentarisala je za sebe.
„Znam. To već nije moj slučaj. Zadovoljna sam zaplenom otetih implanata, ali žalim zbog poginulih kolega i što su se one ruske seronje izvukle.“
„Popijmo i u njihovo ime.“ To je nažalost cena uspeha, Vals. „Sada ću morati malo da se pritajim. Imam dovoljno para za neko vreme i dok se ne opremim novim borbenim odelom i nadogradnjama.“
„Znajući tebe brzo ćeš sve potrošiti, zato se ne razbacuj. Sredi tu ruku“ pogledala je sat na telefonu. „Imamo vremena za još jednu turu. Da li si raspoložena da častiš pošto si dobre pare zaradila?“
„Sve za tebe, sestro. Ali pod uslovom da uskoro upoznam tog srećnika zbog koga si u oblacima.“ podigla je kažiprst.
„Razmotriću to. I sama znaš da nismo baš u povoljnoj situaciji.“
„Na mene uvek možeš da računaš.“
Autor: Lazar Vuković
