U svojoj kolumni sam do sada, pored Velike trojke žanra, predstavio dela pisaca za koja sam smatrao da bi svaki ljubitelj žanra trebalo da ih pročita, makar jednom. Tako su se ovde našli klasici poput Lemovog Solarisa, Ja sam legenda Ričarda Metisona, Silverbergovog Umiranja iznutra i Grada Kliforda Simaka. Pokušao sam da kroz svoje viđenje približim i dela pisaca koji nisu dovoljno zastupljeni među domaćim čitaocima poput Trevisovog Čoveka koji je pao na Zemlju i Vremenskog pejzaža Gregorija Benforda. Trenutna situacija u svetu me je podstakla da se podsetim jednog od najboljih antiratnih romana koji poseduje elemente fantastike, koja se može koristiti i kao alegorija na psihičko stanje i na život [ljudi koji su iskusili tu strahotu].
Ako je neko uspešno kombinovao satiru i crni humor sa naučnom fantastikom to je Kurt Vonegat. Kao jedan od glavnih predstavnika postmoderne književnosti, vešto je oslikavao društvo ogrezlo u rasizmu, pohlepi, siromaštvu i bezobzirnosti, a to sve pod maskom demokratije. I kada je pisao o ozbiljnim temama nije se oslobađao crnog humora što se najbolje vidi u delu Doručak šampiona (Breakfast of Champions) gde je ispoljio sve navedene probleme društva. I ako je romanima Sirene sa titana (The Sirens of Titan) i Svračije noge kod nas poznatijeg kao Kolevka za macu (Cat’s Cradle) bio u nominacijama za Hugo nagradu, za najbolji roman, planetarni uspeh je doživeo sa šestim romanom, Klanica 5 ili Dečiji krstaški rat (Slaughterhouse – five) obezbedivši sebi mesto jednog od najboljih američkih pisaca. Klanica stoji kao antiratni klasik, rame uz rame, sa Džoni je krenuo u rat Daltona Tramboa, Remarkovim Na zapadu ništa novo i Crvenom medaljom za hrabrost Stivena Krejna.
Kao nekom ko je učestvovao u Drugom svetskom ratu i kao ratni zarobljenik preživeo razaranje Drezdena, u Vonegatovom umu su se urezala sećanja razorenog grada i stradalih. Tek u ovom delu je uneo deo tih slika saževši sve u dvestotinak stranica. Jednom je izjavio da je roman kratak zato što nije imalo mnogo toga da se kaže o zločinu.
Roman je polumetafizički. U prvom poglavlju autor razgovara sa prijateljima i objašnjava ideju koja ga je podstakla da napiše roman o razaranju Drezdena. Zatim počinjemo da pratimo pravu radnju i prisustvujemo avanturama Bilija Pilgrima, optičara iz Ilijuma, gradića kod Njujorka. Našeg junaka zatičemo u trenutku kada pada u nemačko zarobljeništvo i bude transportovan u Drezden. Od tada počinju njegove manične epizode putovanja kroz vreme gde saznajemo detalje o Bilijevom ranijem i budućem životu prisustvujući tako njegovim doživljajima od početka, do smrti. Najupečatljiviji trenutak je otmica od strane vanzemaljaca Tralfamadorijanaca gde biva poput životinje izložen u zoološkom vrtu i gde koncept putovanja kroz vreme postaje jasniji. Kulminacija stiže u vidu razornog bombardovanja i završne rečenice.
U prvom poglavlju nam se objašnjava kako je roman dobio rezervni naziv Dečiji krstaški rat. Tokom razgovora u prvom poglavlju između Vonegata i žene Vonegatovog prijatelja, ona je vojnike koji su išli u rat uporedila sa decom na osnovu njihovih nevinih lica. Nije bilo boljeg načina da se iskaže besmislenost tog užasa nego prikazom nečijih očeva i sinova koji su išli na put bez povratka. I da su se iz rata vratili živi to više ne bi bili isti ljudi.
Kao i u drugim Vonegatovim delima slobodna volja i sudbina su i ovde glavni motivi. Tralfamadorijanci iznova proživljavaju ceo život i za njih koncept vremena ne postoji. Kako kažu, sve je zapisano i ne može se promeniti. Tokom vremena koje je proveo sa vanzemaljcima Bili je usvojio njihovu filozofiju prihvativši da su svi događaji koji su se dogodili i koji će se dogodili, bili unapred zapisani. To se vidi tokom njegove interakcije sa vanzemaljcima gde ga uče o konceptu vremena. Tokom svojih putovanja kroz vreme vidi i sopstvenu smrt i to prihvata kao neminovnost, jer ništa tu ne može da se promeni.
Postraumatski sindrom je još jedna važna tema koja se kroz roman pominje. Bilijeve epizode odgovaraju simptomima mentalnog poremećaja. Junak tokom svog putovanja pronalazi knjigu Kilgora Trauta u kojoj se govori o Zemljanima koje su vanzemaljci izložili u zoo vrtu. Da, Kilgor Traut, još jedan od Vonegatovih upečatljivih likova, ovde ima epizodnu ulogu.
Veliki deo radnje ima nelinearni tok zahvaljujući Bilijevim doživljajima. Ali zahvaljujući Vonegatovom prozaično ležernom stilu nije teško pratiti nit kojom će čitalac sam sklopiti mozaik fabule. Jedino je prvo poglavlje napisano iz prvog lica dok su ostala napisana iz trećeg.
Roman je na domaćem tržištu doživeo brojna izdanja. Prvo Bigzovo izdanje iz 1973. godine, zatim je sledilo izdanje iz 2001. godine od Narodne knjige Alfa, pa Deretino izdanje iz 2015. godine, da bi ga u ediciji Amerikana objavila Laguna prošle godine. U svim izdanjima je korišćen prevod Branka Vučićevića. Dodatnu jačinu mu daje i godina kada je objavljen, 1969. godina. Valja napomenuti da je često bio zabranjivan.
Ako tražite neko delo koje će vas zabaviti i neće ostaviti ravnodušnim istovremeno ovo je knjiga koju treba da čitate. Klasik koji zaslužuje da se nađe kao lektira u srednjim školama i koji treba da ima počasno mesto u svakoj kućnoj biblioteci. Jer dok se budući naraštaji budu upoznavali sa Vonegatovim satiričnim, crnohumornim tonom u pozadini će se odvijati ratovi i mladi ljudi će odlaziti u njih i nikada se neće vratiti zarad „velikih ciljeva“
A ukoliko volite unikatne ručne radove, posetite naše prijatelje na Epic Fantasy Shop-u.
About Author
